Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kolumnisti

26.09.2016 u 22:05

Dolazeća katastrofa

„U Americi, svako može da postane predsednik – i u tome je problem”, konstatovao je svojevremeno tamošnji satiričar Džordž Karlin (1937–2008). Amerika – a i ostatak sveta – s tim problemom se upravo suočavaju. Šest nedelja do izbornog dana (8. novembar), kandidat republikanaca Donald Tramp vodi mrtvu trku s izabranicom Demokratske partije Hilari Klinton. Prvi put njegove šanse da se domogne Bele kuće su stvarne. Ta mogućnost malo koga ostavlja ravnodušnim, s obzirom na preovlađujući utisak da je reč o u svakom pogledu kontroverznoj ličnosti: ekscentričnom milijarderu, opasnom demagogu, neznalici, prevarantu i opsesivnom lažovu (sve ovo su epiteti iz američkih i svetskih medija, koji se ne ustežu da ga uporede i s Musolinijem i Hitlerom). „Tramp je nepodesan za predsednika”,

Kolumnisti

29.08.2016 u 22:05

Istina nije bitna

Staro uverenje da svi političari lažu i da se razlikuju samo u dužini svog pinokijevskog nosa dobija nove dimenzije. Laže se sve bezočnije, tako da neki teoretičari već govore o „postčinjeničnoj eri”: da već živimo u svetu u kojem je istina – nešto što je dokazivo nesporno – sve manje bitna. Ovo se pritom zbiva i lokalno i globalno. U demokratiji koja se nameće kao model za ugledanje – Americi, predsednički kandidat republikanaca Donald Tramp po neku laž je, kako je utvrdio portal „Politiko”, izgovarao svakih pet minuta. Njegovo „ignorisanje činjenica” već je legendarno, kao što su, uostalom, i njegova megalomanija, neznanje i netolerantnost. Kandidatkinja demokrata Hilari Klinton pak „laže o svojim lažima”, što je osnovni razlog deficita poverenja koje u nju ima većina birača i

Kolumnisti

02.08.2016 u 08:15

Nesporazumi sa dijasporom

Dijaspora – po standardnoj definiciji grupa ljudi koja živi izvan područja (države) gde je dugo živela, ili gde su živeli njihovi preci – povremeno je aktuelna domaća tema, a ovog leta dobili smo priliku da je prilično detaljno sagledamo i iz važnog ugla, onog političkog. To je omogućila memoarska knjiga u dva toma, sa ukupno 950 strana jedne od najistaknutijih ličnosti srpske dijaspore (ili srpski rečeno, „rasejanja”) Miroslava Majkla Đorđevića, rođenog Beograđanina (1936) i naturalizovanog Amerikanca (emigrirao je 1956), koja se bavi traumatičnim periodom naše novije istorije, takozvanim devedesetim. Naslov joj je „Decenija iluzija: Amerika, Srbija i srpska dijaspora” (izdavač je „Klio”) i pruža ne samo dragoceno svedočenje jednog spoljnog učesnika u drami raspada Jugoslavije, već

Kolumnisti

04.07.2016 u 22:15

Ideja i stvarnost EU

Britanci su glasali za razvod od EU, ali njihovi lideri kao da ne žele da ga započnu. Iz mnogo razloga: najpre zato što nijedna strana – ni ona koja je bila za ostanak niti tabor koji je bio za razlaz – nema plan šta i kako dalje. Verovatno zato što su svi mislili da će referendum biti samo sredstvo da se od Brisela iskamče dodatni ustupci i time maksimizira povlašćeni položaj Britanije u kojem uživa sve pogodnosti, a sebe oslobađa teških obaveza. Sada, kad je većina odlučila da se „povrati kontrola” – šta god se pod tim podrazumevalo – dogodilo se da je britanski državni brod ušao u oluju bez ikoga za kormilom. Izlazak iz ovog političkog, ekonomskog i institucionalnog haosa (pa i kolapsa) ne očekuje se pre jeseni, ali je otrežnjenje stiglo već dan posle. Neprijatne činjenice o

Svet

24.06.2016 u 22:00

„Bregzit” – svuda oko nas

Donald Tramp je doputovao u Veliku Britaniju nekako u isto vreme kad je tamo saopšten šokantan rezultat referenduma o EU. Razlog posete je poslovni – da u Škotskoj obiđe renovirano odmaralište za bogate ljubitelje golfa u koje je investirao – ali je priliku iskoristio i da pokaže kako ga je britanski razvod od partnera sa druge strane Lamanša apsolutno usrećio. S razlogom. To što su Britanci „povratili svoju zemlju”, on doživljava kao vetar u jedra sopstvenim izgledima da sa mesta predsednika „Ameriku učini ponovo velikom”. Britanci su u četvrtak pokazali kako može da postane moguće nešto što je dugo smatrano nemogućim. Kao što su argumenti za britanski „egzit” smatrani politički nesvrsishodnim i ekonomski neracionalnim, uz očekivanja da će većina glasati razumom, tako je i

Kolumnisti

06.06.2016 u 22:05

Bauk na „Fejsbuku”

Ovih dana sam obavio svojevrsni eksperiment: da barometar političkog raspoloženja Srbije, kad je reč o EU, merim ne po klasičnim medijima, nego na ovim novim, danas čitanijim i popularnijim. Glavni je pri tom bio „Fejsbuk”, ta globalna oglasna tabla sa oko 1,65 milijardi korisnika u ovom trenutku, među kojima je oko 3,5 miliona iz Srbije. Koristio sam „statuse” svojih prijatelja s „Fejsbuka” i njihovih prijatelja. „Fejsbuk” je inače i veliko ogledalo samoljublja, ali u ovom slučaju me je interesovao kao tribina o EU i alternativi za proces pridruživanja, koji u zvaničnom političkom stavu „nema alternativu”. Prvi nalaz je da su protivnici u ovom slučaju glasniji od zagovornika, što je normalno: opozicija uvek mora da bude bučnija, čak i kad njeni argumenti nisu uverljiviji. Drugi

Teme nedelje.

16.05.2016 u 09:30

I car je spremao bombu

Hirošima danas ima 1,1 milion stanovnika i, mada je simbol stradanja koje je jedinstveno u istoriji čovečanstva – stradanja od atomske bombe – tamo danas gotovo ništa ne podseća na događaj od 6. avgusta 1945. Osim Parka mira, sa ostacima kupole jedne razrušene zgrade i, naravno, Memorijalnog muzeja otvorenog 1955, kroz koji godišnje prođe oko milion posetilaca. Tamo su izložene stvari koje su pripadale žrtvama, fotografije i drugi eksponati koji dočaravaju strahote atomske eksplozije u gradu od 350.000 stanovnika, koliko ih je bilo u momentu bombardovanja od kojeg je neposredno poginulo oko 80.000 ljudi. Deo postavke je i izložba koja pokazuje saldo današnjih nuklearnih arsenala. Posetioci se u Muzeju u proseku zadržavaju 45 minuta, što se uzima kao dokaz nedovoljnog interesovanja Japanaca

Društvo

13.05.2016 u 08:04

Crkva osigurana, ali to neće nadoknaditi štetu

Beograd, Njujork – Požar koji je u uskršnju nedelju uništio Sabornu crkvu Svetog Save u Njujorku, zdanje koje je bilo ne samo stecište duhovnog i kulturnog života Srba u najvećem američkom gradu, nego i njegova istorijska znamenitost, još je nerasvetljen i još je u žiži medijskog publiciteta. Reportaže i razgovore o tome „Volstrit džornal” i „Njujork tajms” objavili su i ove nedelje, citirajući, između ostalih, i starešinu crkve, oca Đokana Majstorovića, koji je „braću i sestre” pozvao „da ostanemo zajedno, da se zajedno molimo i zajedno plačemo”. O vatrenom stihijom nanetoj šteti i planovima za obnovu, ovog zdanja iz sredine 19. veka, u kojem je 1860. održana prva pravoslavna molitva u Americi, dok je pravoslavni hram od 1944, telefonom smo razgovarali sa Nenadom Milinkovićem,

Kolumnisti

09.05.2016 u 22:04

Divlja razgradnja

Beogradska Savamala, oronula, ali četvrt glavnog grada „s dušom”, otkako je postala lokacija državno sponzorisanog projekta „Beograd na vodi”, u žiži je publiciteta koji se kreće između promotivnih svečanosti i političko-komunalnih afera. Najnovija – „raščišćavanje terena”, koje je tamo u posleizbornoj noći s tri bagera obavila ekipa maskirana ozloglašenim fantomkama, usput maltretirajući čuvare i prolaznike – čini se najmisterioznijom, ali u isto vreme i najjednostavnijom. Nije, naime, teško pretpostaviti da je neko čija se sluša svom doglavniku predočio da problem (spora imovinskopravna procedura za iseljenje i rušenje onog što je preostalo da bi se investitoru predala čista građevinska lokacija) – brzo reši. A onda je nastupio ovde često viđan „sindrom preterane revnosti”: ona

Društvo

01.05.2016 u 08:05

Zbogom proletarijatu, stigao je prekarijat

U socijalizmu, mnogi su se hvalili kako „ne mogu tako malo da ih plate, koliko malo oni mogu da rade”. A onda je došla „tranzicija” i sa njom novo pravilo: „nema tih para za koje ja neću da radim”. Kad imam priliku da radim. Iako se kod nas još radije koristi „čekam posao”, umesto „tražim posao”, većina ipak prihvata svaku priliku da se zaposli. A ta prilika će danas verovatnije biti neki honorarni, privremeni ili povremeni, sa ugovorom na određeno vreme, a sve češće i bez bilo kakvog papira, dakle „neprijavljen”, odnosno „na crno”. I za bednu platu.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Mišić-Milan