Tag: mihić ivana

„...Osoba prepoznaje tegobne misli i pokušava da ih izbegne ili potisne, ali često u tome ne uspeva, pa misli nastavljaju da je opsedaju i da prodiru u um satima, danima, a nekada i duže. Za mnoge ljude jedino rešenje postaje da obave neki ritual ili neku stereotipnu i po pravilu obavljanu radnju kojom će se misao neutralisati, strah smanjiti, a potencijalna opasnost izbeći. Osoba, pri tom,...

Došao je i taj dan. Od kada su se pre šesnaest godina iselili u Kanadu, sina, snaju i unuke viđala je jednom godišnje. Obično su ostajali jednu nedelju, a ona je od uspomena na tu sedmicu živela tokom cele godine. Zbog ekonomske krize poslednjih nekoliko godina nisu dolazili, te je današnji dan za nju nosio posebno uzbuđenje. Na pijacu se tog jutra uputila oko sedam sati. Sunce se probijalo kroz...

,,Sećajući se nemo, tražimo silni zaboravljeni jezik, izgubljeni kraj staze u nebo, neki kamen, neki list, neka nepronađena vrata. Gde? Kada?

O izgubljeni, i vetrom oplakivani, duše, vrati se.”

Tomas Vulf ,,Pogledaj dom svoj, anđele” Sedeo je na podu, ispred plakara u predsoblju, zureći u kartonsku kutiju sa požutelim papirima. Pred očima mu se odvijalo sećanje na dedu...

Duboko je uzdahnula i naslonila se na novinski kiosk. Neočekivana vrelina majskog dana rastezala je minute i krala joj strpljenje. Spustila je na trotoar cegere sa namirnicama koje je pazarila u samoposluzi i maramicom obrisala znoj sa vrata i čela. Pogled joj je nehotice prešao preko naslovnih stranica svih mogućih časopisa, dnevnih i nedeljnih novina. Posmatrala je gomilu slova i slika kako se...

Odlučio je da više ne gleda TV program. Daljinski upravljač, koji je na njegove nerve i mozak sve više delovao kao okidač besa, zaključao je u orman. Ali, pošto je pre toga dve-tri decenije, od detinjstva, bio TV zavisnik, odvikavanje od tog bolesnog stanja predstavljalo je dugotrajan proces. Tokom tog odvikavanja dešavalo se da je, u bilo koje doba dana ili noći, prosto morao da odgleda bar pet-šest...

Sve je počelo onog trenutka kada mu je poštar doneo račun za struju. Ugledao je cifru i samo što ga kap nije strefila. Nije mu bilo jasno kuda su otišli svi ti kilovati, jer ne pamti kada je poslednji put grejao kuhinju, kupatilo a kamoli spavaću sobu, uprkos žestokom temperaturnom minusu. Nije se sećao ni kada je, zimi, poslednji put legao u krevet pored svoje žene a da, umesto dodira njenog tela...

Praveći red u podrumu, u gomili kojekakvih starudija, pronašao je kutiju sa uspomenama iz detinjstva. Pregršt grafitnih olovaka, svezaka, gumica, pokoji kliker „gvozdenac“... odoleli su memljivoj atmosferi podzemnih mračnih prostorija. Pogled mu je privukla školska sveska na kojoj je pisalo: „Obavezno naučiti bronzano doba – sutra je propitivanje!” Otvorio je svesku i pročitao nekoliko rečenica iz...

Revolucija dvehiljadite godine. Izlazeći sa posla D. je upao u talas demonstranata koji ga je svom silinom poneo ka centru. Tek u parku pored Dvora zastao je i počeo da posmatra masu koja je sve više rasla. U tom trenutku susreo je N., poznanika sa fakulteta za koga je znao da odavno živi u inostranstvu. N. je žurio i nije imao vremena za dužu priču jer je došao samo na jedan dan kako bi obišao...

Neretko mu se dešavalo da dok hoda ulicom prozbori koju reč sam sa sobom. Taj svojevrsni „auto-dijalog” sastojao se uglavnom od rečenica nezadovoljstva sopstvenim životom protkanih psovkama. To gunđanje sebi u bradu praznilo je, makar na tren, gorčinu koja mu se taložila u želucu i klokotala poput proključale lave. Međutim, ovog jutra bilo je sasvim suprotno. Hodao je, ali nije pričao – nego se...

Sedeo je na betonskom zidiću ispred fabrike i posmatrao umorna lica svojih kolega radnika. Bio je to sedmi dan štrajka. U glavi mu je odzvanjalo malopređašnje obraćanje pomoćnika pomoćnikovog pomoćnika nadležnog ministra, koji im je saopštio da neće nasedati ni na kakva stranačka podmetanja, provokacije i međusobne tajkunsko-kartelske razmirice koje raspiruju radničko nezadovoljstvo i remete...