Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

11.03.2021 u 18:14

Jastrebov konačno na srpskom

Imamo li mi Srbi, kao narod, među sobom, toliko i takvih prijatelja da bismo ruskog konzula Jastrebova smeli tek tako da prepustimo slepoj ravnodušnosti vremena? Ima li folkloristička nauka, u nas, toliko i takvih vrsnih pregalaca da bismo mirne duše Jastrebova mogli da osudimo na muk zaborava? Pitanja postavljaju univerzitetski profesori književnosti Valentina Pitulić i Boško Suvajdžić koji su priredili, i napisali pogovor, za knjigu ruskog diplomate i etnografa Ivana Jastrebova (1839‒1894). Reč je o zbirci „Običaji i pesme Srba u Turskoj”, s podnaslovom „u Prizrenu, Peći, Moravi i Debru”, koja se posle više od jednog veka čekanja, prvi put pojavljuje u prevodu na srpski jezik. Prevod je uradila Vesna Smiljanić Rangelov, u izdanju „Službenog glasnika”, Udruženja folklorista Srbije i Matice srpske.

Kultura

01.03.2021 u 18:15

Sve što niste znali o EU a niste imali koga da pitate

Knjiga „Evropa – poslednji pozdrav” Hanesa Hofbauera je ozbiljno naučno delo potrkrepljeno naučnom dokumentacijomAustrijski istoričar Hanes Hofbauer u knjizi „Evropa – poslednji pozdrav”, kao i u svojim ranijim delima, prilazi tematici temeljno i vrlo ozbiljno, plastično dočaravajući čitaocu genezu ideje ujedinjavanja Evrope, počev od prvih razmišljanja i nastojanja u srednjem veku do danas. Knjiga je kod nas objavljena u izdanju kuće „Albatros plus” u okviru biblioteke „Hronogram”. „Evropa – poslednji pozdrav” je socijalno-politička, multidisciplinarna analiza istorijskog procesa nastanka i razvoja EU kroz njene različite alotropske modifikacije. Radi se o ozbiljnom naučnom delu koje je potkrepljeno ozbiljnom naučnom dokumentacijom. Hofbauer precizno i argumentovano svedoči o

Kultura

28.02.2021 u 12:02

Fanatizam prvo pobedi u sebi

Od našeg specijalnog izveštača DUBAI – Odlazak u najveću knjižaru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, „Kinokuniju”, smeštenu u delu rezervisanom za tehniku i elektroniku na drugom spratu ogromnog Dubai mola u Dauntaunu danas je, uz sve mere opreza zbog pandemije, više-manje isto kao i pre godinu-dve. Osim što nema onih velikih gužvi, tipičnih za molove u vreme vikenda, petkom i subotom. Očigledno svuda su vidno manje, delimično i zbog izuzetno strogih vladinih preventivnih zdravstveno-zaštitnih mera i visokih kazni za njihovo kršenje. Sada, međutim, s obaveznom maskom na licu (rukavice po izboru) nekako natenane se razgleda, bira i kreće kroz lavirint krcatih rafova, polica i stolova svih veličina, prepunih knjiga, magazina, časopisa, žurnala, školskog i kancelarijskog pribora,

Politika

28.02.2021 u 09:38

Knjiga „Pusto tursko” – analiza jedne regionalne sile

Prisustvo Turske na Balkanu, odnosi sa Srbijom, tursko viđenje balkanskih ratova, uloga ove zemlje u bombardovanju NATO-a, neoosmanizam i erdoganizam, samo su neke od tema koje je profesor dr Darko Tanasković obradio u svojoj novoj knjizi „Pusto tursko”. Na jučerašnjem predstavljanju ove knjige u Narodnom muzeju direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković kazao je da je reč o veoma retkom i važnom dokumentu u kojem se razotkriva suština vlasti turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i veoma promenljiv odnos ove regionalne sile prema Srbiji. Profesor Tanasković je napomenuo da je sva dešavanja pokušao da gleda objektivno i da rastumači njihov značaj, ali da je teško objektivno sagledati nešto što voliš i što ti je blisko. „A ja Tursku volim i ona mi je bliska iako me mnogi

Hronika

27.02.2021 u 14:04

Zatvor u Pančevu dobio 500 knjiga

Biblioteka Kazneno-popravnog zavoda u Pančevu je bogatija za 500 knjiga koje je poklonila predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović. Ona je prilikom posete zatvoru u Pančevu izjavila da je ta organizacija zainteresovana za još intenzivniju saradnju i pokretanje novih projekata sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija. Upravnik KPZ-a Dejan Bakić naveo je da je reč o novom zavodu koji je otvoren 2018. godine, sa bibliotekarskim fondom koji se neprestano dopunjuje književnom i stručnom literaturom, a sada ima ukupno 4.000 naslova. Bakić je ukazao da osuđenici imaju na raspolaganju i pravne propise – Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, kao i podzakonska akta i priručnike koje je Uprava za izvršenje

Kultura

19.02.2021 u 13:05

Marojeviću „Meša Selimović”

Igor Marojević dobitnik je nagrade „Meša Selimović”, za roman „Ostaci sveta” u izdanju beogradske „Derete”. Ovo priznanje „Večernje novosti” dodeljuju 33. put, a juče je na stranicama ovog dnevnog lista završeno glasanje Velikog žirija književnih kritičara za knjigu godine. Svoje izbore, kao i prošle godine, dalo je 60 istaknutih književnih tumača. Svaki kritičar izdvojio je po pet dela iz pera savremenih domaćih autora, objavljenih u prošloj godini, uz kratka obrazloženja. Pritom, isti pisac ne može da dobije nagradu dva puta. Prema rečima Dragana Bogutovića, uz Ognjena Lakićevića, osnivača nagrade „Meša Selimović”, dugogodišnjeg novinara i urednika rubrike Kulture „Novosti”, koji se obratio onlajn, članovi žirija ovog priznanja, koji pripadaju veoma različitim generacijama, a zagovornici su

Kultura

17.02.2021 u 14:12

Izložba o prvom srpskom agronomu

Dr Đorđe Radić (1839–1922) prvi je srpski agronom. Specifičan je po tome što je najviše škole završio u svetu, a onda se vratio i znanje iz oblasti poljoprivrede primenio u Srbiji. Naučna dostignuća bolje su mu ispraćena u Evropi, ali je najdublje tragove ostavio u otadžbini: pišući knjige i udžbenike, obrazujući mlade, afirmišući agrar uopšte. Doktorirao je u Beču 1867, a nakon povrataka u Srbiju nastojao je da sve znanje i praksu stečene po evropskim zemljama primeni u svojoj zemlji. Zahvaljujući njegovom delu u to vreme nismo mnogo zaostajali za najnaprednijim svetskim sredinama u toj oblasti. Radić je rođen u Zrenjaninu, odnosno tadašnjem Velikom Bečkereku, a na njegovu blistavu karijeru grad je podsetila izložba koja je upravo postavljena. Autori su Olivera Ćosović i Dragana

Kultura

05.02.2021 u 21:41

Sećanje na vreme odrastanja

O idiličnim danima, kada se za bioskopske i pozorišne projekcije čekalo u redovima, kada je Kinoteka bila kultno mesto za kreativne razgovore o filmu i kada je umetnički ukus uticao na način života, govori knjiga Žike Bogdanovića „Prijatelji dragi, ne zaboravite ni stare filmove”, u izdanju Jugoslovenske kinoteke, opremljena divnim ilustracijama iz bogatog fonda ove naše institucije kulture. Autor nas vraća velikim filmskim pričama, a upravo je priča ta, kako kaže, koja posredstvom osećanja postaje stvarna, i podseća na ostvarenja Džona Forda, Alfreda Hičkoka, Renea Klera, Čarlija Čaplina, Hauarda Hoksa, Orsona Velsa, Frenka Kapre, Bilija Vajldera, Kendžija Mizogučija, Akire Kurosave, Federika Felinija, Žana-Lika Godara, Sergeja Ajzenštajna, kao i na klasike žanra horora koje su

Kultura

05.02.2021 u 13:51

Haliloviću „Zlatni suncokret”

Nagrada „Zlatni suncokret” za 2020. godinu pripala je Enesu Haliloviću za roman „Ljudi bez grobova”, u izdanju „Lagune”. Odluku je doneo žiri u sastavu: Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik). „Roman oživljava duhove `običnih` ljudi o kojima se po pravilu ne pričaju priče, u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja. Pripovedač je sin poznatog odmetnika koji je zbog uvrede i izneverene ljubavi počeo da ubija. Obeležen očevim zločinom unutar zajednice u kojoj se sa imenom nasleđuje i fatum porekla, pripovedač detaljno ispituje očeve motive, kao i čitavu strukturu zločina, istrage, socijalni i moralni horizont zbivanja. Sve to vodi ga ka toma da postane pisac u pokušaju da odgovori na teška ali nezaobilazna egzistencijalna i literarna

Kultura

04.02.2021 u 20:15

Sve pobune Borislava Pekića

Borislav Pekić je rođen 4. februara 1930. u Podgorici. Njegova porodica se često selila, pa je okupaciju proveo u Bavaništu kod Pančeva u kući svoje bake po majci. Pred izbore novembra 1945. učestvuje u akcijama demokratske opozicije oko Demokratske stranke kao jedan od članova ilegalnih omladinskih opozicionih grupa. Treća beogradska gimnazija u Beogradu koju je pohađao bila je pravi rasadnik ,,reakcionarnih đaka”. Tako je, sa četrdeset dvojicom svojih drugova, bio predmet torture i batinanja ostrašćenih skojevaca. Njegovo društvo je u hodnicima škole prošlo tzv. toplog zeca. ,,Video sam svoje drugove kako krvare, prolazeći kroz tunel neljudske mržnje koji će se dve-tri godine kasnije nazvati ’toplim zecom’ i u svoj topli zagrljaj primiti mnoge učesnike ovog iz 1946. Video sam

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige