Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

03.08.2020 u 22:00

Nedovršeni roman Vladana Desnice

U svetu, u kojem su smrt i rak postali sinonimi, pronađen je lek za rak, odnosno za smrt, tako da su ljudi umesto bogatih i siromašnih, pametnih i glupih, bolesnih i zdravih, deljeni na smrtne i besmrtne. Ovo nije okosnica neke nove, popularne, distopijske knjige, to je početak nedovršenog romana Vladana Desnice „Pronalazak Athanatika”, (izdanje novosadskog „Prometeja”), koji je vidovito predvideo situacije sa kojima se svet danas susreće, ali je ujedno izložio i svoja shvatanja o umetnosti i umetničkoj istini, o romanesknom žanru, jeziku, pa i završetku – upravo o onom delu koji ovde nedostaje. Zatim, o problemima politika i društava koje je poznavao, a koje su refreni i današnjeg liberalnog kapitalizma. O tome ko čini društvenu „masu”, gomilu... Mirisu smrti i nestajanja, kojim

Kultura

03.08.2020 u 18:00

Dnevnik jednog građanina

Nova knjiga o gradu arhitekte i pisca Đorđa Bobića „Dnevnik jednog građanina”, u izdanju „Arhipelaga”, neobično je delo na čijem početku se navodi autorov uvodni esej o tome kako je nastao ovaj podsticajni i provokativni dnevnik. Potom slede kolorni crteži, ilustracije i karikature u kojima Bobić u slici, reči i boji iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec, u toku pet godina, od januara 2015. do kraja maja 2020. godine, ispisuje uzbudljivu hroniku Beograda. Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše

Kultura

30.07.2020 u 20:15

Fragmenti na razmeđi filozofije i književnosti

Kažu da je svako svoje sreće kovač. Samo što sudba jednome daje i čekić i gotovo usijano gvožđe, a drugi ga mora kovati često hladno, a često i golom pesnicom. Ovo je zapisao Božidar Knežević (1862–1905), profesor istorije i prevodilac, autor dela „Misli” o kojem je nedavno bilo reči na skupu „Srpska književnost početkom 20. veka, modernost i stari zadaci” u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Prof. dr Saša Radojčić priredio je knjigu „Božidar Knežević” u ediciji „Deset vekova srpske književnosti”. On piše da Kneževiću trajno mesto u kulturnom pamćenju nacije nisu obezbedile njegove opsežne istoriozofske studije, već jedno pozno, sa stanovišta autorovih intencija verovatno i sporedno delo. ‒ Iako nesporno pionir u oblasti filozofije istorije kod nas, Knežević je puno

Kultura

19.07.2020 u 19:00

Srpski mučenici na Krfu, ostrvu homerske princeze

Šta je to što je izgladnelom, bolesnom, srpskom vojniku i bespomoćnom narodu u zbegu od Austrougara, Bugara i Arbanasa, ulivalo nadu da će prebroditi neizdrživu albansku golgotu i da će na kraju izaći pobedonosan iz gotovo nemoguće situacije Prvog svetskog rata, pitanje je koje odjekuje više od stotinu godina. Jedan od najsmislenijih odgovora dao je Željko Popović, autor knjige „Krf, ostrvo vaskrsenja Srbije” (izdanje novosadskog „Prometeja” i Radio-televizije Srbije) koji je obrazložio da je srpskom narodu u to vreme snagu davao primer, „opipljiv i očigledan”. „U koloni, dubokim smetovima, na prevojima i u zasedama albanskih bandi, pored praznog kazana, na uzglavlju bolesničke postelje, bili su njegovi uzori: kralj Petar, prestolonaslednik Aleksandar, vojni komandanti, vojvode i generali,

Kultura

09.07.2020 u 15:35

Novo izdanje romana „Uhvati zeca”

„Zamislila sam je kako stoji u sobi, pored mene, moja zemlja, i gleda me. Bila je to žena, puna modrica, i krvarila je na moj pod ravno iz utrobe. Bila je neplodna, nosila je jeftinu odeću, imala je oči i kosu lažne boje. Ali, iznad svega – bila je ljuta. Ljuta na mene, na moju sobu, na knjige oko nas. Osetila sam da joj ja, takva, u toj sobi, u tom gradu, idem na živce. Taman kad sam pomislila da je imam, nestala je...” Ovo je deo iz pogovora novog izdanja romana „Uhvati zeca” Lane Bastašić, knjige prvi put objavljene pre dve godine koja je bila u užem izboru za Ninovu nagradu i Nagradu „Biljana Jovanović”. Novo, od autorke doterano, izdanje ove knjige, obogaćeno pogovorom u kome Lana Bastašić vodi čitaoca na drugu stranu ogledala i pokazuje mu kako stvarnost izgleda odande, objavila

Kultura

01.07.2020 u 20:00

Odbrana ustanove kulture „Koraci” čistom retorikom

Povodom primedbe da knjige objavljene u ustanovi kulture „Koraci” stoje u magacinu umesto da dođu do čitalaca direktor Zlatko Milojević je u tekstu “Umesto u knjižarama, knjige u magacinu“, objavljenom juče na rubrici Kultura u Politici, naveo da autori mogu naći drugog izdavača, ako im uslovi ne odgovaraju, da je u pitanju nekomercijalna delatnost kao i da te knjige ne bi drugačije bile objavljene da nema „Koraka”. Svi ovi argumenti su neutemeljeni i služe kao čista retorika kojom ova ustanova želi da se odbrani. Pre svega, grad Kragujevac oduvek pomaže svoje autore i doskoro su oni preuzimali ceo tiraž, koji su sami distribuirali. Od 2019. godine knjige finansirane na taj način objavljuju „Koraci”. To znači, da su autori koji su planirali da konkurišu, zatečeni ovom promenom u

Kultura

30.06.2020 u 12:05

Umesto u knjižarama, knjige u magacinu

Kragujevac – Osnovana isključivo zarad predstavljanja književnog rada kragujevačkih autora, gradska ustanova kulture „Koraci” je prošle godine objavila 24 knjige ovdašnjih stvaralaca. „Koraci” štampaju samo prva izdanja, dok naredna pisci mogu da objave sami ili u saradnji sa nekom drugom izdavačkom kućom. U tiražu od 300 primeraka, autorima je, po slovu ugovora, umesto honorara, dato 60 primeraka, dok je 240 zadržala ustanova. Gde su te knjige, da li i kako ljubitelji pisane reči mogu doći do njih? Uputivši niz primedaba na adresu kragujevačkih „Koraka”, pesnik i kritičar Nikola Živanović, saradnik „Politikinog” subotnjeg dodatka „Kultura, umetnost, nauka”, predočava u razgovoru za naš list da su knjige koje je prošle godine objavila ova gradska izdavačka kuća nedostupne čitaocima,

Kultura

28.06.2020 u 12:49

U istoriju pojedinačno

Više od trećine sastava Prve srpske dobrovoljačke divizije na frontu u Dobrudži ratne 1916. bilo je sa ovih prostora, a slično je bilo i uoči proboja Solunskog fronta kada su oni činili gotovo četvrtinu svih dobrovoljaca u srpskoj vojsci. Ovo je rečeno na promociji knjige dr Milana Micića „Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje 1914–1918” koja je održana u atrijumu zrenjaninskog Narodnog muzeja i privukla neočekivano veliku pažnju publike. Skup je održan na otvorenom i velikom prostoru kako bi se poštovale mere iznuđene ponovnim širenjem virusa korona. Milan Micić je autor četrdesetak knjiga kojima se, u istoriografskom delu, uglavnom bavi dobrovoljačkim pokretom i kolonizacijom Vojvodine i u ove dve oblasti stručnjaci ga već odavno smatraju ekspertom. U delu koje je

Kultura

25.06.2020 u 20:00

Tri decenije rada, 3.000 naslova i 2.500 autora

Jedna od naših najvećih i najznačajnijih izdavačkih kuća, novosadski „Prometej”, u ovoj godini proslavlja tri decenije postojanja i rada. U ličnoj karti izdavača sa imenom jednog od najsnažnijih likova grčke mitologije, oličenju hrabrosti, ponosa i prkosa, čovekoljubivosti i težnje za slobodom, upisani su impozantni brojevi: 3.000 naslova, 2500 autora, sa posebnim naglaskom na najveće teme iz srpske istorije, kapitalna lingvistička izdanja i dela čiji je cilj negovanje jezika, na monografije i beletristiku domaćih autora. Voleo sam susrete sa Aleksandrom Tišmom, sjajnu saradnju sam ostvario i sa Živojinom Pavlovićem, pripremajući njegove „Dnevnike” Stogodišnjicu Velikog rata „Prometej” je obeležio nizom izdanja, od 2014. objavljivanjem prvog kola od deset vrednih i važnih naslova domaćih i

Društvo

23.06.2020 u 11:39

Zađevice obe Jugoslavije s Moskvom

Uz sve međusobne razlike, „prva” i „druga” Jugoslavija su gajile jednu zanimljivu sličnost: neslaganja sa Sovjetskim Savezom, doduše, iz različitih razloga. Dok su se odnosi predratne južnoslovenske monarhije sa SSSR-om parali po diplomatskom šavu, posleratna socijalistička Jugoslavija je sa Sovjetima bila u ideološkom sukobu, koji se prelamao kroz pitanja vojne saradnje. Ta dešavanja podrobno je proučavao istoričar dr Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, čije su knjige „Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1939–1941. godine” i „Jugoslovensko-sovjetske vojne suprotnosti (1947–1957)” nedavno prevedene u Rusiji. Publikovala ih je najbolja tamošnja izdavačka kuća iz oblasti društvenih nauka „Rospen” iz Moskve, u svetski poznatoj ediciji „Istorija staljinizma”, koja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige