Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,16	97,74	97,45
107,06	107,7	107,38

Društvo

04.05.2021 u 21:00

„Danas gotovo da nema dramatičnog ili neočekivanog događaja, bilo da se radi o terorističkom napadu, političkom ubistvu, vremenskoj nepogodi, ratu, ekonomskoj krizi ili pandemiji virusa korona, koji neće prouzrokovati pojavu teorija zavere. One cvetaju u vremenu krize jer na složeno pitanje, prosto rečeno, nude jednostavan i nedvosmislen odgovor – naročito kada javnost zvanično objašnjenje nekog događaja smatra manjkavim ili neuverljivim. Kriza koju trenutno preživljavamo dobar je primer za to”, kaže dr Jovan Bajford, profesor psihologije na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”. Naš sagovornik, koji više od dve decenije izučava teorije zavere i koji je deo svojih naučnih istraživanja pretočio i u knjigu „Teorije zavere: Srbija protiv novog

Društvo

13.03.2021 u 10:44

Vesić: Kriza nije samo zdravstvena već i ekonomska

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izrazio je nezadovoljstvo zbog mera zatvaranja koje su ovog vikenda primenjene na predlog Kriznog štaba ukazujući da pandemijom koronavirusa nije stvorena samo zdravstvena već i ekonomska kriza. „Poštovanje mera i masovna vakcinacija jedini su put da se izađe iz ove krize”, rekao je Vesić za TV Prva i dodao da je 26,015 odsto Beograđana do sada vakcinisano. On je istakao da se mora nastaviti dalje sa vakcinacijom, jer se, kako navodi, osim zaštite javnog zdravlja mora zaštititi i ekonomija. „Ako ne radi ekonomija neće biti ni javnog zdravlja. Vakcine se kupuju, a novac obezbeđuje ekonomija i zato mora postojati usklađenost između antiepidemijskih mera i ekonomije”, smatra zamenik gradonačelnika, javlja Tanjug. Vesić je rekao da

Ekonomija

16.02.2021 u 13:23

U pandemiji najveći ceh platile razvijene zemlje

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da su zbog pandemije koronavirusa do sada najveći ceh platile razvijene zapadne zemlje, ali da će veći ceh platiti u oporavku manje razvijene zemlje Evrope i Amerike. Srbija, kako je istakao za TV K1, ne može da se žali da je loše prošla tokom epidemije, jer je prošlu godinu završila sa minus jedan odsto, što je najmanji pad i najbolji rezultat u celoj Evropi. Upitan da li u ovoj godini može da se ostvari planirani rast od šest odsto, on je rekao da može, ali pod određenim uslovima – da se sprovedu planirane mere, održi fiskalna stabilnost, da se ide u reforme koje su i sa MMF-om bile dogovorene. Komentarišući paket mera pomoći za građane i privredu on je rekao da je taj paket pomoći ove godine skromniji nego

Svet

08.11.2020 u 14:50

Korona kriza može da dovede do rata

LONDON – Postoji realan rizik od novog svetskog rata ako manji konflikti eskaliraju i otmu se kontroli, čime bi uvukle veće igraće u igru, ocenio je danas britanski general Nik Karter. On je za Skaj njuz rekao i da je globalna ekonomska kriza izazvana koronavirusom takođe potencijalna bezbednosna pretnja koja može da dovede do rata, preneo je Tanjug. „Živimo u trenutku kada je svet neizvesno i zapaljivo mesto i naravno dinamika globalne trke je odluka naših života. Sa popriličnim brojem regionalnih sukoba koji se odvijaju širom sveta, postoji mogućnost da se situacija otme kontroli i da se donesu pogrešne procene. Postoji rizik od novog svetskog rata i moramo toga da budemo svesni”, rekao je Karter.

Ekonomija

08.08.2020 u 20:00

Saloni venčanica pred zatvaranjem

Pandemija kovida 19 poremetila je planove mnogim ljubavnim parovima koji su baš ovog proleća i leta planirali da izgovore sudbonosno „da”, ali ne samo njima već i organizatorima svadbenih veselja. Među najugroženijima su i saloni venčanica čija je delatnost, kako tvrde prodavci, dodatno ugrožena zbog novih mera o zabrani okupljanja trenutno više od deset osoba, ali i preporuka da se u narednom periodu ne organizuju nikakve proslave. Zbog toga mladenci masovno otkazuju slavlja i ne iznajmljuju svadbena odela i venčanice, što direktno utiče na posao ljudi koji se bave ovakvom vrstom usluge. Iako se većina njih prijavila za novi paket mere državne pomoći, mnogi su bili primorani da ipak stave ključ u bravu do daljeg jer ne ostvaruju nikakve prihode, a fiksni troškovi im i dalje

Ekonomija

18.07.2020 u 22:00

Teret krize treba svi da podnesu

Sve češće se čuje da teret zdravstvene krize mora da se podjednako rasporedi na sve u društvu pa svetski milioneri pozivaju svoje države da im povećaju poreze, a Socijalno-ekonomski savet Srbije predložiće smanjenje plate najplaćenijim menadžerima u cilju umanjenja troškova poslovanja koje je otežano zbog pandemije. – Kriza primorava da smanjujemo troškove poslovanja i probaćemo da u te mere štednje uključimo i plate i da smanjenje počnemo od zarada najskupljih menadžera – rekao je agenciji Beta Slobodan Đinović, član Predsedništva SES-a, tela koje okuplja predstavnike vlade, udruženja poslodavaca i sindikata. Đinović, koji je direktor kompanije „Orion telekom”, smatra da će firme koje nemaju nikakvih prihoda, sada kada je istekla državna pomoć od tri minimalca za radnike, biti prinuđene

Svet

27.06.2020 u 08:08

MMF: Kriza kakvu svet nije video

Osamnaest hiljada milijardi dolara monetarnih i fiskalnih stimulacija. Ukupni globalni dugovi veći nego u Drugom svetskom ratu. Prvi put u istoriji, svi regioni sveta istovremeno su u recesiji. Zapad je na ekonomskim kolenima, dok milioni radnih mesta vise u vazduhu. Istovremeno, zaraženih i preminulih od posledica kovida 19 sve je više: juče je bio 9,1 milion obolelih od misterioznog virusa, više od 500.000 umrlih. Pritom, vakcine nigde na vidiku. – Ove zastrašujuće zdravstvene i ekonomsko-finansijske posledice tekuće pandemije virusa korona u pozadini su najmračnije ovogodišnje procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o izgledima za skoro globalno izbavljenje od ćudljive zaraze. „Ovo je kriza kakvu svet nije video”, upozorila je Gita Gopinat, glavni ekonomista MMF-a, u ažuriranom

Svet

24.05.2020 u 14:15

Polovina radne snage u svetu suočena s gubitkom posla

Gotovo polovina radnika u svetu izložena je neposrednom riziku da ostane bez posla zbog pandemije kovida-19, prema proceni Međunarodne organizacije rada (MOR). Gubitak radnih mesta će verovatno pogoditi sve zemlje na planeti, zbog razarajućeg negativnog ekonomskog uticaja korona krize na privrednu aktivnost. Globalna radna snaga, po podacima MOR-a, broji oko 3,3 milijarde ljudi, a 1,6 milijardi radnika je u opasnosti da izgubi posao i da ostane bez sredstava za život, kada se u obzir uzmu zaposleni u neformalnoj ekonomiji i oni na dnu lestvice po nivou zarada. Neformalna ekonomija obuhvata „radnike na crno” za koje poslodavci ne plaćaju poreze državi i kojima vlade teško ulaze u trag, a koja čini ogroman deo ekonomija u razvoju. „Za milione radnika, gubitak prihoda znači da

Ekonomija

26.04.2020 u 22:00

Radna mesta na udaru krize

Kriza na tržištu rada neće podjednako pogoditi javni i privatni sektor, a radna mesta kod privatnog poslodavca će i u budućnosti, kada prođe vanredno stanje u Srbiji i situacija s širenjem kovida 19 bude stabilizovana, biti ugroženija od onih u javnim službama. Ipak, kako ističe Mario Reljanović, naučni saradnik s Instituta za uporedno pravo, država će i tada morati da smanji troškove i dalja zaduživanja, da se posledice krize drastičnije ne bi osetile i u javnom sektoru. – Budući da se trenutno i dalje zadužujemo, onda je veoma moguće da će se posledice osetiti i u javnim službama, prvenstveno u smislu smanjenja zarada. Ipak, ne bih rekao da će tako biti kada je reč o smanjenju broja zaposlenih. Državni službenici i oni koji rade u javnim ustanovama, u zdravstvu, prosveti, vojsci i

Ekonomija

15.04.2020 u 08:30

MMF: Koronavirus odvodi svet u krizu goru od Velike depresije

LONDON – Svetska ekonomija će ove godine doživeti pad od tri odsto, dok se brojne zemlje suočavaju sa najvećim ekonomskim problemima u poslednjih nekoliko decenija, saopšteno je iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Oni navode da je pad ekonomije najgori od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka, te ocenjuju da je pandemija svet odvela u „krizu kakva nije postojala”. Ukoliko pandemija bude dugo trajala to će testirati sposobnosti vlada i centralnih banaka da kontrolišu krizu, dodaje MMF, a prenosi Tanjug. Gita Gopinat, glavna ekonomistkinja MMF-a, kaže da bi kriza mogla svetski društveni proizvod da umanji za devet biliona dolara. Iako je MMF pohvalio „brzu reakciju” u zemljama poput Velike Britanije, Nemačke, Japana i SAD, navodi se da nijedna zemlja neće biti imuna na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kriza

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu