Tag: kriza

Osim nepristojno bogatih, kako ih je okvalifikovao Tadić, još uvek postoji i jedan tanak sloj pristojno bogatih ljudi koji su preduzetnici, lekari, advokati u drugom-trećem kolenu, pojašnjava profesor Stojiljković. Takođe, i imućnih, koji pripadaju višim srednjim slojevima i u koje naš sagovornik ubraja i sebe. – To su oni koji su se svojim kvalifikacijama, naporom, izborili za veoma...

Od našeg stalnog dopisnikaVašington – Amerika se često opisuje kao „zemlja srednje klase”, ovaj sloj se smatra „kičmom” društva, mada ne postoji čvrsta definicija šta je ovde u stvari srednja klasa i kolika je. Postoji predstava o srednjoj klasi – ljudima koji po pravilu žive u sopstvenim kućama u predgrađima gradova (u čijim centrima se ne stanuje, nego samo radi), sa bar dva automobila...

Odmah da navedem da bi i bez svetske krize, a sada i finansijskog sloma u Grčkoj, u Srbiji nastala ekonomska kriza. Globalna kriza je samo ubrzala i produbila domaću. Faktori krize gomilali su se na jednom pogrešnom modelu razvoja i stabilizacije, koji uništava privredu i stvara veliku prezaduženost i ogromne socijalne razlike. Bilo je samo pitanje trenutka kada će doći do otvorene duboke...

Ukupan spoljni dug Srbije i pored delimičnog otpisa na kraju 2009. godine dostigao je iznos od preko 30 milijardi dolara. Prema ovim podacima, svaki stanovnik Srbije zadužen je sa oko 3.000 evra. U oktobru 2000. spoljni dug Srbije je iznosio 10,7 milijardi dolara, što znači da se, do sada, uvećao za više od tri puta. Ovaj dug je blizu kritične tačke od 80 odsto BDP-a, koji po metodologiji...

Privredni procesi i makroekonomski tokovi toliko su na svetskom nivou isprepleteni i mnogostrukim uticajima povezani da se poremećaj u jednom delu tog ogromnog, nepojmljivo razuđenog sistema neminovno odražava i u njegovim ostalim delovima. Tehnološka revolucija u oblasti informacija silno je povećala i količinu informacija kojima raspolažu privredni akteri i brzinu kojom ih međusobno razmenjuju....

Početkom 20. veka dohodak po stanovniku u Srbiji bio je sličan grčkom. Situacija se nije mnogo menjala sve do sedamdesetih godina kada počinje ubrzani razvoj zemlje Helena. Zahvaljujući, (geo)politički motivisanim, sniženim kriterijumima, Grčka ulazi u Evropsku zajednicu 1981, što joj je obezbedilo značajne transfere, dok su kapitalni prilivi sa Zapada bili ubrzani. Od tada su dve države krenule u...

Mediji su seu Srbiji, kao i u razvijenom svetu, skoncentrisali na ekonomski kolaps Grčke i na predviđanja sličnog scenarija u Portugaliji, Španiji, Irskoj… Interesantno da, u isto vreme, niko ne obraća pažnju na mnogo razorniju ekonomsku krizu kojom suobuhvaćene mnoge evropske postsocijalističke zemlje, pa i baltičke države – Letonija, Litvanija i Estonija – koje su odmah po raspadu SSSR-a...

Naoružana patrola italijanske finansijske policije juče se nije ni osvrnula na zanosne obline sanjive Elizabete Gregorači (30), druge supruge multimilijardera – plejboja Flavija Brijatorea (61). Nakon besomučne noćne jurnjave za Brijatoreovom jahtom „Plava sila” u Đenovskom zalivu, italijanski policajci sustigli su brod vredan 20 miliona američkih dolara i sa palube na spektakularan način...

Posle prvog šoka i beznađa instinkt za samoodržanjem probudio je um grčke nacije i definisao ključna pitanja: kako se sve ovo moglo dogoditi i kako nastaviti dalje? Indikativno je da tamošnji analitičari nisu dali odgovor na prvo pitanje. Zato i nema ponude domaće (grčke) formule spasa. Sve se svelo na simbolične pokušaje korekcije (ublažavanja) nametnutog EU plana. Ruku na srce, tu se nije ni moglo...

Srbija je u očima Evrope i sveta na kraju prošlog veka smatrana izvorom sukoba na Balkanu, u kojima je ruinirana njena ekonomija. Onda, do svetske krize, naša ekonomija je popravljana, uz pomoć zaduživanja i prodaje imovine. Zatim, opet na Balkanu, kao produžetak svetske ekonomske krize, Grčka doživljava ekonomski potres, a Srbija još nije izašla iz svoje i opšte krize. Zato se opravdano raspravlja...