Ponedeljak, 15.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: manastir

Srbija
13.03.2018 u 21:31
U manastiru Pinosava sahranjeni skeletni ostaci iz 11. veka
Smederevska Palanka – Kada je još početkom osamdesetih godina prošlog veka zaorao svoju njivu na potezu Čitluk u selu Kusadak kod Smederevske Palanke, Radmilo Jakovljević našao se u čudu. Ovaj meštaninn je u svojoj oranici otkrio ljudske skelete. Odmah je prijavio nadležnima, a arheolozi su nakon iskopavanja, u junu 1983, ustanovili da se baš na tom mestu nalazi srednjovekovna nekropola. Otkriveno je deset celih i šest devastiranih skeleta. Od očuvanih, utvrđeno je da su četiri dečja, tri muška, dva ženska skeleta, dok je jedan neutvrđenog pola. – Iskopavanja su vršena pod rukovodstvom arheologa Ratka Katunara, dok je antropološku obradu skeleta izvršila Slavica Krunić. Na osnovu njihovih položaja i grobnih priloga izvršeno je datovanje i kulturna pripadnost. Zaključeno je da su u
Društvo
17.02.2018 u 22:00
Tajne srednjovekovnog srpskog vina
Da je vi­no drev­na te­ko­vi­na na­šeg na­ro­da sve­do­či to što te­če još od pr­ve, sred­njo­ve­kov­ne srp­ske dr­ža­ve. Ve­ko­vi­ma pre ne­go što su mar­ke­tin­ški ma­go­vi spo­ji­li 14. fe­bru­ar kao zdru­že­ni pra­znik po­sve­ćen lju­ba­vi i vi­nu, Ko­to­ra­ni su sla­vi­li Sve­tog Tri­fu­na, umo­lja­va­ju­ći ga da im ču­va za­sa­de vi­no­ve lo­ze. Osim u pri­mor­ju, vi­no­gra­di su se za vre­me Ne­ma­nji­ća ši­ri­li i po kon­ti­nen­tal­nom de­lu ze­mlje, a vi­no je spa­da­lo u re­dov­nu is­hra­nu sta­nov­ni­štva. Za­to dr Bo­jan Po­po­vić, isto­ri­čar umet­no­sti i ku­stos Ga­le­ri­je fre­sa­ka Na­rod­nog mu­ze­ja, ka­že za naš list da je na ov­da­šnjim tr­pe­za­ma ovo pi­će bi­lo pri­sut­no ot­pri­li­ke ono­li­ko ko­li­ko je da­nas pri­sut­no u ži­vo­tu Fran­cu­za. „Po­red vi­na, u
Društvo
10.01.2018 u 22:00
Kostićeve stvaralačke godine u manastiru Krušedol
Pred brojnim životnim porazima i razočaranjima Laza Kostić izabrao je povlačenje, beg među debele manastirske zidine, koje su mu pružale duhovni mir i štitile ga od ovozemaljskih izazova. U manastiru Krušedol na Fruškoj gori pesnik je boravio pune četiri godine, ali je posle ženidbe Julijanom Palanački (1895), zbog teških nesuglasica sa njenom majkom, bio primoran da napusti tek stečeni dom u Somboru i da još čitavu godinu provede u manastiru. Stalna seljakanja svela su njegovu priručnu biblioteku samo na najneophodnije knjige, što je bilo nedovoljno za ozbiljan prevodilački posao kome je tada pristupio. To je bio utoliko veći problem jer je njegov prevod obimnog udžbenika rimskog prava „Pandekte” nastajao uglavnom dok je boravio u Krušedolu (zadužbini Brankovića, poslednjih srpskih
Kultura
05.01.2018 u 22:00
U poveljama ktitora piše šta je čije
Srbi su se na kraju 20. veka „našli na pogrešnoj strani istorije”, kako je to dobro primetio i definisao Dušan Bataković, istoričar i diplomata, pa su konzervatori i restauratori, uz svoje redovne poslove da održavaju našu baštinu, posebno na Kosovu i Metohiji, dobili zadatak da stalno podsećaju šta to veliko srpsko blago čini. I naravno, popularizuju ga kad god to mogu. Zato dr Svetlana Pejić, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, i u ovom razgovoru ne propušta priliku da prvo podseti da su saradnici Zavoda bili vrlo angažovani u realizaciji izložbe „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji – identitet, značaj, ugroženost”
Društvo
06.01.2018 u 22:00
Svetla pećina našeg srca
Pro­hlad­no je ju­tro u šu­mo­vi­toj uva­li, vi­so­ko u br­di­ma iz­nad Gnji­la­na. Ne­ki mla­đi svet, uglav­nom po­ro­di­ce, do­la­zi me­đu zi­do­ve ovog ti­hog me­sta okru­že­nog zgra­di­ca­ma i vi­so­kim dr­ve­ćem. „Ne­ka Go­spod osve­tli pe­ći­nu na­šeg sr­ca”, ka­že ar­hi­man­drit Ila­ri­on na slu­žbi u ma­na­sti­ru Dra­ga­nac. Ceo kom­pleks iz­gle­da sa­kri­ven u ovoj za­ve­tri­ni, kao ne­ko ma­lo pri­sta­ni­šte, kao ne­ka vr­sta ostr­va i zbe­ga, stvo­re­nog za svet ko­jem je po­treb­na za­šti­ta i ute­ha. Is­pred ula­zne ka­pi­je na­la­zi se iz­vor vo­de za ko­ju na­rod ve­ko­vi­ma go­vo­ri ka­ko je le­ko­vi­ta, a unu­tar ma­na­stir­ske por­te, na ka­me­noj koc­ki, sto­ji bel­gij­ski ov­čar i svi­ma ko­ji mu pri­đu pru­ža ša­pu. Ka­da je 1381, de­set go­di­na po­sle ma­rič­kog
Srbija
10.12.2017 u 09:00
U postojbini štamparstva štamparije arhivirane
Uži­ce – Pu­nih je 480 go­di­na ot­kad je pr­vu knji­gu na tlu Sr­bi­je, „Ru­jan­sko če­tvo­ro­je­van­đe­lje”, od­štam­pao u ma­na­sti­ru Ruj­no kod Uži­ca mo­nah Te­o­do­si­je. Re­zba­re­ći pod vo­šta­ni­com slo­va u dr­ve­tu, u ko­lo­fo­nu če­tvo­ro­je­van­đe­lja te 1537. za­pi­sa da je ono na­sta­lo „u ma­na­sti­ru ko­ji se zo­ve Ru­jan­ski, pod po­kri­ljem pla­ni­ne ko­ja se zo­ve Po­ni­kve, na re­ci ko­ja se zo­ve Be­a­ska, na se­lu ko­je se zo­ve Vrut­ci, pri hra­mu sve­to­ga i slav­no­ga ve­li­ko­mu­če­ni­ka i po­be­do­no­sca Hri­sto­va Ge­or­gi­ja...”  Ali ubr­zo po­što je on s bra­ti­jom knji­gu u vi­še pri­me­ra­ka od­štam­pao, Tur­ci ot­kri­še ovu štam­pa­ri­ju i uni­šti­še je, a po­tom i ceo ma­na­stir do te­me­lja. Da­nas se je­di­na dva ori­gi­nal­na pri­mer­ka
Srbija
04.12.2017 u 14:45
Put do izgubljenog Drenovca
Zrenjanin – Negde oko današnjeg Zrenjanina nalazio se manastir Drenovac. Za sada su pronađeni pisani tragovi pošto se ovo svetilište pominje u spisima darodavaca Pećke patrijaršije. O ostalom se nagađa, a već decenijama se čine pokušaji da se nađu konkretni tragovi manastira. Dosad oni nisu pronađeni, ali su u svom traganju arheolozi došli do novih otkrića. Tako se ovdašnje pravoslavno stanovništvo kroz istoriju okupljalo na potesu između Stajićeva i Perleza, a dugo se pretpostavljalo da se tu nekada nalazio manastir Drenovac. Prota Miloš Popović se i sam bavio istraživanjem i on je izneo pretpostavku da se manastir nalazio, na brežuljku pored današnjeg puta prema Beogradu, na mestu zvanom Tiganjica, gde se 1848. odigrala i bitka, a koje je do danas ostalo obeleženo jednim zidanim stubom i
Društvo
25.11.2017 u 22:00
Kuvar kome se raduju oni koji poste
Kuvar Milan Zlatić može da nabroji bar 50 posnih jela a da ne zastane i ne ponovi nijedno. Svakodnevno ih sprema, tako što, recimo, za sarme uzme desetak osrednjih glavica kiselog kupusa, četiri kilograma pirinča, dva kilograma luka... U Hilandaru za trpezu sedne u ovim hladnim mesecima oko sto ljudi, manje sarmi ne može pred njih toliko u trpezariji. Da bi sve stiglo na vreme ima i jednog pomoćnika tokom zime, od proleća do jeseni obavezno dvojcu. Da je kod kuće u Čačku, za njegovu porodicu, suprugu Ankicu, sina osamnaestogodišnjaka Igora i ćerke dvanaestogodišnju Ivanu i desetogodišnju Tijanu, za one pomenute sarme jedna glavica kupusa bila bi taman. A i više bi bio kod kuće. Ovako kada se sve sabere „gostuje” kod svojih četiri-pet meseci a ostatak godine provede u manastirskoj kuhinji.
Srbija
28.10.2017 u 22:00
Pet vekova jašunjske svetinje
Leskovac – Manastir Svetog Proroka Preteče i Krstitelja Jovana u selu Jašunja prvi je od nekoliko manastira na koji se nailazi na obroncima Babičke gore. Sagrađen je 1517. godine na temeljima, kako se veruje, trista godina stare svetinje, a kao zadužbina plemenite i carske austrijske i grčke loze Kantakuzin. Podigao ga je Andronik Kantakuzin sa braćom, koji su bili u bliskim rodbinskim vezama sa poslednjim potomcima despotske loze Brankovića. Najlepši deo predstavlja crkvica, jedinstvena po svom očuvanom freskopisu, oslikana i unutra i spolja. Ima očuvan živopis, a unutra deo moštiju nepoznatog svetitelja. Iznad ulaza je freska samog Jovana Krstitelja čiji nas pogled prati bilo iz kog ugla da gledamo u njegov lik. Iguman, otac Joanikije smatra da je taj pogled najverovatnije bio presudan što smo
Srbija
20.10.2017 u 11:07
Tri zaveta za ulazak u novi svet
Loznica na Jelici – Na bdeniju u manastiru Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Loznici više Čačka koji pripada Eparhiji raško-prizrenskoj u egzilu, u čin male shime zamonašene su tri iskušenice iz te obitelji, Olivera Nikolić iz Petrovca na Mlavi, Milica Jevtić iz Niša i Vesna Budimirović iz Golupca, kao i dve iskušenice iz manastira Svetog Nikite Remezijanskog u Vrgudincu, Jovana Mihajlović iz Niša i Radojka Radovanović iz Beča. Dobile su monaška imena Zinaida, Miropija, Veronika, Emilija i Teodula. Čin monašenja obavio je starešina ove eparhije Artemije Radosavljević, kome je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve oduzeo episkopski čin (2010) a zatim ga i izopštio (2015). Monašenju na Jelici prisustvovalo je oko 200 svetosavaca iz raznih mesta Srbije.
Početna / Tagovi
15.06.2026 u 07:45
Tramp: Netanjahu je veoma težak čovek, trebalo bi da nam bude zahvalan
15.06.2026 u 07:43
Knežević diplomatskom resoru Crne Gore: Izvezli ste klanove Srbiji, a sada govorite o evropskim vrednostima
15.06.2026 u 07:35
Cena nafte pala, a vrednost akcija porasla nakon najave kraja rata u Iranu
15.06.2026 u 07:29
Od Ormuza do nuklearnog pitanja: otkriveni detalji mirovnog sporazuma SAD i Irana
15.06.2026 u 07:25
Veliki požar u tržnom centru na Novom Beogradu
15.06.2026 u 07:13
Švedska ubedljiva protiv Tunisa
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation