Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Društvo

24.05.2022 u 14:40

Na tužbe obolelih od kancera kao posledice bombardovanja NATO se pozvao na imunitet

Severnoatlanski pakt (NATO) odgovorio je na tužbe koje su protiv njega podnete prošle i ove godine Višem sudu u Beogradu, u ime obolelih od kancera, kao posledice NATO bombardovanja osiromašenim uranijom u Srbiji, pozivanjem na imunitet. Niški advokat Srđan Aleksić koji zastupa podnosioce tužbi izjavio je za Tanjug da je nakon višemesečnog iščekivanja bilo kakvog odgovora, bez kojeg nije mogao da otpočne proces, NATO u odgovoru samo naveo da Alijansa ima imunitet. Aleksić očekuje da se suđenje zakaže za oktobar, i ističe da će tada osporiti navode NATO-a. U proteklih 15 meseci Višem sudu u Beogradu dostavljene su tri tužbe protiv NATO-a kojima se traži naknada štete za policajca i dvojicu rezervista koji su 1999. godine bili na Kosovu i Metohiji, nakon čega su oboleli od kancera, kao

Društvo

07.05.2022 u 12:41

Obeležena 23. godišnjica NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu

Polaganjem venaca danas je obeležena 23. godišnjica bombardovanja kineske ambasade tokom NATO intervencije na tadašnju SR Jugoslaviju, u kojem su poginula tri kineska novinara. Na spomen-ploču poginulim kineskim novinarima ispred nekadašnje zgrade kineske ambasade u Beogradu, venac je položio ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, saopštio je MUP. Vulin je odao poštu stradalim kineskim novinarima i izrazio duboku zahvalnost kineskoj državi i narodu koji su bili uz Srbiju „onda kada je bilo najteže”. Rekao je da je NATO agresija na Srbiju veliki nekažnjeni zločin 20. veka i da Srbija nikada neće prestati da traži odgovornost za te zločine, te da međunarodno pravo od 1999. ne štiti više nikoga, prenosi Beta. Vulin je rekao da je Kina čelični prijatelj i da sa

Društvo

07.05.2022 u 09:23

Nema zaborava za masakr kasetnim bombama u Nišu

Niš – Mesec i po dana nakon početka agresije NATO na SR Jugoslaviju i Srbiji, u proleće pre 23 godine, dogodio se najveći i najsvirepiji zločin nad civilnim stanovništvom na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Na manje od pola sata od podneva 7. maja 1999. godine, avijacija severne alijanse demonstrirala je svu svoju bezumnu silu i moć i, koristeći prvi put od početka bombardovanja kasetne bombe, inače zabranjene svim međunarodnim konvencijama o ratovanju, pokazala celom časnom i slobodoljubivom svetu svoje pravo lice. U dva naleta bombardera u razmaku od samo desetak minuta, u 11.30 i 11.39 sati, sprovedeni su najteži i najkrvaviji napadi u toku NATO agresije na miran grad i nevine građane, iza kojih su ostali jauk, lelek i jecaji, koji ni danas, posle više od dve decenije, ne

Društvo

02.05.2022 u 10:34

Žrtve kao kolateralna šteta napada NATO-a

Niš – Jedan od najtežih zločina NATO-a tokom bombardovanja SRJ dogodio se u proleće pre 23 godine na mostu preko reke Lab, nedaleko od Lužana na Kosovu, 1. maja 1999. u 13.50 časova. Na dvadesetak kilometara od ulaza u Prištinu, pravdajući se kasnije da je cilj te operacije bio uništenje saobraćajne infrastrukture kojom prolazi vojni i policijski konvoj sa pripadnicima srpskih snaga bezbednosti, avioni NATO-a gađali su raketama autobus prepun putnika na redovnoj liniji Niš–Priština. U trenutku kada je pogođen, autobus „Niš-ekspresa” bio je na sredini mosta kod Lužana i projektili su ga prepolovili – jedan deo vozila spržen je i ostao je na mostu, drugi je pao u reku... Aparat (automat) za štampanje autobuskih karata izgoreo je u požaru koji je zahvatio vozilo i nikada nije moglo tačno da

Društvo

02.05.2022 u 10:14

Godišnjica obaranja F-16 tokom NATO agresije

Danas se navršavaju 23 godine od obaranja američkog aviona F-16 kod Nakučana tokom NATO agresije, podviga Vojske Jugoslavije, odnosno pripadnika legendarnog Trećeg diviziona 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva. Iako je ista jedinica još na početku tog rata sa neba „skinula” američki ponos, „nevidljivi” avion F-117 A, mnogi naglašavaju da je akcija izvedena 2. maja 1999. godine bila opasnija po naše vojnike, budući da je oborena letelica bila angažovana upravo na zadatku potrage za raketašima PVO i njihovog uništenja. Pripadnik VJ pored sedišta pilota (Foto: EPA-EFE/Stringer) Dve rakete „neva” lansirane su u 2.08 časova iz rejona sremskog sela Karlovčić na F-16 koji se izdvojio iz grupe letelica i jedna ga je pogodila. Pilot je pokušao da vazduhoplov

Društvo

23.04.2022 u 10:27

Pomen radnicima RTS-a stradalim u NATO bombardovanju

U dva sata i šest minuta posle ponoći, kod spomenika „Zašto” u Tašmajdanskom parku, održan je pomen radnicima RTS-a stradalim u NATO bombardovanju pre 23 godine, u noći između 22. i 23. aprila. U NATO bombardovanju tada je na svojim radnim mestima poginulo 16 zaposlenih u RTS-u. Poštu su im odali članovi porodice, zajedno sa predstavnicima RTS-a i drugih institucija i organizacija, navodi se na sajtu RTS-a, a prenosi Tanjug. Zgrada RTS-a bombardovana je tokom emitovanja vesti, u 2.06 sati, 23. aprila 1999. godine. NATO-a je zgradu RTS-a proglasio za legitiman vojni cilj, suprotno svim pravilima i običajima ratovanja, iako su znali da se u njoj svake noći nalazi između 150 i 160 ljudi, civila. U napadu su poginuli: Jelica Munitlak, šminker, Ksenija Banković, video-mikser, Darko

Društvo

22.04.2022 u 14:51

Godišnjica pogibije 16 radnika RTS-a tokom NATO agresije

Šesnaest radnika RTS-a poginulo je prilikom napada avijacije NATO-a na ovu medijsku kuću 23. aprila 1999, tačno pre 23 godine. Bilo je to u jeku agresije alijanse na tadašnju SR Jugoslaviju, a ovaj događaj je po međunarodnim pravnim organizacijama kvalifikovan kao ratni zločin, a po novinarskim udruženjima presedan opasan po medijske radnike širom sveta u budućim sukobima. Međutim, međunarodni sudovi, kao što je bio Haški tribunal, nisu se bavili odgovornošću NATO-a, njegovih članica i vojnika za stradanja civila tokom tog rata, pa tako ni za bombardovanje RTS-a. Pred domaćim sudom osuđen je tadašnji direktor ove medijske kuće Dragoljub Milanović, jer nije izvršio naredbu o dislokaciji RTS-a. Odslužio je kaznu od deset godina zatvora. Iako je povremeno pokretano pitanje moguće

Beograd

08.04.2022 u 13:40

Hoće li vaskrsnuti zdanje na Kosančićevom vencu

Uređenje lokacije Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu uništene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine moglo bi se opisati kao projekat u kojem se „ne zna ni ko pije ni ko plaća”. Ovog meseca očekivala se građevinska dozvola za izgradnju memorijalnog parka na temeljima porušenog objekta prema projektu austrijskog arhitekte Borisa Podreke, ali je umesto nje pre dva dana stigla vest da je Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo sredstva za javni konkurs za arhitektonsko rešenje obnove zgrade biblioteke. On je za tu lokaciju, za izgradnju objekta, obaveza propisana planskim dokumentom, i takav potez bio bi za snažan aplauz samo da je ranije povučen. Jer, grad je pre pet godina odobrio sredstva za izradu projektne dokumentacije za Podrekin memorijal u iznosu

Društvo

06.04.2022 u 12:31

Mesto jedne od najvećih tragedija srpske kulture

Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu obeležen je danas simboličnim polaganjem knjiga i cveća na Kosančićevom vencu, na mestu gde se ta biblioteka nalazila. „To je mesto jedne od najvećih tragedija srpske kulture”, rekao je upravnik Narodne biblioteke Srbije, književnik Vladimir Pištalo i istakao da je Ministarstvo kulture i informisanja Narodnoj biblioteci Srbije odobrilo sredstva za javni konkurs za arhitektonsko rešenje obnove zgrade biblioteke. „Veliko mi je zadovoljstvo što smo započeli ovaj proces. Produžavajući tradiciju mi želimo da što više ličimo na tradiciju, a ne što manje”, rekao je Pištalo, prenosi Tanjug. Naveo je da bi školjka zgrade bila onakva kakva je bila pre 6. aprila 1941. godine, a unutra bi bio Memorijalni centar sa zidom sećanja

Društvo

06.04.2022 u 08:33

Godišnjica aprilskog bombardovanja 1941. – dan tuge i sećanja

Krajem marta 1941. godine upravnica Dunavskog obdaništa, koje i danas stoluje na uglu Dušanove i Ulice Tadeuša Košćuška, organizovala je za mališane desetodnevni boravak na Kosmaju. A onda je komšinici, gospođi Bosiljki Janković, u poverenju rekla da bi na taj izlet, uz sinove Petra i Ljubišu, trebalo da pošalje i ćerke Veru i Milicu, već uveliko školarce. Da li je nešto znala ili samo slutila, nevažno je, ali deca su se vratila u Beograd živa i zdrava tek na jesen i tako izbegla da 6. aprila skončaju pod ruševinama porodične kuće u Jevrejskoj ulici, na Dorćolu. Da se sprema neko zlo, moglo se naslutiti i po tome što je najvrednije iz fundusa Narodne biblioteke nekoliko dana ranije poslato ka Podgorici zapakovano u devet velikih sanduka s nadom da će se domoći Londona, čime je donekle

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: bombardovanje