Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

29.12.2015 u 09:05

Kampanja „Moja Srbija” donela je ove godine našoj zemlji rast broja domaćih i stranih turista za 12 odsto, a broj noćenja je povećan za devet procenata. Zbog ovako dobrih rezultata od 1. januara biće nastavljena akcija sa vaučerima i trajaće tokom cele sledeće godine, najavio je potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. Prema njegovim rečima čak 14.000 ljudi je koristilo vaučere, ukupno je ostvareno 118.000 noćenja ili, u proseku, 8,5 noćenja po korisniku. Domaći turisti su najviše posećivali Vrnjačku Banju, Beograd, pa Zlatibor, dok su strani turisti najviše dolazili u Beograd, Novi Sad i na Zlatibor, a potom i u Vrnjačku Banju. Statistika pokazuje da su strani turisti stizali iz BiH, zatim Turske, Crne Gore, Nemačke, Bugarske, Slovenije,

Ekonomija

22.12.2015 u 09:05

Kada tražiti pomoć inspekcije

Potrošači su često zbunjeni kada je reč o tome koja su ovlašćenja Tržišne inspekcije i u kojim slučajevima mogu da im se obrate. Zakonom o zaštiti potrošača promenjene su nadležnosti tržišne inspekcije i sada su brojnije u odnosu na prethodni propis iz 2010. godine. Važno je istaći da je, u skladu sa evropskom praksom i praksom na svim razvijenim tržištima, ukinuta uloga tržišnog inspektora u rešavanju pojedinačnih potrošačkih problema. Kako saopštavaju u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, postoji nekoliko situacija kada inspekcija reaguje. – Najpre, kada trgovac ne odgovori na reklamaciju potrošača u zakonskom roku od osam dana. Za takvo postupanje propisana je novčana kazna. Inspekcija nema pravo da odlučuje o sadržini odgovora – ovo je pitanje poslovne politike,

Ekonomija

15.12.2015 u 10:05

Ko štiti javašluk kurirskih službi

Prigovori na rad firmi koje se bave isporukom pošiljki poslednjih nekoliko meseci su udvostručeni. Trećina žalbi uglavnom se odnosi na neisporučenu robu, a veliki broj i na lošu uslugu i nemogućnost obeštećenja u slučaju kada stigne oštećen proizvod. Po pritužbama potrošača prednjače kompanije „Aks” i „Beks”, ističu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije. I redakciji „Potrošača” nedavno se javio Ljubomir Lacković iz Beograda, koji je imao problem da naplati štetu. Naime, stigao mu je polomljen kotao za grejanje na drva koji je platio 25.000 dinara. Žalio se kurirskoj službi i dobio odgovor da je reklamacija odbijena jer, navodno, „onaj ko je slao robu nije dobro upakovao paket”. Pošiljalac mu je obećao da će vratiti novac, ali tek pošto kurirska služba njega obešteti.

Ekonomija

08.12.2015 u 08:15

Sve više prevara sa duplim cenama na rafovima

Samo u poslednjoj nedelji našoj redakciji je stiglo desetak prijava potrošača protiv trgovaca koji naplaćuju robu po višim cenama od onih koje su istaknute na rafu. Šta se dešava kada kupac odabere proizvod, dođe na kasu kako bi ga platio, a tamo se pojavi druga, uglavnom viša cena? Do situacije koju je doživela većina potrošača dođe zbog toga što se akcijska cena ne skloni čim prođe sniženje ili zbog nenamerne greške, ali postavlja se pitanje po kojoj ceni kupac tada plaća taj artikal. – Ova praksa je česta poslednjih godina i sve više potrošača se javlja sa prigovorima koji se odnose na različite cene. Bitno je naglasiti da potrošač ima pravo da zahteva da mu roba bude naplaćena po ceni koja je istaknuta (bilo na rafu, u katalogu, veb-prezentaciji i sl.) – kaže za „Politiku” Mladen

Ekonomija

07.12.2015 u 12:05

Potrošači u strahu od GM lososa

SA EU prvo o ribarstvu Poglavlje 13 o ribarstvu biće među prvim pregovaračkim poglavljima koje će, prema najavama, sledeće godine biti otvoreno sa Evropskom unijom. Kako sada stvari stoje ribarstvo u Srbiji je nedovoljno razvijeno iako su mogućnosti ogromne pre svega zbog blizine tržišta EU koja je najveći uvoznik ribe na svetu (godišnji uvoz 1,6 miliona tona). Potrošači širom sveta sa zebnjom su propratili vest da će se na trpezama uskoro pojaviti prvi genetski modifikovan losos na tržištu SAD. Još ih je više uznemirilo to što je Američka agencija za hranu i lekove presudila da ovaj proizvod čak neće morati ni posebno da se obeležava, jer ovaj losos „ima ista nutritivna svojstva kao i konvencionalno uzgojen atlantski losos”. Iako se na trpezama zvanično očekuje za dve

Ekonomija

01.12.2015 u 09:05

Šta treba znati o legalizaciji

Novi propisi o legalizaciji objekata, Zakon o ozakonjenju, stupili su na snagu i, kako najavljuju predstavnici beogradske vlasti, već ove nedelje krenuće i primena u praksi. Cilj je da se za što kraće vreme ozakoni što više bespravnih objekata, po što nižim cenama, kako bi se konačno znalo šta je čije u Srbije. Ovim zakonskim rešenjem, koje je pružilo šansu svima, kako su rekli u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, podvlači se crta i novih šansi i rokova – neće biti. Predmet ozakonjenja su sva zdanja za koja su podneti zahtevi za legalizaciju do 1. februara 2014. godine. Ali i objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju po važećim propisima, a izgrađeni su do jula ove godine – kada je završeno satelitsko snimanje Srbije. Svima koji sada počnu da grade na divlje, kako bi

Ekonomija

24.11.2015 u 09:05

Zaštićeno geografsko poreklo za vino iz Šumadije

„Dobro je, biće interesantno”, zaključio je Božidar Aleksandrović pošto je probao neka od mladih vina donetih za degustaciju iz nekoliko šumadijskih vinarija. To znači, prevodi on za vinske laike, da je ovogodišnja berba dobra i da će biti lepih vina od raznih proizvođača iz Šumadije. A oni su se u četvrtak skupili u Vinči kraj Topole, na imanju Aleksandrovića, da bi obeležili Dan mladih vina, koji se u svetu obeležava trećeg četvrtka u novembru, ali i da bi čuli iskustva i savete Frederika Žulije, vinara iz Francuske i eksperta Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za sektor vinske industrije. „Probao sam vaš sovinjon, dobar je. Onda sam probao vašu frankovku, koja je autohtona sorta. Ja to ne proizvodim – zaintrigiralo me je...”, rekao je Žulija, poručujući srpskim vinarima da je dobro

Ekonomija

17.11.2015 u 09:05

Sve manje kakaoa u čokoladi

Da se nešto neobično događa u proizvodnji slatkiša otkrili su nedavno ruski mediji. Prema podacima ruske federalne carinske službe, u prvih osam meseci ove godine uvoz zrna kakaoa smanjen je za 58,4 odsto, a stručnjaci Centra za istraživanje konditorskog tržišta (CIKT) izjavili su da je u tom slučaju proizvodnja morala da padne i do 20 odsto. Ali to se nije dogodilo. Potrošači su zato počeli da se pitaju šta se desilo sa čokoladom, da li je promenjena receptura i koji su to sastojci mogli da zamene kakao u poslastici koja je nezamisliva bez dovoljne količine tog sastojka. Eksperti navode nekoliko razloga za to – konditori su povećali proizvodnju čokoladnih proizvoda sa manjim procentnim sadržajem kakaoa, prešli su na „punjene” čokolade, ali i počeli više da koriste različite dodatke poput oraha, žitarica, suvog i kandirano voća i marmelade. Proizvodnja čokolada u toj kategoriji u istom periodu povećana je za čak 45 odsto. Tehnolozi kao još jedan razlog ove pojave u konditorskoj industriji navode zamenu nekih kakao-sirovina. Konkretno, jeftinijih biljnih masti (rafinisano palmino ulje i njegovi derivati) sa skupim kakao-puterom. Kako je ranije objavljeno, konditori su uputili vladi pismo sa zahtevom da se promene uvozne dažbine na kakao-proizvode. O mogućem pooštravanju regulisanja uvoza i korišćenja palminog ulja više puta je govorio ruski ministar poljoprivrede. Industrija konditorskih proizvoda, ali i i druge fabrike hrane imaju nezajažljive potrebe za novim količinama palminog ulja, nedavno je upozorila Asocijacija potrošača Srbije. – Pretpostavljamo da je najznačajniji razlog za promenu receptura i korišćenje ovog proizvoda – cena. Srbija uvozi palmino ulje u vrednosti od oko 20 miliona dolara godišnje, a potražnja za ovim uljem sve je veća. Proizvođači u Srbiji samo prate svetske trendove, ali to nije ili ne bi trebalo da bude opravdanje, a mi kao potrošači ne treba da prihvatimo ovakvo nametnuto stanje – navodi se na sajtu ove organizacije. Oni savetuju kupce da čitaju „sastav proizvoda, izbegavaju proizvode koji imaju nepotrebne dodatke, kao na primer palmino ulje, ali i fruktozni sirup, invertovani sirup ili druge vrste šećera”.

Potrošač

10.11.2015 u 08:15

I stranci će plaćati PDV

Stranci će ubuduće plaćati porez na dodatu vrednost u našoj zemlji i po tome će u suštini biti izjednačeni s domaćim obveznicima, ističu Ministarstvu finansija kao najveću novinu nedavno usvojenih izmena Zakona o PDV-u koji je time usaglašen s propisima Evropske unije koji uređuju oblast oporezivanja potrošnje PDV-a.

Potrošač

04.08.2015 u 08:15

Kako uložiti novac od otpremnine

Spisak onih građana koji će do kraja godine ostati bez posla u državnim službama i preduzećima prelazi 20.000. Svi oni će dobiti otpremnine 200 evra po godini staža, ali za godine provedene samo kod poslednjeg poslodavca. Ma koliki taj iznos bio, ovo je veliki šok i težak trenutak za svaku porodicu koja u ovako teškoj ekonomskoj situaciji ostaje bez jednog mesečnog primanja. Svesni da na...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: potrošačka politika