Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Svet

29.07.2016 u 11:02

Papa u Aušvicu, molitva za ubijene

KRAKOV - Papa Franja je započeo posetu Aušvicu, bivšem nacističkom koncentracionom logoru, i postao treći poglavar rimokatoličke crkve koji je posetio to mesto gde je ubijeno više od milion ljudi, većinom Jevreja. Papa je prošao kroz kapiju Aušvica sa natpisom „Rad oslobađa”, a potom se pognute glave pomolio na mestu egzekucija. Pomolio se i u tamnoj podzemnoj zatvorskoj ćeliji gde je pogubljen katolički svetac, poljski sveštenik, Maksimilijan Kolbe koji je žrtvovao svoj život da bi spasao život drugog čoveka, navodi AP. Kasnije se ispred „zida smrti”, sastao sa nekoliko preživelih bivših zatočenika tog nacističkog logora smrti. Zastao je ispred svakog, rukovao se i poljubio ih u oba obraza. Jedna od žena poljubila je papu u ruku. (Foto Rojters) Papa je sa njima

Uvodnik

14.07.2016 u 22:00

Od Krita do Stepinca

Srpska pravoslavna crkva mogla bi biti most između Moskovske i Vaseljenske patrijaršije – njen dolazak na Sveti i veliki sabor na Kritu mogao bi ublažiti konfrontaciju između takozvanih jelinskih i slovenskih crkava. Tako je deo onih koji su pre oko mesec dana pozdravili odluku SPC da učestvuje na Saboru na Kritu shvatio njenu ulogu na zasedanju. Pokazalo se da su zastupnici ove škole mišljenja precenili značaj SPC u gašenju varnica između dve najuticajnije pravoslavne crkve. Kad je Sabor završen, one su ostale na istim pozicijama, onim zbog kojih se u medijima govorilo o pravoslavnom nejedinstvu. Za Vaseljensku patrijaršiju zasedanje je Sveti i veliki sabor, a ne predsaborska konferencija, što je između ostalih tražila i SPC. Znači, ne pripremna sednica, već Sveti i Veliki

Društvo

14.07.2016 u 15:05

Proglašenje Stepinca za sveca neće omesti ocena njegove istorijske uloge

Prvi, dvodnevni sastanak mešovite pravoslavno-katoličke komisije, osnovane sa ciljem da ponovo prouči istorijsku ulogu kardinala Alojzija Stepinca, završen je juče u Vatikanu. Kako „Politika“ saznaje, razgovori petočlanih delegacija Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve u Hrvatskoj vođeni su u prijateljskom duhu izgrađivanja međusobnog poverenja članova dva izaslanstva. Razgovaralo se samo o tehničkim pitanjima, metodologiji i dinamici rada, agendi. Predviđeno je i da uskoro bude objavljeno zajedničko saopštenje za javnost dve delegacije.

Društvo

12.07.2016 u 14:06

Dve crkve prvi put oči u oči o Stepincu

Prvi sastanak mešovite pravoslavno-katoličke komisije, koja bi trebalo da razgovara o istorijskoj ulozi zagrebačkog nadbiskupa iz perioda Drugog svetskog rata, kardinala Alojzija Stepinca, biće održan danas u Rimu. Ovaj prvi sastanak biće dvodnevni i na njemu bi trebalo da bude utvrđena metodologija rada, kao i rokovi za završetak razgovora nakon kojih će komisija dati svoje mišljenje. Oko toga koliko će trajati rad komisije postoje, za sada, samo pretpostavke i nagađanja, koji su još neodređeniji i maglovitiji kada su u pitanju mogući zaključci i ishodi. Pojedini hrvatski biskupi procenjuju da bi rad komisije trebalo da bude okončan za najviše dve godine, ali se iz katoličkih krugova moglo čuti i da papa Franjo smatra da taj rok ne bi trebalo da bude duži od godinu dana. Pojedini

Svet

23.05.2016 u 15:18

Istorijski susret pape Franje i sunitskog imama

VATIKAN - Papa Franja primio je danas šeika Ahmed el-Tajiba, glavnog imama sunitske džamije i univerziteta Al-Azhar u Kairu, a prvi dolazak jednog sunitskog vođe u Vatikan svedoči o postepenom poboljšanju odnosa između dve vere od kada je papa Franja stupio na dužnost. Prilikom dolaska šeik Ahmed el-Tajiba u Apostolsku palatu, papa je izjavio da sama činjenica da su se sastali od velikog značja, prenose agencije. „Ovaj sastanak je poruka” rekao je papa Franja imamu, prenosi AP. Njih dvojica su 25 minuta razgovarali nasamo u papinoj privatnoj biblioteci a na kraju posete su se simbolično zagrlili. El-Tajib i njegova delegacija potom su razgovarali sa kardinalom zaduženim za međureligijski dijalog. Ovo je prvi put da je jedan sunitski vođa došao u

Svet

17.04.2016 u 07:57

Diplomatsko remek-delo patrijarha Vartolomeja

KELN - Poseta pape Franje i patrijarha Vartolomeja izbeglicama na Lezbosu nije samo zajednička potvrda hrišćanske humanosti, ona obuhvata i brojne crkveno-političke aspekte, piše u svom komentaru teolog Hajnc Gštrajn, prenosi Dojče vele. Carigradski patrijarh Vartolomej Prvi dugo se trudio da obezbedi sastanak sa papom pre pravoslavnog sinoda koji se u junu održava na Kritu. Bilo je čak pretpostavki da bi mogla da se isposluje i blic-poseta pape Franje samom sinodu. Ti napori pojačani su nakon istorijskog sastanka Franje i ruskog patrijarha Kirila I sredinom februara u Havani. Prema tvrdnjama upućenih, aktuelna inicijativa potekla je iz Franjinog ličnog pisma kojim je obavestio Vartolomeja i o crkvenom sastanku na Kubi, prenosi Dojče vele. Poglavari iz Istanbula i

Svet

26.03.2016 u 23:34

Papa: Strah i tama ne smeju prevladati

VATIKAN – Papa Franja je poručio okupljenim vernicima da strah i tama ne smeju prevladati i da je nada koju Uskrs donosi lekcija hrišćanima da ostave po strani beznađe koje ljude čini da budu „zarobljeni” unutar sebe. „Mi vidimo i videćemo i dalje probleme kakvi su i spolja i iznutra, oni će uvek biti tu. Ali ne smemo dozvoliti da nas tama i strah ometu i kontrolišu naša srca”, poručio je papa u uskršnjoj poslanici, preneo je AP. Tokom Uskršnje mise papa je krstio 12 osoba iz svih krajeva sveta koje su se preobratile u katoličanstvo, uključujući šestoro Albanaca i jednog Kineza, navodi Rojters. Papa je juče, na Veliki Petak, osudio „nasilje bez presedana” koje čine islamisti, dodajući da vernici koji vrše akte terorizma unižavaju božije ime. Papa je takođe osudio „izraze

Društvo

26.03.2016 u 20:10

Hočevar predvodio misu na Veliku subotu

Katolički vernici obeležili su Veliku subotu, a tim povodom beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predovdio je misu u crkvi Krista Kralja u Beogradu. Hočevar je u Uskršnjoj poslanici poručio da Vaskrs pita sve „očeve” Balkana zašto se i dalje više raduju tome da su im deca posvađana, izgubljena i mrtva, nego da se raduju na zajedničkoj „gozbi razumevanja”. Čestitajući praznik, Hočevar je u poslanici rekao i da Vaskrs pita sve očeve porodica, zajednica, naroda, država, Evrope, kao i ostalih kontinenata i sveta da li brinu, poput Oca, za sve nemoćne, izgubljene, zalutale.„Vaskrs kuca na vrata srca svim očevima, svim odgovornim osobama u crkvenim i društvenim zajednicama. Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest - Jesi li i ti tako

Svet

05.03.2016 u 19:07

Poznati francuski kardinal u središtu pedofilskog skandala

PARIZ - Jedan od najpoznatijih francuskih kardinala, Filip Barbaren, optužen je zbog toga što nije osudio sveštenika koji je priznao da je počinio pedofilska dela, već mu je umesto toga dozvolio da ostane na dužnosti. Francuska biskupska konferencija je saopštila da će kardinal Barbaren „u potpunosti sarađivati”, prenosi AP. Kancelarija lionskog tužioca je protiv Barbarena i još pet osoba prošle nedelje podigla preliminarne optužnice zato što nisu osudili zločin i što su druge doveli u opasnost zbog slučaja koji datira još iz 1991. godine, pre nego što je Barbaren imenovan za lionskog kardinala. Barbaren je rekao da je bio ubeđen da se sveštenik „popravio” u periodu 2007-2008. godine, kada su se i upoznali, te da mu je zbog toga dozvolio da ostane na dužnosti. Sveštenik je

Društvo

12.02.2016 u 22:00

Samit Prvog i Trećeg Rima

Istorijski susret poglavara dve najveće hrišćanske zajednice – patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila i svetog oca Rimokatoličke crkve pape Franje – i pored toga što su svi medijski objektivi sveta upereni u njih – obavijen je velom misterije. Ne samo zato što je to prvi takav susret od izbijanja Velike šizme 1054. godine, već i zbog toga što je za mnoge ovaj susret došao iznenadno, gotovo bez najave. Pri tome se zaboravlja da Ruska pravoslavna i Rimokatolička crkva već duže od pola veka održavaju intenzivan zvaničan bogoslovski i diplomatski dijalog, koji je pre ili kasnije morao da bude krunisan ovakvim „hrišćanskim samitom”. Takođe, često se u zapadnim izvorima pominje da RPC ima autokefalni status tek od 1448. godine, kada je na Saboru u Moskvi doneta odluka da se otcepe od

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: katolici