Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.72	117.37
102.24	102.86	102.55
126.67	127.43	127.05

Kultura

16.03.2021 u 22:00

Predavanje o čovečnosti

Tiho, kao u košmarnom snu, protiče vreme u Trofimovskoj grobnici... Smrt i boleštine razbesnele su se u ledenim katakombama... Više se ne čuju čak ni razgovori o hrani. Bliži se kraj. Ovo čitamo u knjizi „Litvanci kraj Laptevskog mora” Dalije Grinkevičjute, a odmah zatim saznajemo da je tišina prestala i da su poput eksplozije bombe grunuli prvi tutnjevi snežne oluje od koje su zašrkipale i zapucketale barake kao kutije šibica, ostavljajući one koji u njima žive dvanaest dana žive zakopane ispod snega. Ova potresna knjiga koja govori o progonstvu Litvanaca u Sibir puna je ovakvih detalja, teških, turobnih i surovih ali ispisanih sa neverovatnom željom za životom, a njena autorka Dalija Grinkevičjute upisala se ovim delom u seriju riznice litvanske književnosti 20. veka. Knjiga je

Kultura

21.08.2020 u 18:00

Prevesti aforizme nije lako, ali je uzbudljivo

Subotica – Svetislav Nedučić živi u malom pograničnom mestu Mako na jugu Mađarske i kako je rekao u razgovoru za „Politiku”, vođenom posredstvom elektronske pošte, tek odlaskom u penziju uspeo je da se posveti prevođenju na način koji je želeo. – Prvi prevod knjige koji sam objavio bile su „Paprene priče” Aleksandra Čotrića. Izabrao sam ovog autora jer su se njegove priče gotovo svake sedmice pojavljivale u „Srpskim nedeljnim novinama”. Njegovu prvu priču objavio sam u literarnom časopisu grada Mako „Marošvidek” – kazao je Nedučić. Nakon toga, nastavio je da prevodi aforizme Dragutina Minića Karla iz knjige „Mini(ć) priče” te Bojana Ljubenovića „Pisma iz Srbije”, priče Radoja Domanovića. – Posebno volim da prevodim aforizme, jer su duhoviti, izraze se sa malo reči. To su uvek

Kultura

03.06.2019 u 20:00

Zbog Kiša u Beogradu

Kada su njene tetke pričale na jidišu ona bi prisluškivala kao svako radoznalo dete. Kako je po ocu Jevrejka, Jeleni Sagalovič, prevodiocu iz Moskve, naš pisac Danilo Kiš je i po toj liniji bio blizak. Upravo je završila prevod na ruski Kišovog „Peščanika” i u Beograd je došla zbog još poneke konsultacije sa Mirjanom Miočinović, piščevom suprugom i izvrsnim poznavaocem njegovog dela. Knjigu će na jesen objaviti „Novoe izdateljstvo” iz Moskve. – Prevodeći „Peščanik” u ruskom tekstu nesvesno su mi izletele i neke reči na jidišu – kaže Jelena Sagalovič koja je pre dve godine prevela Kišovu „Grobnicu za Borisa Davidoviča”. Aleksandar Romanjenko i Igor Juferev ranije su preveli pripovetku „Dečak i pas” iz „Ranih jada”, kao i izbor iz „Enciklopedije mrtvih”. Za izdavačku kuću „Rudomino”,

Kultura

13.05.2019 u 10:14

U okeanu srpskog pesništva

U Moskvi je nedavno preminuo književnik i jedan od najznačajnijih prevodilaca sa srpskog na ruski jezik, član Udruženja Adligat, Andrej Bazilevski. Bazilevski je bio doktor filoloških nauka, saradnik Instituta za svetsku književnost „Maksim Gorki” Ruske akademije nauka. Bio je i sastavljač i prevodilac tri kapitalna dela: antologije srpske poezije sa više od tri hiljade strana, trotomne „Antologije srpskog pesništva 20. veka”, od Laze Kostića do naših dana, dvojezične antologije „Srpski pesnici 20. veka” i izuzetno obimnog antologijskog izbora srpskog pesništva deci i o deci „Knjiga radosti”. Bio je jedan od najposvećenijih i najmarljivijih prevodilaca srpske poezije. Sam je preveo više od pet hiljada srpskih pesama na ruski jezik. Čak se i teško bolestan borio danonoćno

Kultura

18.03.2019 u 20:00

Geografija sveta u Nabokovljevim pričama

Briljantne „Sabrane priče” Vladimira Nabokova, koje su donekle bile zasenjene njegovim romanima, čitamo u izdanju beogradske „Derete”, u dva toma. Kritički materijal bitan je deo ovog izdanja. Urednik ovog kapitalnog izdavačkog poduhvata je Aleksandar Šurbatović, koji je i jedan od njegovih prevodilaca. Mnoge od ovih kraćih proza čitamo prvi put na srpskom jeziku. Od neprocenjive su vrednosti Nabokovljevi komentari na neke od priča, kao i komentari priređivača, pre svih, njegovog sina Dmitrija Nabokova.U kojoj meri je za vas ovo izdanje predstavljalo izazov, budući da ste angažovali čitav prevodilački tim? Pripovetke su prevođene sa ruskog i engleskog. Finalna verzija teksta sravnjena je sa engleskim, i to samo zato što je Nabokov jedino tu verziju i odobrio. Većinu pripovedaka je preveo

Društvo

20.02.2019 u 15:11

Abdulah iz Avganistana, prvi migrant preduzetnik u Srbiji

U Srbiji je više od 30 migranata u 2018. godini dobilo radnu dozvolu i zaposlilo se uz pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC), a Abdulah iz Avganstana otvorio agenciju za pružanje prevodilačkih usluga i tako postao prvi migrant preduzetnik u našoj zemlji. Četrdesetogodišnji Abdulah u Srbiji živi skoro tri godine, a azil u našoj zemlji dobio je krajem prošle godine. Da se okuša kao samostalni preduzetnik odlučio je da bi, kako kaže, pomogao izbeglicama, ali i nevladinim organizacijama i svim drugim institucijama koje se u Srbiji bave migrantima, izbeglicama i azilantima. „Kada sam pre tri godine došao u Srbiju, bilo je teško naći prevodioca za pašto i urdu jezike, zato sam odlučio da pomognem drugima, ali i da radim nešto da preživim”, ispričao je za Tanjug

Kultura

29.11.2018 u 15:19

„Roman o Londonu” na engleskom

Na Londonskom sajmu knjiga u martu 2020. godine biće predstavljen prevod na engleski jezik „Romana o Londonu” Miloša Crnjanskog, gotovo 50 godina nakon objavljivanja originala. Prevod je u potpunosti finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja RS i važi kao prioritetan projekat, a poveren je Vilu Firtu, Australijancu koji živi u Berlinu i prevodi literaturu s teritorije nekadašnje Jugoslavije. – Izdavač engleskog izdanja biće mala kuća iz Nju Orleansa (Dialogos), koja je već uspešno sarađivala s vašim ministarstvom pa uživa njegovo poverenje. Udruženje srpskih pisaca u inostranstvu ponudilo je da organizuje književno veče u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Londonu za vreme londonskog sajma, a razgovaram s kustosom zbirke za jugoistočnu Evropu Britanske biblioteke o održavanju naučnog

Kultura

03.05.2018 u 22:00

Za mene je najvažniji filozofski lik moga oca

Knjiga lične prepiske „Branko Vukelić, Pisma iz tamnice”, člana obaveštajne grupe Riharda Zorgea, dopisnika „Politike” iz Japana, i njegove supruge Jošiko, vođena od 1941. do 1945 godine, tokom njegovog boravka u istražnom zatvoru u Tokiju, a posle presude na doživotnu robiju, u kaznionici Abaširi na severnom ostrvu Hokaido, objavljena je u „RTS izdavaštvu”. Knjigu je priredio i preveo s japanskog Hiroši Jamasaki Vukelić. Sva pisma Branka Vukelića, njih 159, preneta su u celosti, onako kako su pristizala supruzi Jošiko. Ona je autor predgovora „O mom Branku” koji govori o njihovom poznanstvu i zbližavanju, o obaveštajnom radu Zorgeove grupe, o Vukelićevom hapšenju, a napisala je i komentare uz pojedina pisma. Zbog čega je ova knjiga važna za vas i vašu porodicu? Moj otac Branko

Kultura

21.04.2018 u 10:05

Buntovna do kraja

Otišla je u legendu poslednja iz plejade francuskih prevodilaca koji su, poput Kiša, Dragoslava Andrića, Ivana Dimića, Novaka Strugara, svi bili učenici našeg najpoznatijeg romaniste profesora Miodraga Ibrovca – Dana Milošević, doajen srpskog prevodilaštva, čija bibliografija sadrži više od 80 naslova iz oblasti kao što su estetika, istorija, ekonomija, antropologija i prvenstveno književnost. Prevodila je s podjednakim žarom Prusta, Kamija, Kunderu, Joneska i Besona, kao i memoare generala De Gola. Prevela je i knjigu „Tio sa Južnog mora“ Nacukija Ikezave, mada je govorila da ne treba prevoditi sa prevoda. Međutim, kako je sama rekla, poduhvatila se toga na zahtev samog Ikezave koji je smatrao da njegovo delo na francuskom u potpunosti odgovara njegovom originalu na japanskom. Da

Kultura

20.02.2018 u 22:00

Kulturu su uvek hteli da pretvore u sluškinju politike

Naš poznati prevodilac Nikola Bertolino objavio je „Knjigu o zavičajima”, autobiografsku priču datu kroz kontekst zbivanja koja su prevashodno definisana nacionalnim odnosima u nekadašnjoj Jugoslaviji. „Detinjstvo sam proveo u neprekidnim selidbama. Tako sam u ranom dobu bio lišen mogućnosti da se saživim sa nekom okolinom. Bilo mi je suđeno da me ne prožme nikakav nacionalni duh i da ostanem netaknut mitovima povezanim s krvlju i tlom. Od početka sam bio jedan od onih koje je Moris Bares prezrivo nazvao iskorenjenima” – kaže Bertolino (1931), čiju je knjigu objavila kuća „Rende”. „Knjiga o zavičajima” donosi priču o raspadu zemlje, kroz ličnu vizuru života između rodnog Buenos Ajresa, odrastanja u raznim mestima Jugoslavije, do školovanja i rada u Beogradu. Ovo je i knjiga o

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: prevodilac