Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Hronika

21.11.2016 u 11:05

Novi Ustav jača sudsku vlast

Predsednike sudova i sve sudije biraće Visoki savet sudstva, a članove VSS-a iz redova sudija biraće direktno sudije. Ministar pravde imaće ograničena ovlašćenja u odlučivanju VSS-a, a predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe neće biti član najvišeg sudskog tela. To su planirane izmene Ustava, koje treba da ojačaju nezavisnost sudstva i sudsku vlast. Ustav Republike Srbije promeniće se zbog pravosuđa, jer tako nalažu Nacionalna strategija reforme pravosuđa i Akcioni plan za poglavlje 23. Koliko će Ustav promeniti pravosuđe i da li će ono biti bolje za građane Srbije kada ispuni zahteve iz poglavlja 23, moći će da se vidi tek za nekoliko godina, ako se u delo sprovedu sve planirane promene u organizaciji sudstva. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević nedavno je

Politika

08.11.2016 u 11:30

Kako da reforma pravosuđa ne preraste u referendum o EU

Mora se sprečiti da predstojeći ustavni referendum u vezi s poglavljem 23, bilo da bude 2017. ili 2018, bude prikriveni referendum o Evropskoj uniji. Jer onda će propasti, apelovao je Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji i član Pregovaračkog tima Srbije u procesu pristupanja EU. On je nedavno na konferenciji „Demokratski do promene Ustava”, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju, Fondacije „Fridrih Ebert” i Fondacije za razvoj parlamenta, istakao da neće moći da se kaže da je to referendum o EU ako bude samo referendum o reformi pravosuđa, a ne i o nekim drugim pitanjima koja se nameću na putu ka EU. Zbog toga je potrebno, kako je dodao, izmenu

Politika

12.08.2016 u 19:32

Zbog poglavlja 23 i 24 menjaće se i ustav

U procesu strukturnih promena kod otvaranja poglavlja 23 i 24, menjaće se i ustav, da bi se nezavisnim telima, koji dovode do nezavisnosti pravosuđa i tužilaštva, omogućilo da započnu svoj rad na adekvatan način, izjavio je danas direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević. „Ustav predviđa sastav ta dva tela - Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva - gde imate upliv politike i to se želi izbeći novim ustavom”, rekao je Antonijević na okruglom stolu „Šta nas čeka u poglavljima 23 i 24”, održanom u Pres centru Tanjuga.

Svet

25.07.2016 u 21:55

Cipras: Potrebna izmena ustava, Grcima direktna demokratija

ATINA - Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je da bi ustav trebalo da se izmeni da bi se Grcima dala „direktna demokratija”, što se tiče izbora predsednika i održavanja referenduma o zakonima. „Vreme je da se po strani ostavi strah od narodnog suda...čak i ako ljudi nisu nepogrešivi”, rekao je Cipras u televizijskom obraćanju. Narod bi trebalo da izabere predsednika, kog trenutno bira parlament, ukoliko to ne uspeju poslanici, kao što je bio slučaj prošle godine, a trebalo bi da imaju pravo i da na referendumu odbace zakone, sem onih koji se odnose na fiskalnu politiku, kao i da predlažu pravne inicijative, kazao je Cipras. Cipras je poručio da bi Grčka trebalo da bude „verski neutralna”, iako je zemlja većinski pravoslavna, prenela je agencija AFP. Predstavljajući predlog vlade

Politika

25.07.2016 u 18:24

Tahiri: Tražili smo da Srbija izbaci Kosovo iz svog Ustava

Ministarka za dijalog u kosovskoj vladi Edita Tahiri smatra da se odnosi Prištine i Beograda ne mogu normalizovati uz postojeći Ustav Srbije prema kojem je Kosovo deo njene teritorije. „Osim uslova za dobrosusedske odnose, Srbija takođe ima i Poglavlje 35 koje je obavezuje za tako nešto. U tom smislu, važno je da se postigne jedan sporazum koji će biti pravno obavezujući u predstojećim fazama, a za početak, tražili smo da je vreme da Srbija iz svog Ustava, dakle iz preambule, izbaci Kosovo”, rekla je Tahiri za Radio Slobodna Evropa. Na pitanje kada je moguće da se to desi ona je rekla da „što se više približavamo EU, do toga će doći, ali ono što je sada sigurno jeste da Srbija ne može da postane deo EU bez priznanja Kosova”, istakla je ona. Ona je ponovila da Srija ne može da

Društvo

28.06.2016 u 08:00

Temelj države ili uzrok podela

Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca sazvana ukazom od 7. septembra 1920. godine za 20. decembar u prestonom gradu Beogradu na 62 redovnom sastanku 28. juna 1921 godine, na Vidovdan donela je Ustav Kraljevine koji glasi: Član I: Država Srba Hrvata i Slovenaca je ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija. Službeni je naziv države Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca. Ovo, pored ostalog, piše u Vidovdanskom ustavu, prvom i najvažnijem zakonodavnom aktu Kraljevine SHS, koji je proglašen pre 95 godina. Odmah je izazivao različita sporenja i nedoumice koje su ostale do danas. Po jednima, bio je izraz demokratskih i integrativnih težnji, u skladu s naprednim idejama toga vremena, ujedno i ozvaničenje svega postignutog u Velikom ratu. Po drugima, bio je posledica srpskih

Politika

08.05.2016 u 19:44

Nikolić: I bez konsultacija, mandat Aleksandru Vučiću

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da će mandat za sastav vlade poveriti lideru SNS Aleksandru Vučiću, a da, ako bude došlo do promena Ustava, zna da neće biti menjana preambula u kojoj piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Mislim da za mandatara neću morati čak ni da obavljam konsultacije, pošto sve zavisi od toga da li je neko obezbedio 126 poslanika koji glasaju za vladu, rekao je on. „Čim dobijem dokaze da je obezbedio, prestaju konsultacije i ja poveravam mandat. Ovoga puta to će biti predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, pošto je pobeda Srpske napredne stranke na izborima zaista upecatljiva i jasna, rekao je Nikolića Sputnjiku. „Da li će to biti sama SNS ili koalicija, to zavisi isključivo od toga kako oni misle dalje da se razvijaju,

Uvodnik

18.02.2016 u 22:00

Zaboravljeni ustavotvorac

Obeležavajući Dan državnosti, srpski državnici skoro da su zaboravili na Dimitrija Davidovića, pisca Sretenjskog ustava. Da premijer u Kragujevcu, usput, nije spomenuo „romantičnog bečkog studenta” koji je uz hrabrog vojnika Karađorđa i nepismenog, ali mudrog kneza Miloša, učestvovao u stvaranju moderne Srbije, Davidovića bi se na taj dan retko ko setio.

Društvo

14.02.2016 u 22:00

Istorija ustavnih spoticanja i demokratije

„Motri, kumašine, da se u nečemu ne spotaknemo. Ti bar dobro znaš s kim imamo posla.” Ova rečenica koju je knjaz Miloš Obrenović izgovorio piscu Sretenjskog ustava Dimitriju Davidoviću aktuelna je u svakoj etapi naše 180 godina duge ustavne istorije. Za to vreme u Srbiji, kako samostalnoj, tako i onoj u zajedničkim državama, smenilo se 13 najviših pravnih akata, a politička „spoticanja” i trzavice obeležili su njihovo usvajanje i primenu. Nije to mimoišlo ni verovatno najvažniji ustav iz 1888, usvojen za vlade kralja Milana Obrenovića, čije su odredbe poput „vremenske kapsule” ostale ugrađene čak i u temelje danas aktuelnog najvišeg pravnog akta. Da je 1888. godina bila ključna, smatra i dr Zoran Mirković, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. On podseća da je taj ustav Srbiji

Politika

14.02.2016 u 22:00

Karađorđe kao „tvorac” Sretenjskog ustava

Da je Sretenje ujedno i Dan državnosti Srbije, ali i godišnjica donošenja ustava koji je sačinio Dimitrije Davidović, mnogi „obični građani” sete se kad im sine da će dobiti dva neradna dana. Za razliku od njih, oni koji ih predstavljaju u skupštinskim klupama morali bi da znaju nešto više o tom pravnom aktu. Međutim, da bi sačinili kompletnu listu tačnih odgovora na pitanja koja smo im postavili o Sretenjskom ustavu, mnogi srpski parlamentarci s kojima smo razgovarali morali bi da sklapaju koalicije u kojima bi svako doneo u miraz po neki tačan odgovor

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ustav