Kup.	Prod.	Sred.
117.22	117.93	117.57
99.97	100.57	100.27
107.98	108.63	108.3

Društvo

26.09.2021 u 22:00

Četvrt veka kasnije još se vodi rasprava o broju poginulih i načinu stradanja muslimana u Srebrenici tokom jula 1995. i događajima koji su tome prethodili. Smatrala sam da bi premeštanje te debate u akademsko polje, u polje struke, bilo pravi način za suočavanje s prošlošću. To je bio jedan od ključnih motiva da prihvatim članstvo u Grajfovoj komisiji, kaže za naš list dr Marija Đurić, profesorka Medicinskog fakulteta BU i ekspert u oblasti forenzičke antropologije. Dr Đurić je bila član Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995, na čijem čelu je bio Gideon Grajf, ugledni izraelski istoričar. Komisija je oformljena u februaru 2019, a u junu ove godine predstavila je izveštaj o radu na blizu 1.000 stranica. Jedan od najbitnijih

Kultura

08.06.2021 u 20:00

Uplašen i frustriran čovek postaje agresivan

Iz svake oblasti kojom se bavi, a to su antropologija, književnost i film, Bojan Jovanović ima nove knjige. Njegovo delo „Agresija i kultura”, nedavno je objavila kuća „Data status”. Zavod za udžbenike i „HERAedu”, štampali su njegovu pesničku knjigu „Dolazeće doba”, a Dom kulture „Studentski grad” je izdavač njegove knjige o filmu i alternativnom filmu „Negovana divljina”, koja je uvod u poetiku alternativnog filma. Na ovogodišnjem festivalu u Oberhauzenu prikazan je i njegov film „Praznik” (iz 1983. godine). Izabran je kao značajno delo za retrospektivni program „Performativni gestovi – zajednički javni prostor”, a u sklopu nastojanja da se redefiniše koncept solidarnosti. „Negovana divljina” zanimljiva je u kontekstu drugačijeg odnosa prema elementima kulture i prirode kao mogućnosti

Kultura

06.05.2019 u 18:00

Budućnost antropologije je u proboju političkih barikada

Dva lepa priznanja sa drugog kontinenta stigla su na adresu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Profesorka antropologije Vesna Vučinić Nešković dobila je Nagradu za poseban doprinos radu Međunarodne unije antropoloških i etnoloških nauka, čija je predsednica bila od 2014-2016. godine. Priznanje je nedavno svečano uručeno u Florijanapolisu, u Brazilu. A stigla je i Nagrada predsednika Američke antropološke asocijacije, uručena u San Hoseu, na njihovom godišnjem sastanku za rad na ujedinjenju globalne antropologije i formiranju Svetske antropološke unije. Međunarodna unija antropoloških i etnoloških nauka formirana je 1934. u Londonu, dok je Svetski savet nastao kao mreža antropoloških asocijacija 2004. u gradu Resife, u Brazilu. Savet ima onlajn časopis „Već viđeno” koji na jednom mestu

Kultura

28.04.2018 u 22:00

Novom sistemu intelektualac ne treba

Ima li intelektualac pravo da sedi u svojoj „kuli od slonovače” ili mu je obaveza da se angažuje i da dela? Time se, između ostalog, u svojoj novoj knjizi „Suvišne reči: o intelektualcima i znanju”, u izdanju Knjižarnice „Zlatno runo”, bavi Gordana Đerić, viša naučna saradnica u Institutu za evropske studije u Beogradu. Nakon studija filologije, Gordana Đerić magistrirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu, na grupi za etnologiju i antropologiju. Autorka je knjiga „Smisao žrtve u tradicionalnoj kulturi Srba”, „Pr(a)vo lice množine”, „Intima javnosti”, „Pamćenje i nostalgija”, „Prošlost u sadašnjosti”. Navodite u knjizi da

Kultura

23.09.2017 u 21:44

Više ne težimo globalizaciji

Bruno Latur je jedan od najvažnijih savremenih mislilaca. Ovaj francuski antropolog, sociolog i filozof koji se lako kreće kroz različite naučne discipline, zajedno sa nizom savremenih filozofa, teoretičara i umetnika učestvuje u promišljanju sveta koji se menja pred našim očima brzinom koja nikada ranije nije izazivala toliko bojazni i otvarala toliko pitanja o stanju planete i našem opstanku na njoj.

Beograd

04.05.2017 u 22:41

Analizom ostataka kostiju do uzroka smrti

Zaljubljenike u seriju „Bouns” verovatno će oduševiti podatak da i u Srbiji postoje ekipe stručnjaka koje na osnovu ostataka kostiju mogu da utvrde uzrok smrti, ali i da saznaju koje su se medicinske intervencije radile pre više stotina godina. Naši stručnjaci posao obavljaju u Laboratoriji za antropologiju u staroj zgradi Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta. Osnovana je pre više od 20 godina, a sada se najviše rade ispitivanja strukture koštanog tkiva, odnosno zbog čega se kosti starijih ljudi lakše lome jer nalaženje uzoraka doprinosi prevenciji i lečenju.

Kultura

19.11.2016 u 10:45

Zlo pod maskom dobra

Bojan Jovanović (1950), naš poznati antropolog, pesnik i sineasta, diplomirao je i doktorirao etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje naučnog savetnika. Objavio je veliki broj stručnih i desetak pesničkih knjiga. Izdavačka kuća HERAedu iz Beograda objavila je nedavno njegovu novu studiju „Antropologija zla”. Samo spoznavanje razlike dobra i zla, kaže autor, ne sprečava ljude u njihovoj sklonosti da ispoljavaju loše namere, potčinjavaju se zlu i pokazuju spremnost da ga čine. Tema zla, više od bilo koje aktuelne teme, ističete u knjizi, ima prioritet zbog značaja za ljudski opstanak. Kolika je snaga zla? Ona je srazmerna čovekovoj nemoći da se suprotstavi negativitetu oličenom u ljudskoj agresivnosti, bilo da je žrtva ili počinilac zla. Ta nemoć

Kultura

16.06.2016 u 19:00

Na Vračaru se kuća na kuću penje

Profesorka Mirjana Prošić Dvornić od 2000. godine predaje kulturnu antropologiju na Nortvud univerzitetu u Midlandu, u Mičigenu. Direktorka je i kustos univerzitetske galerije, a osim istraživanja moderne arhitekture ovog američkog grada, bavi se fenomenom globalizacije. Do odlaska u SAD (1995), predavala je na Filozofskom fakultetu, a pre nekoliko godina njenu monografiju o odevanju u Beogradu objavili su „Stubovi kulture”.

Nauka

03.10.2011 u 10:00

Varjača homo sapijensa

Ima više evolucionih teorija o kuvanoj hrani, ali sve se one slažu da je prelomni trenutak nastao pre 1,8 do dva miliona godina. U tom preistorijskom vremenu, homo erektus, uspravni čovek, možda naš neposredni predak, prvi put je obilazeći zgarište posle slučajnog šumskog požara osetio ukus pečenog životinjskog mesa. Stotine hiljada godina kasnije ljudi su počeli s...

Nauka

21.08.2009 u 22:00

Prenaseljenost majka civilizacije

Stavite li dovoljno majmuna i pisaćih mašina u jednu prostoriju, kaže dosetka, na kraju ćete imati Šekspirove sonete. Ako biste natrpali dovoljno praistorijskih ljudi zajedno, da li biste na kraju dobili ratove, kraljeve, mobilne telefone i televizijske programe iz stvarnog života? U priličnoj meri, pokazuju nova istraživanja. Osvrćući se na rast praistorijskih društava lovacasakupljača, istraživači...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: antropologija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће