Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Ekonomija

07.12.2016 u 08:14

Kamate na stambene zajmove u dinarima značajno su pale, međutim potencijalni dužnici ih i dalje zaobilaze u širokom luku. Razlog – i dalje su skuplji od onih indeksiranih u evrima. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih zajmova za desetak godina koliko oni postoje osigurali su ukupno šest dinarskih kredita za stanove. Kamate za dinarske zajmove su šarolike, a svakako je najniža ona u Rajfajzen banci koja nominalno iznosi 4,9 odsto godišnje. Interesantno je da je mogući rok otplate čak 30 godina. Druge banke ove zajmove uglavnom odobravaju na kraći rok otplate od deset do 20 godina i godišnja kamata se kreće do osam odsto. Kod dinarskih stambenih zajmova nema valutnog rizika, ali to ne znači da se mesečna rata neće menjati, jer je kamata promenljiva kao rezultat

Ekonomija

03.12.2016 u 12:00

Produži kredit i preživi

U svim bankama među najtraženijim zajmovima su oni za refinansiranje postojećih keš kredita što nimalo ne čudi s obzirom na pad kamata. Onaj ko se za gotovinski kredit pre neku godinu zadužio s kamatom od 20, pa i 25 odsto i zajam još uvek otplaćuje sada ostatak duga može da nastavi da otplaćuje po znatno nižoj ceni. Pride dužnik može da uzme i novi keš. Kamate refinansirajućih zajmova sada se kreću od sedam do 11 odsto bilo da se radi o promenljivoj ili fiksnoj kamati.

Ekonomija

30.11.2016 u 09:30

Kamatni kazino za stambene zajmove

Onaj ko ovih dana bira vrstu zajma za krov nad glavom samom sebi liči na igrača u kazinu. Jer, nalazi se pred dilemom da li da za višedecenijsko zaduženje uzme kredit s fiksnom kamatom ili s promenljivom koja zavisi od euriobora – referentne evropske međubankarske stope. Inteza banka, na primer, nudi stambeni zajam s fiksnom kamatom od 3,5 odsto na 20 godina, dok u slučaju varijabilne kamate ti iznosi se kod raznih banka kreću na sadašnjem nivou euribora od minus 0,2 odsto do 2,6 odsto godišnje pa naviše. Koji kredit je za mene povoljniji, pitaju potencijalni dužnici kredita za krov nad glavom? Može li to neko da mi izračuna? Da li znači da ću, ako izaberem promenljivu kamatu, a euribor skoči na pet odsto kao što je bio pre krize, da plaćam kamatu od preko sedam odsto? Na ovo pitanje ni

Ekonomija

15.10.2016 u 10:05

Kamate na štednju sve niže

Kamate na štednju ni ove godine neće obradovati štediše u predstojećoj nedelji štednje. Iz godine u godinu „interes” je sve niži, a podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da su u avgustu banke u proseku plaćale 0,6 odsto na depozite stanovništva u stranoj valuti i 3,1 odsto na dinarske depozite stanovništva na sva oročenja. Banke sve više liče samo na sigurna mesta gde se drži novac, nego kod kojih se ide da bi se zaradilo. Mi po tome nismo izuzetak, kamate padaju i u svetu što je posledica ekspanzivne monetarne politike vodećih centralnih banaka u uslovima globalno niske inflacije i niskog ekonomskog rasta.

Ekonomija

26.09.2016 u 21:04

Za zakasnele doprinose kamata četiri odsto

Penzionerka koja se javila našoj redakciji, a koja za svoju ćerku poslednjih nekoliko godina uplaćuje poljoprivrednu penziju po najnižoj osnovici, bila je zatečena saznanjem da će joj, ukoliko nema para da svakog meseca PIO fondu uplaćuje doprinose, poreznici zaračunavati kamatu. – Najniža osnovica za poljoprivrednike za celu godinu iznosi 22.449 dinara, što je sada više od polovine moje penzije, pa sam rešila da uplaćujem doprinose svaki drugi ili treći mesec, kako bih sakupila dovoljno para. Ali, kada sam saznala da će me kazniti kamatom, shvatila sam da je skuplja dara nego mera. Pri tom i da sada prestanem s uplatom, propašće mi već uplaćen novac, jer nemam minimum 15 godina redovnih uplata da bi ćerka sutra mogla da dobije penziju – kaže ova Beograđanka. Još teže joj pada što

Ekonomija

05.08.2016 u 22:10

Ništa teže nego obrnuti pare

U svetu, posledično i kod nas, kamate su na istorijski niskom nivou. Bilo da se radi o onima koje banke naplaćuju na plasirani novac, bilo da se radi o onim koje plaćaju na depozite. U očekivanju boljih vremena, a ekonomisti kažu da ovakvo stanje ne može večno da traje, vlasnicima novca ne preostaje ništa drugo do da pokušaju da „seobom” kapitala donekle amortizuju ovaj udar na novčanik. Možda u državne dužničke hartije, jer nose veći prinos od štednje, možda u zlato, nekretnine... Akcije preduzeća su po tom pitanju već odavno mrtve. M. S. će za koji dan, tačnije 11. avgusta kada država bude reemitovala trogodišnje dinarske obveznice s prinosom od 5,37 odsto, Ministarstvu finansija poveriti „na staranje” ušteđevinu. Odlučio je da proba ovu vrstu investicije, jer jedna od najvećih banaka kod

Ekonomija

26.07.2016 u 19:00

Plus na računu ne donosi kamatu

Polako, ali sigurno banke prestaju da plaćaju kamatu na pare građana. Kamate na štednju su na istorijski niskom nivou, a dodatno neke banke prestale su da primaju novu deviznu štednju građana. Nove devize u nekim bankama mogu da pređu „prag” samo ukoliko ih klijent ostavi na deviznom računu što podrazumeva da će dobiti samo onu minimalnu kamatu po viđenju. Novi je momenat da banke prestaju da plaćaju kamatu i na pozitivni saldo na tekućem računu. U ovom slučaju banke su plaćale kamatu po viđenju od 0,15 odsto. Jeste da se od te kamate nije niko obogatio, ali… U suprotnom pravcu kada klijent koristi bančine pare kamata se i dalje podrazumeva. – Banka me je pisanim putem obavestila da mi ubuduće neće plaćati kamatu po viđenju na tekućem računu. Uz to mi napominju da, ukoliko time

Ekonomija

08.05.2016 u 22:00

Koliko košta pozajmica od 100.000 dinara

Dozvoljeni minus po tekućem računu ubedljivo je najskuplji oblik zaduživanja, dok je potrošački dinarski kredit najisplativija varijanta u slučaju da ste prinuđeni da posegnete za bankarskom pozajmicom. Istraživanje Politikinog „Potrošača” pokazuje da ako birate između keš ili potrošačkog kredita, dozvoljene pozajmice ili kreditne kartice, uopšte nije svejedno za šta ćete se odlučiti. Kako to izgleda u praksi, pokušali smo da pokažemo na konkretnom primeru. Uzeli smo iznos od 100.000 dinara sa rokom otplate na godinu dana. Na adrese četiri banke u Srbiji poslali smo naizgled lako pitanje – koliki iznos će im klijent platiti za tih 12 meseci u slučaju da se odluči za svaku od četiri ponuđene mogućnosti. Iako je računica prilično jednostavna, konkretan odgovor dobili smo

Ekonomija

30.04.2016 u 08:04

Na dozvoljeni minus kamate i do 37 odsto

Kamate na kredite uveliko padaju, međutim one pozajmice za kojima građani najlakše i najbrže posežu kao što je korišćenje dozvoljenog minusa i dalje imaju visoku cenu. Na godišnjem nivou kamate za dozvoljena prekoračenja po tekućem računu dostižu i 37 odsto što je čak tri puta više od kamate na keš pozajmice. U bankarskom sistemu je aktivno 7,1 miliona tekućih računa, a ima ih oko 4,8 miliona građana. Ovi klijenti mogu na ovaj način da od banaka pozajme gotovo 45 milijardi dinara, podaci su Udruženja banaka. Oko 250.000 korisnika

Ekonomija

25.04.2016 u 22:00

Kamate na dinarske stambene kredite pale na pet odsto

Iako je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je donet pre nekoliko godina obavezao banke da, kada klijent izrazi želju da podigne stambeni kredit, prvo ponude takav proizvod u dinarima, pa tek onda u „čvrstoj” valuti, takva zakonska obaveza je sve donedavno bila samo mrtvo slovo na papiru. U situaciji kada je inflacija bila viša od deset odsto, bankari su ove zajmove nudili s kamatom od 15 do preko 25 odsto, pravdajući se da na dugi rok moraju da zaštite svoja sredstva. Takvi krediti su jednostavno bili roba bez kupca. Banke su odobrile, a Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurala, tek nekoliko takvih zajmova. Uglavnom se radilo o nekretninama manje vrednosti u unutrašnjosti ili o slučajevima da su strane kompanije za svoje zaposlene preuzele plaćanje tako visoke kamate. Situacija se promenila, jer inflacije, koja obezvređuje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kamate