Tag: eva ras

Život vri oko mene, ali neću da se ponovo suočavam sa razočaranjima, neću da zvocam o tome da me je Obama razočarao, kako je umesto promena, koje je proklamovao u toku predizborne kampanje, vratio na presto staru gardu Klintonove administracije. Kako mu drago, prihvatam, a šta bih drugo mogla, kao što mi se dopada i kovanica Boris Tito koju je unutrašnjost Srbije plasirala. Mnogo putujem pa svašta...

Miša Đurić, profesor, helenista, uvek je govorio da sve što ne pređe iz života u umetnost, ne moževečno datraje; Trojanskog rata ne bi bilo, da nije bilo Homera. Književna tradicija nalaže piscu vremensku distancu da bi legitimno progovorio o istorijskim činjenicama. Kinezi imaju poslovicu: „Ne dao Bog da živite u zanimljivim vremenima!”Nama na ovim prostorima upravo je to dao i...

U modi je feng šui, istočnjačka nauka o svakodnevnom životu, a sve te knjige me zbunjuju: „Pazi, nemoj, nije ti to ono što treba da bude! Šta to jedeš, pljuni, to ni za živu glavu ne smeš da progutaš! Krevet nije na pogodnom mestu, treba da stoji usred kuhinje da bi sanjala lepe snove umesto noćnih mora. Pisaći sto natakari u vrata dnevne sobe da biste bili kreativniji”. Mnoštvo uputstava...

I onaj koji ćuti nešto misli. Lepo ćutati je teže nego lepo govoriti. Ako već lažeš, nemoj izmišljati istinu, ona je samu sebe izmislila. Neki mladić može da umre a svaki starac – mora! Bolje primiti šamar od pametnih nego poljubac od budala! Nema zbora da je svaka promašena svadba bolja od bilo koje nakićene sahrane. Bez kinte u džepu je i mudrac glup, a sa punim džepovima i budala je mudrac!...

Nekada, davno, za vreme olimpijada ratovi bi utihnuli. Ali običaji se menjaju. Tako je ovoga puta gruzijsko-ruski konflikt počeo u čast Igara... Povremeno treba da se pogledamo oči u oči sa sudbinom kako bi i njoj bilo neprijatno, da pocrveni kad vidi kako nas život mlati, udara, a mi ipak ostajemo na nogama uspravni. Ovih dana, lunjajući po obalama Crnogorskog primorja, srela sam starog...

Hiljade i hiljade godina neće biti dovoljne da iskažu trenutak večnosti kad sam po Internetu surfujući tražila bombaste vesti o hapšenju Radovana Karadžića, tog oblačnog, kišnog jutra 22. jula na planeti Zemlji, koja slovi za zvezdu među zvezdama, čije fotke je sonda iz svemira upravo poslala sa pedeset miliona kilometara. Celu noć sam gledala uživo istoriju na lokalnoj TV stanici i sve sam čekala...

Spisateljice će postati ravnopravne s piscima tek kad budu kadre da se debele i zarozane šetaju Knez-Mihailovom ulicom, ubeđene kako su lepe i poželjne. Da li znate na koje načine se u beogradskim književnim krugovima pisci udružuju? „Ne zameri, nije to ništa lično protiv tebe, već je on iz moje generacije, a mi se podržavamo...” Iščašenje gležnja vremenom se isceli, ali mračne...

Ljudi su poput vina, neki se namah pretvore u sirće, a oni plemeniti što su stariji to su bolji. Većina ljudi priželjkuje slavu, a ne život punvrlina, zaboravljajući da u večitoj borbi potoka i stena uvek potocipobeđuju, ne zbog velike snage vodenog strujanja već zbog upornosti. Kineska poslovica kaže da bunar treba kopati mnogo pre nego što ožednimo. Ali ko je mudar? Taj koji ume iz svakog događaja...

Dvadeseti vek je posejao mnoge laži; bile su lansirane dovitljive fraze za obmanjivanje naroda, među njima bila je i krilatica: „Svaki narod ima vladare kakve zaslužuje”, koja je jasno govorila o kolektivnoj krivici kako smo svi mi pojedinačno odgovorni što je, na primer, drug Tito bio ustoličen za doživotnog predsednika. Ovaj XXI vek je mlad, tek je započeo. Svi odrasli smo deca...

Negde sam pročitala kako je Napoleon Bonaparta prošao jednom prilikom kraj sinagoge baš kad se postio TishaB'Av i čuo otuda plač i kuknjavu... Poslao je svoga emisara da sazna o čemu se radi, zašto u sinagogi narod plače i rida. Vrativši se, emisar ga je obavestio da Jevreji plaču, jer im je hram srušen. „Zašto ja o tome nisam obavešten”, nervirao se...