Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

22.01.2016 u 22:00

Beograđanka prima penziju 70 godina

Najduži penzijski staž u Srbiji ima jedna invalidska penzionerka, koja živi u Beogradu, a koja je svoj prvi ček primila davne 1946. godine. Tačno pre 70 godina, poštar joj je prvi put pozvonio na vrata. To čini i danas. Ovaj podatak ide u prilog statistici Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja potvrđuje da žene duže koriste penziju od muškaraca. Prosečan broj godina korišćenja starosne penzije svih kategorija penzionera iznosi 17 godina. Za žene i nešto duže – 18 godina. Invalidsku penziju korisnici svih kategorija koriste u proseku 19 godina. I to, muškarci 18, a žene 21 godinu. Poređenja radi, 2008. godine prosečan broj godina korišćenja starosne penzije svih kategorija korisnika bio je 15 godina. Za muškarce – 15, a za žene – 16 godina. Istovremeno korisnici

Ekonomija

20.01.2016 u 22:00

Radne knjižice ukinute, ali bez njih nema penzije

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje tražiće i dalje od osiguranika, uz zahtev za penziju, i radnu knjižicu kao dodatni kontrolni dokument, mada su Zakonom o radu prestale da važe 1. januara ove godine, potvrđeno nam je u PIO fondu. Radne knjižice, izdate zaključno sa 31. 12. 2015. godine, ostaju kao javne isprave, a podaci upisani u njih mogu da služe kao dokaz za ostvarivanje prava iz radnog odnosa iako više ne postoji pravni osnov da se od 1. januara 2016. godine izdaju njihovi duplikati, niti da se u njih unose bilo kakvi podaci posle 31. 12. 2015. godine. Umesto knjižice poslodavac je dužan da za zaposlenog podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje

Ekonomija

21.01.2016 u 08:05

Privatne penzije rešenje za sve stariju Evropu

Uvođenje obaveznog privatnog penzionog osiguranja je neminovno, jer više ne možemo da ignorišemo demografske promene, kaže Anita Švarc, vodeći ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju u odgovoru „Politici” povodom našeg pisanja o sve učestalijim problemima evropskih zemalja s tim vidom štednje za spokojniju starost. Ona podseća da je demografska slika bila potpuno drugačija u vreme kada su uvođeni sistemi socijalne sigurnosti. Na svakog penzionera dolazilo je i po 10 zaposlenih, dodaje. – To znači da je pod takvim demografskim okolnostima bilo dovoljno da izdvajanja za doprinose po zaposlenom budu 10 odsto da bi se isplatila penzija od 100 procenata za jednog penzionera – objašnjava Švarcova. Demografska slika se sada drastično promenila pa tako u većini evropskih

Kultura

19.01.2016 u 17:52

Peticija umetnika protiv ukidanja nacionalnih penzija

Grupa umetnika i stručnjaka u kulturi pokrenula je onlajn peticiju protiv ukidanja nacionalnih priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, koje je predvideno Predlogom izmena i dopuna Zakona o kulturi. Peticiju je potpisalo 47 osoba među kojima su Mrđan Bajić, Jerko Denegri, Irina Subotić, Dušan Otašević, Danica Jovović Prodanović, Slobodanka Stupar, Šemsa Gavrankapetanović, Miško Šuvakovic, Branislav Dimitrijević, Zoran Erić, Uroš Đuric, Dragoslav Krnajski i drugi. Multimedijalna umetnica Slobodanka Stupar rekla je Tanjugu da su peticiju uputili Nacionalnom savetu za kulturu kao podršku njihovom predlogu da u Zakonu o kulturi ostane član 14. koji predviđa dodelu nacionalnih priznanja kao i da se „revidiraju i podignu kriterijumi, upravo da bi se visoka umetnost i kultura

Ekonomija

18.01.2016 u 22:00

Šta je trulo u drugom penzionom stubu

Srbiji se, čini se, bar kada je o obaveznom privatnom penzionom osiguranju reč, isplatilo to što je bila „najgori đak” u regionalnoj tranzicionoj školi. Mnoge evropske zemlje krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, po receptu Svetske banke, uvodile su takozvani drugi penzioni stub, ali se dolaskom svetske ekonomske krize ispostavilo da je ta ideja bila pogrešna. Veliki broj zemalja, poput Mađarske, Poljske, Slovačke, Letonije ili Litvanije u proteklih nekoliko godina ukinuo je ili znatno smanjio obavezne privatne penzijske fondove. Međutim, istraživanje ekonomiste Nikole Altiparmakova, koji je ujedno i član Fiskalnog saveta, pokazuje da ovaj model nije bio uspešan ni pre svetske ekonomske krize. U studijama Svetske banke, čiji je jedan od autora Anita Švarc, vodeći ekonomista ove

Ekonomija

18.01.2016 u 09:05

Privatne penzije neće spasti penzionere

Srbija bi, kao i Hrvatska, trebalo da uvede drugi stub obaveznog penzionog osiguranja. Nadam se da će Srbija biti mudrija od Slovenije, koja ga nije uvela. Ovim rečima je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora slovenačke NLB banke, za B92 nedavno objašnjavao zašto je za našu zemlju važno hrvatsko iskustvo u nameri da građanima obezbedi sigurna i stabilna primanja u starosti. Međutim, za razliku od predstavnika banaka i osiguravajućih kuća, ekonomisti nisu tako ubeđeni da je uvođenje obaveznog drugog penzionog stuba dobro rešenje. Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, nedavno je u razgovoru za „Politiku” istakao kako je to „veliki trošak za građane i da su efekti u drugim zemljama bili razočaravajući”. Šta zapravo drugi stub u praksi predstavlja? Osim iznosa obaveznog

Ekonomija

15.12.2015 u 13:37

Prosečna primanja domaćinstva u Srbiji 58.331 dinar

Domaćinstva u Srbiji u trećem kvartalu 2015. godine u proseku su imala prihode od 58.331 dinara, što je nominalno za 3,5 odsto više nego u drugom kvartalu, a 0,8 odsto manje nego u prvom kvartalu, saopštio je danas Republički zavod za statistiku a prenosi Beta. Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava na kraju septembra bili su 58.644 dinara i veći su nominalno za 1,4 odsto nego na kraju prvog polugodišta, a manji za 2,7 odsto u odnosu na prvo tromesečje ove godine. Najveći udeo u raspoloživim sredstvima imali su prihodi iz redovnog radnog odnosa 46,8 odsto, penzije 30,7 odsto, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova 6,8 odsto, naturalna potrošnja 4,5 odsto, ostala primanja od socijalnog osiguranja 3,3 odsto i prihodi van redovnog radnog odnosa 3,1 odsto. U ukupnoj ličnoj

Društvo

10.12.2015 u 12:08

Vojne penzije biće veće za 6,57 odsto

Beograd – Vlada Srbije produžila je do 25. decembra rok u kojem vojni penzioneri mogu da se obrate nadležnoj filijali PIO fonda postignu sporazum o isplati duga, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin. On je rekao da je na adresu PIO do danas stiglo više od 30.000 zahteva za dogovor sa PIO fondom i da se to odnosi i na odustajanje od tužbi i na zahteve za veće penzije. „Penzije će inače biti uvećane za 6,57 odsto kao što je Ustavni sud presudio”, rekao je Vulin i dodao da bi vojni penzioneri trebalo da dobiju jednokratnu isplatu u proseku od 305.000 dinara, pod uslovom da se odreknu tužbi za dugovanja zajedno sa kamatom i da treba da iskoriste rok do 25. decembra. Prvobitni rok je bio 10. decembar, piše Beta.

Ekonomija

09.12.2015 u 22:00

Zašto je važno otići u penziju do 30. decembra

Zaposleni koji ispunjavaju uslove za starosnu penziju u ovoj godini, trebalo bi najkasnije do 30. decembra da zaključe radni odnos i podnesu zahtev do 31. decembra, kako bi im se o penziji odlučivalo po odredbama zakona koje važe za ovu godinu, budući da se starosna granica svake godine povećava. Bitno je da se dan kojim se prekida osiguranje ne može tretirati i kao dan kada započinje pravo iz PIO, kažu u fondu. To znači da oni koji prekinu radni odnos 31. decembra mogu očekivati ostvarivanje prava od 1. januara i po odredbama zakona koji važi od januara 2016. godine, poručuju uz Fonda PIO. Pravo da u narednih dvadesetak dana podnese zahtev za starosnu penziju imaju muškarci s navršenih 65 godina života i minimumom 15 godina staža osiguranja. Uslov ispunjavaju i oni koji pristaju na

Ekonomija

06.12.2015 u 13:52

Porasla imovina dobrovoljnih penzijskih fondova

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju trećeg tromesečja ove godine iznosila je 26,4 milijarde dinara i u tom periodu porasla je za 3,4 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate sredstava u fondove, isplate sredstava iz fondova, kao i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja. U trećem tromesečju 2015. godine ukupne uplate iznosile su 580,1 milion dinara, članovi su povukli 256,2 miliona dinara, dok je dobit od ulaganja iznosila 561 milion dinara. Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju trećeg tromesečja 2015. godine, poslovala su četiri društva za upravljanje koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka i četiri banke posrednika - Rajfajzen banka a.d.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: penzije