Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Politika

09.11.2018 u 10:18

Vučić: Teški su dani pred Srbijom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć se u sedištu evropske Službe za spoljne poslove u Briselu sastao sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, koja posreduje u dijalogu Beograda i Prištine. Nakon tog sastanka, održana je radna večera, kojoj je prisustvovao i kosovski predsednik Hašim Tači, prenosi Tanjug. Ovo je bio prvi sastanak Vučića i Tačija posle dva i po meseca, otkako je zastao dijalog Beograda i Prištine, a održava se u vreme kada su privremene prištinske institucije odlučile da za 10 odsto povećaju porez na robu iz centralne Srbije. Ranije je Služba za spoljne poslove Evropske unije saopštila da će Vučić i Tači na sastanku potvrditi svoju spremnost da intenziviraju napore u postizanju pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, što je od suštinske

Ekonomija

02.11.2018 u 23:50

Struja iz gasa uskoro u Srbiji

Od našeg specijalnog izveštača Sankt Peterburg – Početkom naredne godine u Pančevu se više neće prerađivati samo nafta i dobijati derivati, već će se krenuti i u proizvodnju električne i toplotne energije. Naime, firma „Gasprom enerdžiholding”, ćerka firma „Gasproma”, početkom 2019. godine kreće s gradnjom termoelektrane-toplane, koja će svu energiju proizvoditi iz gasa. Plan je da se radovi završe u trećem kvartalu 2020. godine, a prostiraće se na površini oko dva hektara. Reč je o zajedničkom projektu „Gasprom enerdžiholdinga” (koji danas spada među deset vodećih evropskih proizvođača struje) i Naftne industrije Srbije, gde će ruski partner imati većinski udeo od 51 odsto, a srpski 49 odsto vlasništva. Radi upravljanja projektom osnovana je stoprocentna filijala Srpska

Ekonomija

11.09.2018 u 14:06

Antić: Minihidrolektrane se neće graditi ako imaju loš uticaj na okolinu

ALIBUNAR - Ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je danas da neće biti dozvoljena gradnja minihidroelektrana ako bilo gde u Srbiji izazivaju loš uticaj na životnu sredinu i da svaki projekat treba pojedinačno analizirati, a ne generalizovati stvari. Svaka institucija treba da radi svoj posao po pitanju gradnje minihidroelektrana, rekao je Antić odgovarajući na pitanje novinara šta će biti sa minihidroelektranama na Staroj planini, gde su meštani tražili od vlade da se stopira bilo kakva izgradnja pošto bi bila ogromna ekološka šteta, a minoran doprinos elektroenergetskom sistemu i da li će kao ministar sprečiti realizaciju tog projekta. „Ako izaziva bilo koji loš uticaj na kvalitet vode, na vodosnabdevanje u nekoj sredini naravno da takav projekat ne smemo dozvoliti i

Region

17.08.2018 u 22:46

Gasprom traži od Federacije BiH otplatu ratnog duga za gas

Sarajevo - Ruska kompanija Gasprom zatražila je od sarajevske firme Energoinvest da nastavi s otplatom ratnog duga za isporuku gasa, a koji iznosi oko 100 miliona konvertibilnih maraka, prenosi list Dnevni avaz. U dopisu Energoinvestu ruska kompanija predlaže da najveći deo duga na sebe preuzmu građani, i to isključivo iz Federacije, odnosno, kako kažu, Vlada FBiH bi trebalo da prihvati da se građanima do 2023. godine na račune za gas dodaje 8,55 KM koje bi išle na otplatu tog dugovanja, prenosi B92.net. Pismo je dostavljeno Energoinvestu koji, inače, vodi ratni dug za gas i oni nemaju druge opcije već da prihvate uslove Gasproma, jer bi u protivnom posledice bile mnogo veće, ocenjuje Dnevni avaz. List navodi i da se o ovome u Federaciji „ćuti”, jer to, kako kažu, nije dobra

31.07.2018 u 08:00

Šest decenija prenosa električne energije u Srbiji

Na Vidovdan, 28. juna, Javno preduzeće „Elektromreža Srbije” obeležilo je šezdeset godina od osnivanja prvog prenosnog preduzeća u Srbiji, 1958. godine, i dan osnivanja Združene elektroprivrede Srbije, 1965. godine, u kojoj je uspostavljena funkcija upravljanja elektroenergetskim sistemom. Prvi prenos električne energije u Srbiji ostvaren je od Hidroelektrane Vučje do Leskovca, 1903. godine. Međutim, prva povezivanja vodova za potrebe rudimentarnog prenosa električne energije ostvarena su u periodu između dva svetska rata. Značajniji prenos je ostvaren 1938. godine, kada je u pogon stavljena Termoelektrana Vreoci. Takođe, u to vreme izgrađeni su i pušteni u rad dalekovodi TE Vreoci–Beograd i TE Vreoci–Aranđelovac, na naponu od 60 kilovata. Istovremeno, uveden je i naponski nivo od

29.06.2018 u 08:00

„Zelena” energija iz Banata

Kada vozom ili putem krenete iz Beograda ka Vršcu, negde u ataru sela Vladimirovci pa dalje do Alibunara uočićete mnoštvo vetrenjača. To nisu vetrenjače poput onih iz romana „Don Kihot”. U ovoj našoj priči reč je o modernim čeličnim grdosijama, čije će elise na visini od 178 metara pod naletima vetra proizvoditi megavate struje. Ovo je treći vetropark u Srbiji. Srbija je vetrovito područje, a posebno je poznata košava. Pored Vojvodine, idealna mesta za postavljanje vetrogeneratora je potez Đerdapa, što potvrđuju iskustva i pejzaži susedne Rumunije, na obroncima Karpata, duž 110 kilometara Đerdapske klisure. Rumunija je snagu vetra za dobijanje električne energije počela da koriste mnogo pre nas, s obzirom na to da kao članica Evropske unije obilato koristi njene fondove za ove

Ekonomija

01.06.2018 u 16:17

Brnabić: Izgradnja novih vetroparkova zavisiće od ponude

Boljevac - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da se u narednom periodu neće povećavati kvote za garantovanu otkupnu cenu struje dobijene iz vetroparkova i da će izgrdanja novih vetroparkova pre svega zavisiti od najniže cene na tenderima. Brnabić je odgovarajući na pitanja novinara da li će se, pored projekata izgradnje vetroparkova u Vojvodini, graditi i vetroparkovi u Timočkoj krajini, budući da za to postoji zainteresovanost, rekla da je Zakon o energetici predvideo kvotu od 500 megavata garantovane otkupne cene i da su aktuelni projekti najvećim delom popunili tu kvotu. Ona je dodala da će se o tome razgovarati sa Ministarstvom rudarstva i energetike. „Nije trend u Evropi da se povećavaju kvote već je trend takav da se ide na tender i da posao dobije ko

Ekonomija

24.05.2018 u 22:00

Tečni prirodni gas s Krka bio bi preskup za Srbiju

Rusija bi, ukoliko se Hrvatska složi, mogla da ponudi milijarde evra ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici za ulaganja u energetiku, pre svega u gradnju novog terminala za tečni prirodni gas (LNG) na Krku, koji su prvobitno trebali da grade Amerikanci. Da to nije jedina ambicija Rusije kada je Hrvatska u pitanju, potvrdio je ovih dana ruski ambasador u toj zemlji Anvara Azimova, na panelu „Jedan na jedan”, dodajući da je predsednik Rusije Vladimir Putin, predložio i da Rusi renoviraju elektrane u Hrvatskoj, a da bi Rusija svojim novcem dovršila gasifikaciju Hrvatske. Predloženo je i bolje snabdevanje ruskom naftom i gasom po razumnoj ceni. Rusija još čeka odgovor. Azimov je objasnio da je terminal na Krku važan, jer će Evropska unija morati da uvozi ruski gas, uprkos tvrdnji da hoće

Svet

07.04.2018 u 10:41

Rusija ulaže 50 milijardi dolara u energetski sektor Irana

MOSKVA - Ruske energetske kompanije mogle bi da potroše čak 50 milijardi dolara na eksploataciju nafte i gasa u Iranu, izjavio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov. „Kompanije poput Rosnjefta, Gasproma, Gasprom Njefta, Lukoila, Zarubežnjefta i Tatnjefta, sistemski rade na razvoju nalazišta u Iranu”, rekao je Ušakov za rusku agenciju Tas s. Njegov komentar je usledio nakon što je Zarubežnjeft, posle francuskog Totala, postao druga kompanija koja je potpisala novi naftni ugovor sa Teheranom, u okviru programa koji su kreirale iranske vlasti s ciljem privlačenja međunarodnih naftnih i gasnih kompanija. Ta ruska kompanija će investirati 740 miliona dolara u razvoj dva naftna polja na zapadu Irana, Aban i Zapadni Pajdar, i povećaće proizvodnju na 150 miliona barela u narednih

Svet

06.04.2018 u 08:57

Gasna slamka Ukrajini i „Snaga Sibira” Kini

Čvrstim korakom usmeren ka snabdevanju najvećeg svetskog potrošača prirodnog kasa – Kini – od decembra naredne godine ruski „Gasprom” najavio je da će Ukrajina u istom vremenskom periodu moći da računa na – energetsku „slamku”. „Gasprom” je istovremeno obećao da evropske države koje se graniče s Ukrajinom i direktno zavise od snabdevanja tom rutom neće ostaviti na cedilu. „Nakon izgradnje ’Turskog toka’ i ’Severnog toka 2’, ’Gasprom’ će nastaviti sa transportom gasa kroz Ukrajinu, redukovanim količinama od 10 do 15 milijardi kubika godišnje”, objavio je u sredu Aleksej Miler, izvršni direktor „Gasproma”. U prevodu, „Gasprom” će od decembra 2019, kada se očekuje puštanje u rad „Severnog toka 2”, smanjiti isporuke gasa kroz Ukrajinu za 90 odsto, preračunale su agencije. „Postoje tu i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: energetika