Tag: beogradska nedelja

Beograd samo što nije dobio izvršnu gradsku vlast?! Molim vas da prilikom čitanja obratite pažnju na reč „samo”, ona je suština svega. Jer, isto tako Beograd samo što nije dobio organizaciju olimpijade, metro, novu železničku stanicu, još dva mosta... Meni, lično, fali još samo 22 santimetra da budem visok dva metra i još 999.000 evra da postanem milioner. I vi dragi moji,...

Pravo da vam kažem rešio sam i ja da se „očešem” o turistički potencijal novobeogradskih blokova. Kad već živim tamo, a inače se slabo šta dešava, valja iskoristiti datu šansu, a kao ova, trenutno aktuelna – ne dobija se dva puta u životu: „Stazama doktora Dabića”, naravno. Doduše, nisam prvi, i konkurencija je oštra, ali sam, zato, autentičan. Osmislio sam, moderno...

Ni po čemu to nije bio jedan od onih dana za kakve kažu da valja poći na put. Nigde linije na horizontu da razgraniči jutro. Nigde neba. Svud` po njemu oblaci, k`o bolni podlivi i modrice. Pretovarilo se kišom pa se, ko balon pun vode, zanelo pravo na koplja s vrha „Beograđanke”... Da čovek ne krene ni do trafike, a ne put Kavkaza... Verujem da je Danijela znala da Beograd neće...

Poštovana gospodo uspešni beogradski privrednici, kontroverzni biznismeni, slavni tajkuni, donatori i ktitori crkava pokajnica, ostale parajlije i vaskolika nezainteresovana javnosti: „doktori klovnovi” silom neprilika ostali su bez posla. Verujem da vas to naročito ne zanima i da listom ne znate ni ko su oni, jer da nije tako niti bi bili vest, niti bi bili bez posla. E, pa, reč...

Ne stigoh da čujem celu vest ali shvatio sam suštinu: u gradu je otvoren heraldički centar, u kojem će, oni koji to zaištu i plate, moći da dobiju porodični grb. Doduše, u neka viteškija vremena takvo znamenje je bilo uobičajeno i nije, kako se misli, sledovalo samo plemstvu. Bezmalo svaka kuća imala je svoj grb i po njemu bila poznatija negoli po prezimenu. Ali, rekoh – u neka viteškija...

Poslednji put pišem o kafani. Uzalud je! Što je više slova o njima, njih je sve manje. Ne želim više da sričem epitafe kafanama kojih više nema, niti da vračam koja će sledeća pasti. Osećam se kao saučesnik u strašnom zločinu protiv grada kojeg neizmerno volim. Kao da navodim gromove gde da udare... Dan po objavljivanju ovog teksta kafana „Trandafilović”, poražena, položiće svoje...

Kakvo je to vreme došlo kada crkvama treba video-nadzor? Poslednje, valjda?! Priznajem, bio sam apsolutno protiv postavljanja tih „svevidećih” skalamerija međ’ freske i ikone, ubeđen da je „nebesko oko” sasvim dovoljna zaštita, ali... Čak me je i ljutila pomisao da nam se crkve pretvaraju u otvorena studija s direktnim prenosom i video-zapisom intimnih ćakulanja s...

Pišem vam iz zbega, evo me u potaji vikendice kraj Beograda. Što se ono kaže: interno raseljeno lice. Utekoh iz grada, ko gonjen. Evo mu, kroz žaluzine, gledam svetla u daljini... Spustio sam nekoliko piva u bunarče – potrajaće, čini mi se, ova hajdučija, a izem ti `ajduka suva grla... Tvrd su orah zagrizli! Ko? Oni što su sa Vukom Karadžićem zaratili. Reći ću vam, nema danas tajni u svetu...

Mostovi su, inače, jako romantična mesta i svrsishodne građevine, naravno. Služe koječemu i ima ih svakojakih. Nad beogradskim rekama ih je četiri, uglavnom klecavih ko mlečni zubi. Najpoznatiji od njih svakako je „Brankov”. Nikakvo remek delo, ali jedan od simbola grada, neporecivo. Kao klinac bio sam ubeđen da se tako zove po literalnom velikanu koji je izvršio samoubistvo...

Bože, što nam je omladina postala osetljiva?.. Ovol`ke vrućine, a oni, siroti, pod vunenim kapicama!? Naime, ako ste pažljivo pratili prošlonedeljnu štampu sigurno je i vama zapala za oko činjenica da sve više mladih „kuburi” sa sinusima, polenskim alergijama i promajom – čim dane provode pod „fantomkama”?! Mukice, jedva punoletne, a nikuda ne idu bez njih. Ne zna se...