Tag: lengold jelena

Nema više u Srbiji jednostavnih stvari i jednostavnih zabava, iako neretko možemo da čujemo kako se skoro sve banalizovalo i kako nas je potopio kič. Možda. Ali ta banalizacija, paradoksalno, nije nam u život unela jednostavnost. Da jeste, ne bih imala ništa protiv banalnosti. Uvek sam za svaku banalnost koja će mi život učiniti ugodnijim i manje komplikovanim. Za smisao ću da se pobrinem sama,...

Zamišljam da bi uskoro, u nekom pozorištu, mogao da se vodi ovakav razgovor između upravnika teatra i izvesnog ponuđača: – Šta imaš, brate, da nam ponudiš za novu sezonu, al’ da je sveže? – Imam brate jednog Ljubu Simovića, znaš kakav je, prva ruka, direktno od vlasnika, nije mnogo prešao, nigde ogreban. Ti znaš da ja to ne bih ponudio nikom drugom nego tebi, brate. Ima da te mrze svi drugi...

Nismo mi ljudi kojima na raspolaganju stoji bezbroj životnih razonoda. Teško da će bilo ko od nas, običnih, ovog proleća glancati svoju jahtu i planirati putovanje po Mediteranu. Retko ko će moći svom sinu jedincu za svadbu da kupi najnoviji „mercedes”, sa mašnom na krovu koji se cakli. Nema šanse da ćete obradovati ženu svog života potpunim renoviranjem kuhinje. Jednom rečju, ništa od tih filmskih...

Ima nekih, inače divnih, reči, od čije me preterane ili besmislene upotrebe zaista obuzima specifična mešavina nemoći i besa. Recimo, reč pravda. Ima li šta lepše i važnije od pravde, na ovom svetu? Možda i ima, ko zna. Mada, otkad počnemo da mislimo, otkad počnu da nam čitaju bajke, najvažnija poruka koja do nas dopire i s kojom odlazimo u miran dečji san, obično je upravo ta, pravda je još...

Datum je petak, 30. novembar tekuće godine, vreme oko jedan po podne, lokacija ona haotična novobeogradska raskrsnica kod Hotela „Hajat”. Gužva se podrazumeva. Bilbordi, tramvaji, motoristi, prosjaci, čekači autobusa, pešaci namernici u pohodu na Tržni centar – sve u svemu život na toj raskrsnici vrvi. Jedna stvar je izvesna: osim ako niste ozbiljno poremećeni ili opsednuti teškim suicidalnim...

Kad dune prva košava, kad osvane prvi tmuran kišni dan nakon beskrajnog leta, kad prestanete zabrinuto da zagledate muškatle na terasi, kad izvadite ozbiljnije jakne i deblju ćebad iz vakuum kesa – nekako u to vreme stižu moje dve omiljene i sinhronizovane pojave: jesen i Sajam knjiga. Kakav će vam se Sajam učiniti, zavisi pre svega od toga ko ste. Jeste li onaj kome je Sajam prevashodno namenjen –...

Sve je počelo, kad ono beše, krajem sedamdesetih, početkom osamdesetih, kada se proneo glas o postojanju AIDS-a i kada je seks i zvanično postao potencijalno smrtonosna zanimacija. Tada još toga nismo bili svesni u punoj meri, ali bio je to početak kraja. Evo me, negde pred kraj te priče (mada se nikad ne zna šta je kraj, iskustvo nam govori da uvek ima nešto još gore i od najgoreg), evo me,...

Vozači se dobro sećaju dana kada je usvojen novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, takozvani ZOBS. Plašili su nas ovim zakonom kao da ćemo, bože me sačuvaj, morati svi da počnemo da vozimo levom stranom, ili isključivo u rikverc, a ko ne bude umeo da se momentalno prilagodi na novonastalu situaciju, negativni bodovi će mu se kačiti nemilice. Posle toga su nas na dotični zakon navikavali postepeno,...

Kako da vam kažem – malo ste me iznenadili. Ja sam mislila da ovo što ja pišem niko ne čita. Na ovojvrućinii besparici, ispada da nemate pametnija posla nego da pogledujete šta neki tamo pisac ima da kaže. Pisac se opustio, računa da je to interni dogovor između njega i urednika, ispunjava svoju mesečnu kvotu, kad tamo – znatiželjnici! Voajeri, takoreći. I nije im dosta što čitaju novine, nego...

Noćna mora i večna dilema svakog pisca glasi: hoće li se na književnoj večeri skupiti kritična masa od petnaest komada publike, sa sve strinom i najboljim drugarima kojima je platio da dođu, kako nastupanje ne bi poprimilo razmere ozbiljnijeg poniženja. Dok pisac tako u očajanju prebrojava po sali po kojoj zvuk i dalje odzvanja, organizator mu obično priča nešto o tome kako baš te večeri u njihovom...