Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kolumnisti

13.07.2017 u 08:00

Region i barijere

U Trstu se ovih dana u okviru Berlinskog procesa razgovaralo o uklanjanju barijera za privrednu saradnju i o infrastrukturnim projektima koji bi trebalo da povežu zemlje tzv. Zapadnog Balkana. Uklanjanje ovih barijera vidi se kao jedan od preduslova za brži ekonomski razvoj regiona. Gotovo istovremeno u Potočarima na komemoraciji srebreničkim žrtvama Bakir Izetbegović je istakao da pomirenja ne može biti bez pravde i istine. Ove reči svako bi potpisao jer su pravda i istina univerzalne vrednosti koje daju smisao ljudskom postojanju. Problem je međutim što Izetbegović kao predstavnik jedne od nepomirenih strana istovremeno određuje šta su pravda i istina. Na sasvim drugačiji način njih vide u Republici Srpskoj. Pomirenje, dakle, ne zavisi toliko od dostizanja pravde i istine, koliko od približavanja

Kolumnisti

15.06.2017 u 08:00

Marginalije o izborima

Rezultati predsedničkih i parlamentarnih izbora u Francuskoj doneli su olakšanje evropskoj eliti kao kada se u nekontrolisanom sunovratu otvori pomoćni padobran. Ma koliko ubedljiva, Makronova pobeda ukazuje na promenjenu političku klimu u Evropi. Ono što se sada opisuje kao pobeda političkog centra pre izvesnog vremena – recimo u doba Makronovog rođenja – smatralo bi se trijumfom desnice. Drugim rečima, težište evropskog političkog spektra pomereno je udesno u meri da ono što je pre nekoliko decenija smatrano levim centrom danas slovi kao ekstremna levica. S tim u vezi, stara politička klackalica između levog i desnog centra danas je zamenjena izborom između desnice i ekstremne desnice. Ukoliko se u narednih pet godina ne ispune očekivanja birača, Fortuna će se, po svoj prilici, osmehnuti

Kolumnisti

24.02.2017 u 08:00

Političari i analitičari

Nedavno sam, u jednom kontakt programu, imao priliku da čujem komentare gledalaca na aktuelna zbivanja u regionu. Poklopilo se da u isto vreme Izetbegović traži reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije, da Priština izdaje poternice za 57 Srba, a da u Zagrebu jača pritisak ekstremnih pojedinaca i grupa za zabranu glasila Srpskog narodnog veća i proterivanje Milorada Pupovca. Nema sumnje da nekolicina gledalaca ne predstavlja javno mnjenje, niti se na jednoglasju najsenzibilnijeg dela stanovništva može graditi zaključak o dominantnom raspoloženju nacije. Ipak, ne sme se biti gluv na pitanja i zahteve kroz koje se izražava uznemirenost, osećaj (kolektivne) ugroženosti i potreba da se reaktivno reaguje. Štaviše, porast napetosti u okruženju povećava uznemirenost i dovodi do

Kolumnisti

20.01.2017 u 08:15

Čemu izbori

Jedna od prvih lekcija iz sociologije uči da je za skladno funkcionisanje i napredak društva neophodan vrednosni konsenzus, odnosno saglasje oko toga šta je dobro i važno i za šta se treba žrtvovati. Bez saglasja oko tih pitanja nema saradnje, a težnja ka različitim i suprotstavljenim vrednostima vodi razdoru i društvenim sukobima. Mada deluje samorazumljivo, ovaj preduslov nije lako ostvariti u praksi. Samo pred neposrednom opasnošću članovi zajednice su skloni da potisnu u drugi plan međusobne razlike koje, na kraju krajeva, uvek ishode u pitanju ko bi trebalo da ima prvenstvo u raspodeli časti, bogatstva i moći. Bilo kako bilo, saglasje oko tog pitanja nije lako postići jer ljudi uglavnom – manje ili više obrazloženo – smatraju da im pripada više nego što imaju. Da bi se rešio

Kolumnisti

23.12.2016 u 08:15

Neokonzervativni zaokret

Dramatične najave o kraju EU, globalizacije, jačanju nacionalizma i totalitarizma preplavile su stupce novina. U tekstovima se uglavnom ukazuje na jačanje desnice kao izvor nestabilnosti i poziva na mobilizaciju protiv nje, ali nema odgovora na pitanje zašto jača neokonzervativizam. Ključni akteri u političkoj areni savremenog sveta su države, korporacije i građani. Svi oni teže jačanju sopstvene moći. Kapital to čini globalnim širenjem; država jačajući suverenitet; a građani i civilno društvo zalaganjem za demokratiju i ljudska prava. Parafrazirajući Denija Rodrika moglo bi se reći da se politička trilema današnjeg vremena sastoji u izboru između globalizacije, nacionalnog suvereniteta i demokratije. Sve tri stvari nisu moguće u isto vreme. U najboljem slučaju moguća je kombinacija

Kolumnisti

25.11.2016 u 08:15

Vučić, Orban i Tramp

Sanders, Klinton(ova) i Tramp mogu se predstaviti i kao tri odgovora na krizu kapitalizma. Još u trci za demokratskog kandidata odbačen je put reformi i zalaganje za preraspodelu bogatstva u korist nižih slojeva. Na izborima je izgubila politika za koju mnogi veruju da je dovela sistem u krizu. Na kraju, pobedila je strana koja je implicitno obećala da će prebroditi krizu prebacivanjem tereta na marginalne društvene grupe. Ukoliko uspe u tome, Tramp će, nakon Ruzvelta i Regana, ući u istoriju kao treći predsednik koji je obeležio novu epohu u političkoj istoriji modernog kapitalizma. Ako ne uspe, postoji bojazan da bi to mogao biti kraj istorije. Trampov uspeh ili neuspeh da stabilizuje kapitalizam u SAD verovatno će se odraziti i na zbivanja u Evropi. Uspeh bi mogao da ohrabri

Kolumnisti

30.09.2016 u 08:30

’Op, žica drma mi se kabanica!

Nedavno završeni sastanak lidera zemalja takozvane Balkanske rute u Beču pokazao je da je nemoguće preko noći rešiti migrantsko pitanje i da je iluzorno uverenje da se Evropa može potpuno zaštititi od novog priliva izbeglica. O tome najbolje svedoči činjenica da je od početka marta, kada je službeno zatvorena Balkanska ruta, samo u Nemačku tom trasom ušlo oko pedeset hiljada migranata. Umesto toga, na samitu je dominirao stav da se tim problemom mora upravljati. Kao najvažnije mere upravljanja migrantskom krizom vide se sprečavanje krijumčarenja ljudi i smanjenje migrantskog pritiska na samom izvoru, odnosno u Africi i azijskim zemljama iz kojih dolazi najviše izbeglica. Za Srbiju ovaj sastanak nije bio od naročito velike koristi jer je pokazao da još uvek nema konsenzusa o većini

Kolumnisti

31.08.2016 u 08:15

Teorija igara i „šaka jada”

Iz perspektive Zapada, postoje dva načina da održi hegemoniju na Balkanu. Prvi je očuvanje političke stabilnosti u regionu. Drugi je svođenje Srbije na „beogradski pašaluk”. Koji će put Zapad izabrati zavisi od ponašanja drugih aktera – država i entiteta koji čine Balkan i velikih sila koje ga okružuju, resursa kojima raspolaže i mogućih kompenzacija. Ovi elementi, definišu i ponašanje svih ostalih aktera pa je moguće predvideti razvoj budućih događaja ako se svi akteri ponašaju racionalno. Srbiji nesumnjivo nije u interesu da se svede na „pašaluk” i zato je njen osnovni cilj održanje političke stabilnosti Balkana. Pored toga, Srbija nema ni demografske, ni ekonomske resurse kojima bi mogla potkopati postojeći poredak. Toga su svesni na Zapadu i zbog toga je Beograd postao

Kolumnisti

08.07.2016 u 08:15

NATO na krilima „bregzita“

Izlazak Velike Britanije iz EU mogao bi predstavljati epohalan događaj. Mada to budi asocijacije na otcepljenje Slovenije od SFRJ, treba imati u vidu da je globalni kontekst sada drugačiji. U to vreme ekonomija je cvetala, a novi svetski poredak bio je referentni politički okvir. Rusija je bila na kolenima, a Kina se tek pomaljala kao div na horizontu. Današnji svet je, osim s globalnom ekonomskom krizom, suočen i sa zahtevima za očuvanje tj. preraspodelu globalne političke moći. Kao reakcija na „bregzit”, u EU će istovremeno ojačati dva protivrečna procesa. S jedne strane, evrofederalisti vršiće pritisak ka dubljoj i čvršćoj integraciji EU. S druge strane, jačaće zahtevi za novim referendumima. U tom smislu, može se očekivati da će prema članicama, ali i ka zemljama kandidatima,

Kolumnisti

10.06.2016 u 08:15

Savamala, razum i predrasude

Internetom kruži interesantan društveni eksperiment u kojem se od prolaznika u svetskim metropolama traži da komentarišu delove teksta iz Biblije. Situacija je eksperimentalna jer se hrišćanska Sveta knjiga nalazi u omotu Kurana, pa ispitanici veruju da im se predstavljaju delovi islamske veronauke. Ukratko, nakon što im se pročitaju neki delovi iz Svetog pisma o preljubi i homoseksualnosti, od ispitanika se očekuje da iskažu asocijacije na to što su čuli, zatim se traži da uporede Kuran i Bibliju, da bi im se na kraju postavilo pitanje treba li knjige poput Kurana zabraniti. Neki fini, liberalno vaspitani ljudi, s nevericom i gnušanjem slušaju delove teksta u kojima se propagiraju svirepe kazne za preljubnice i homoseksualce. Njihove prve asocijacije su da je to grozno, neverovatno i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Vladimir Vuletić