Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Ekonomija

04.10.2016 u 10:00

Više od polovine građana Srbije prodalo je besplatno akcije, a kako pokazuje istraživanje „Politike” – najbolje su do sada prošli oni koji su ovu transakciju obavili pre tri godine. Razlog je to što su hartije od vrednosti NIS-a u međuvremenu pale i samo su za oko 20 odsto vrednije od trenutka kada su se pojavile na berzi. Oni koji to nisu uradili sada bi za ceo paket besplatnih akcija koje je moguće prodati mogli da dobiju oko 4.000 dinara. Kako ističe finansijski stručnjak Nenad Gujaničić iz „Vajs brokera”, činjenica je da akcije NIS-a trenutno vrede dosta manje od zabeleženog maksimuma. U avgustu 2010. godine (od kada su na Beogradskoj berzi) njihova cena bila je 505 dinara, zenit su dostigle u aprilu 2013. kada su plaćane 1.020 dinara. Sa padom cena sirove nafte usledio je i

Ekonomija

25.08.2016 u 22:00

Može li Srbija da spreči prodaju zemlje strancima

Do septembra 2017. godine Vlada Srbije će rešiti pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Da li jedno od obećanja iz programa nove vlade ukazuje da Srbija, konačno, ima plan kako da izbegne ono što nam za godinu dana predstoji na osnovu loše ispregovaranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? Po ovom sporazumu Srbija se obavezala da će da postepeno uskladi zakonodavstvo kako bi se strancima omogućio isti tretman kao državljanima Srbije pri kupovini zemljišta. I dok se do sada samo nagađalo kakve bismo poteze mogli da preduzmemo i onemogućimo prodaju oranica strancima, prvi put se pominje da bi u obzir moglo da dođe preuzimanje nekih od već postojećih modela

Ekonomija

19.08.2016 u 20:04

Britancima ekstraporez na bezalkoholna pića

Velika Britanija juče je i zvanično počela dodatno da oporezuje kompanije koje prodaju zaslađena bezalkoholna pića, radi suzbijanja dečje gojaznosti, saopštili su svetski mediji. Novac prikupljen na ovaj način, kako je rečeno, ulagaće se u programe podsticanja fizičke aktivnosti i balansirane ishrane školske dece. Britanska vlada je, apelujući na proizvođače hrane i napitaka da pod hitno smanje sadržaj šećera u svojim proizvodima, objavila da gotovo trećina dece uzrasta od dve do 15 godini u ovoj zemlji već ima višak kilograma ili je gojazno. I Srbija iz godine u godinu beleži sve veći broj gojazne dece. Prema poslednjim podacima iz 2013. bilo ih je 13,7 odsto, što je gotovo dvostruko više nego šest godina ranije, ali još nema naznaka da bi i naša zemlja mogla da se pridruži ovakvom

Uvodnik

05.08.2016 u 22:00

Nema dana bez poskupljenja

Guvernerka Jorgovanka Tabaković sasvim sigurno ovih dana oseća nelagodu na pomen mesa bilo koje vrste. Jednako joj po volji nisu ni krmenadle ni pileći bataci. Ako se obistini najgori scenario klaničara da je talas poskupljenja nezaustavljiv (i to na nešto duži rok) moraće da koriguje svoju procenu da bi ovi potresi na tržištu mogli da povećaju ukupnu inflaciju i do 0,56 odsto. Nagore, naravno. Jer ko bi se dosetio da će za špekulativnim rastom cena svinjskog mesa od 50 odsto uslediti i poskupljenje piletine a verovatno i junetine. Videćemo ubrzo. Ako joj je za utehu živinari uveravaju da je u pitanju samo uobičajeni letnji disbalans ponude i potražnje koji će uskoro proći. Trgovci kažu da ne prođe dan bez naloga za promenu cenovnika na desetine različitih artikala. Cene

Ekonomija

04.08.2016 u 20:30

Svinjetina poskupela više od 50 odsto

Najavljeni skok cena svinjskog mesa kao da je pokrenuo lančano poskupljenje hrane u Srbiji iako realno nema ekonomske logike da tako bude, smatraju stručnjaci. U privatnim mesarama oko Bajlonijeve pijace juče je cena svinjskog buta bila 650 dinara, vrat i plećka koštali su 700 dinara, a svinjski file čak 800 dinara po kilogramu. Cene su čak 50 odsto više nego pre dve nedelje kada je iznenada došlo do poskupljenja svinja na tržištu žive stoke. Pokazalo se tako da nije bez osnova zebnja guvernerke Jorgovanke Tabaković da bi drastičan rast cena svinjetine mogao uskoro da se odrazi na povećanje inflacije. Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da je meso otišlo nerealno gore, i to posebno u malim mesarama, ali da ne postoji ekonomska logika da svinjski but košta dva ili tri puta više nego

Ekonomija

25.07.2016 u 22:00

Kineski med preti da potopi domaće pčelare

Veliki uvoz meda iz Kine u Evropsku uniju ozbiljno ugrožava proizvođače iz Srbije. Prošle godine je na to tržište uvezeno 80.000 tona ovog proizvoda sa Dalekog istoka, što je četrdesetogodišnji izvoz Srbije u EU (mi godišnje izvezemo oko 2.000 tona). Damping cene od 1,6 evra po kilogramu, što je tri puta niže od naše prosečne izvozne cene, prete da potpuno potope domaće pčelare. Kako tvrde na našem tržištu, za sada nema ovog meda – zvanično, ali mediji u regionu od prošle godine upozoravaju da se ovaj proizvod pojavio na tržištu Bosne i Hercegovine, pa i sporadično Hrvatske. Otuda i nagađanja da je šverc preko Drine mogući put kineskog meda i na tržište Srbije. Prema nezvaničnim informacijama koje je objavilo Udruženje pčelara BiH, Kina na ovo tržište plasira više meda nego svi domaći

Ekonomija

18.07.2016 u 09:05

Kako banke zarađuju i na turističkim aranžmanima

Koliko god da presudnu ulogu u odabiru turističkog aranžmana igra cena toliko je i važno obratiti pažnju i koja banka stoji iza turističke agencije i po kom kursu ćemo platiti rezervaciju. Ovo je jedna od bitnijih stavki iako mnogi na to ne obraćaju pažnju, upozorava finansijski portal „Kamatica”. Kako objašnjavaju, turističke agencije nisu finansijske ustanova tako da same ne mogu da određuju kurs, već koriste kurs banke u kojoj imaju otvoren račun. Plaća se po prodajnom kursu na dan uplate koji je uvek veći od srednjeg ili kupovnog kursa. – Malo je onih koji znaju da se tom prilikom ne obračunava prodajni kurs, već efektivni prodajni kurs koji od njega može biti viši i 10 odsto – objašnjava Dušan Uzelac, direktor „Kamatice”. Efektivni prodajni kurs je kurs koji se plaća

Ekonomija

13.07.2016 u 21:05

Poreska uprava sama naplaćuje dugove

Za razliku od dužnika „Telekoma” i „Infostana”, građani koji duguju za porez neće moći da računaju na otpis dugova. Kako je „Politika” nedavno objavila, ova preduzeća, koja su ujedno i najveći poverioci, najverovatnije će obustaviti oko 650 hiljada starih izvršnih postupaka, što je izazvalo revolt redovnih platiša. U Poreskoj upravi međutim ističu da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne predviđa opraštanje poreskog duga. Dodaju da je u prvih pet meseci ove godine izdato 203.225 opomena za neizmirena dugovanja i doneto 66.640 rešenja o prinudnoj naplati za dugove koji nisu plaćeni po opomenama. Država je ipak, u pokušaju da smanji nagomilana poreska potraživanja (koja su dostigla petinu BDP-a), nedavno ponudila reprogram za one koji duguju do dva miliona dinara, ne

Ekonomija

12.07.2016 u 21:05

Banke ne opraštaju dugove

Opraštanje ili otpis dugova ne postoje kao termini u bankarskom rečniku pojmova. Za razliku od države koja može čak da donese i poseban zakon o otpisu potraživanja, banka će se na takav potez odlučiti u baš izuzetnim – najčešće bezizlaznim situacijama. U onim slučajevima kada nemaju obezbeđenja za kredit ili ako sud donese odluku da naplata dugovanja nije moguća. Recimo, u slučaju da je klijent preminuo, da ne mogu da ga nađu na adresi ili nema sredstava za izvršenje… I sa stanovišta zakona oprost duga bankama donosi dvostruki gubitak. Prema Zoni o obligacionim odnosima, odluka da se fizičkom licu otpišu dugovanja znači i obavezu plaćanja poreza od 20 odsto na celokupnu otpisanu sumu. Ali ne samo na glavnicu već na celokupno zaduženje, računajući i kamate i druge penale tokom docnje.

Ekonomija

05.07.2016 u 22:05

Koga to pčelari optužuju zbog lažnog meda

Na dva vidna mesta, kod beogradske Autokomande, pre nekoliko dana postavljeni su bilbordi sa porukom – „veterinarski i tržišni inspektori, daće bog da vama upadne sekira i u falsifikovani med”. Potpisnik te smele poruke – Savez pčelarskih organizacija Srbije – potpuno direktno proziva za haos na tržištu meda i prodaju falsifikata. Kako za „Politiku” kaže Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a iako se u javnosti, posle pokretanja kampanje digla velika prašina to nije sve što pčelari nameravaju da preduzmu narednih dana kako bi zaštitili svoje interese. – Tražimo lokaciju za bilbord u Kneza Miloša, negde između Skupštine Srbije i vlade, jer nećemo stati u nameri da se odbranimo od nelojalne konkurencije koja nas već godinama guši. Ovo je, nažalost, jedini način da nas neko konačno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: albunović ivana