Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Ekonomija

30.05.2016 u 20:05

Kako su rasle bankarske provizije

Dok kamatne stope na potrošačke kredite padaju, teško da ćemo u dogledno vreme moći da računamo i na niže provizije za plaćanje računa koje su, očigledno, slatka zarada za bankarski sektor. Poslednjih pet, šest godina u pojedinim bankama te naknade su uvećane i do pet puta, pokazuje istraživanje „Politikinog” „Potrošača”. Tim portala „Kamatica” prvo ispitivanje o iznosu provizija u bankama u Srbiji sproveo je još 2008. godine. Tada je u 22 banke takozvana minimalna provizija bila 20 dinara. Test je ponovljen za godinu dana kada su došli do podatka da je svega 11 zadržalo istu cenu. Šest godina kasnije, provizije koje za istu uslugu bankari naplaćuju građanima (onima koji nisu klijenti banke) su između 45 i 150 dinara. U najvećem broju njih ta naknada po svakom računu iznosi od 60 do

Ekonomija

24.05.2016 u 09:05

I „kinder jaje” na testu kvaliteta

U Hrvatskoj će biti sprovedeno istraživanje o (ne)podudarnosti kvaliteta proizvoda u novim i starim članicama EU, a po izboru hrvatskih građana analizi će, između ostalog, biti podvrgnuti „kinder” čokoladno jaje, margarin „unilever rama”, instant kafa „jakobs”, „pepsi kola”… Kako su najavile poslanica u Evropskom parlamentu Biljana Borzan i direktorka Hrvatske agencije za hranu (HAH) Andrea Gros Bošković, analizom će biti obuhvaćeni i jogurt od jagode „danone aktivija”, sos za testeninu „barila arabijata”, „sprajt plus” i deterdženti kupljeni u Nemačkoj i Hrvatskoj, prenosi „Poslovni dnevnik”. Planirano je da HAH uzme uzorke tih proizvoda u Hrvatskoj i Nemačkoj i odnese ih na analizu u neku od ovlašćenih laboratorija. Nemačka je uzeta kao reper jer je tamo dokazan kvalitet proizvoda. Podaci

Ekonomija

23.05.2016 u 08:39

Trešnje – rekorder poskupljenja

Sredinom maja 2015. godine, na Kvantaškoj pijaci u Beogradu, preprodavci su kilogram trešanja plaćali upola manje nego u isto vreme ove godine. Nepovoljni vremenski uslovi očigledno su uticali na cene ranog jagodičastog voća, pa su i jagode bile za oko 20 odsto skuplje, pokazuje izveštaj Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS). Banana standardno drži cenu, oko evro po kilogramu, dok je limun u odnosu na prošlu godinu skuplji za 50 odsto. Poslednjih nedelja u ponudi je uglavnom „argentinski” koji još nije pojeftinio kako se očekivalo. U maloprodaji, tokom zime, cena ovog južnog voća praktično nije „padala” ispod 200 dinara. Za razliku od voća, cene mladog sezonskog povrća na „Kvantašu” praktično su ostale na prošlogodišnjem nivou, a neke su sada i niže. U

Ekonomija

23.05.2016 u 08:30

Organska proizvodnja na svega 10.000 hektara

Od kada je iz okoline Blaca 1990. godine izvezena prva pošiljka organskog šumskog voća na evropsko tržište Srbija nije mnogo napredovala u podsticanju i širenju organske proizvodnje. Bar ne onoliko koliko su uspele mnoge druge države u EU. I mada su joj analitičari davali velike šanse za uspeh ona čini tek 0,28 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u našoj zemlji. Organski usevi uzgajaju se na oko 10.000 hektara, pokazuju poslednji statistički podaci. Poređenja radi to je tek polovina površine koju, recimo, obrađuje Poljoprivredni kombinat Beograd. Ivana Simić, generalna sekretarka Udruženja proizvođača „Serbia organika” kaže da subvencije u ovom prehrambenom sektoru nisu povećane i da je 2.800 dinara (po hektaru) i dalje minimalan podsticaj u odnosu na druge

Ekonomija

11.05.2016 u 08:30

Ko zarađuje na izvozu čarapa iz Srbije

Ženske hulahop čarape i dalje su jedan od izvoznih aduta Srbije, pokazuje zvanična statistika. Poslednji podaci Ministarstva trgovine kažu da, i pored pada ukupnog izvoza prema Rusiji za oko 10 odsto (u prva dva meseca ove godine), postoje i proizvodi kod kojih je zabeležen rast. Osim svežih jabuka, koje se standardno dobro prodaju, na ovoj listi su i hulahop čarape, gume za putničke automobile, mladi sir i urda, kukuruz... Ujedno, čarape i tepisi su jedini proizvodi iz tekstilne industrije koji beleže konstantan rast u izvozu ka Rusiji. – Srbija je treći proizvođač čarapa u svetu, dominiraju italijanske i nemačke firme sa svojim pogonima u našoj državi – kaže za „Politiku” Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije. Vrednost

Ekonomija

08.05.2016 u 22:00

Koliko košta pozajmica od 100.000 dinara

Dozvoljeni minus po tekućem računu ubedljivo je najskuplji oblik zaduživanja, dok je potrošački dinarski kredit najisplativija varijanta u slučaju da ste prinuđeni da posegnete za bankarskom pozajmicom. Istraživanje Politikinog „Potrošača” pokazuje da ako birate između keš ili potrošačkog kredita, dozvoljene pozajmice ili kreditne kartice, uopšte nije svejedno za šta ćete se odlučiti. Kako to izgleda u praksi, pokušali smo da pokažemo na konkretnom primeru. Uzeli smo iznos od 100.000 dinara sa rokom otplate na godinu dana. Na adrese četiri banke u Srbiji poslali smo naizgled lako pitanje – koliki iznos će im klijent platiti za tih 12 meseci u slučaju da se odluči za svaku od četiri ponuđene mogućnosti. Iako je računica prilično jednostavna, konkretan odgovor dobili smo

Ekonomija

08.05.2016 u 10:00

Nema para za laboratoriju za kontrolu hrane

Država nema para za otvaranje nacionalne referentne laboratorije za ispitivanje hrane u čije opremanje već pet godina nije uloženo ni dinara iz nacionalnog budžeta, saznaje „Politika”. Neizvesno je takođe i kada će u Direkciji nacionalne referentne laboratorije u Batajnici početi kontrola kvaliteta mleka iako je oprema za te analize kompletno nabavljena prošle godine. Uprkos optimističnim najavama ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević-Bošković rokovi za otvaranje ove laboratorije davno su probijeni. Glavni razlog je, tvrde nadležni, nedostatak finansija i zabrana zapošljavanja u državnom sektoru. Na naše pitanje koliko je radnika potrebno da bi laboratorija za mleko konačno bila otvorena odgovorili su da je za početak rada dovoljno 12 zaposlenih – tri sa visokom stručnom

Ekonomija

05.05.2016 u 22:00

Matijević: Ako prodam firmu „Tenisu”, kupio bih PKB

Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa „Matijević”, izjavio je juče da je nemački „Tenis” ozbiljno zainteresovan da kupi njegovu kompaniju. On je za „Politiku” potvrdio da se o toj transakciji već uveliko pregovara i da je on raspoložen za svaku vrstu dogovora sa nemačkim proizvođačem, pa čak i za prodaju sto odsto kapitala kompanije koja se procenjuje na oko 250 miliona evra. Kaže da su predstavnici „Tenisa” nedavno u Srbiji, osim „Matijevića”, obišli i „Neoplantu” „Juhor” i „Karneks”, ali da je izbor pao na novosadsku firmu iako su i ostali bili u igri.

Ekonomija

05.05.2016 u 09:05

Norovirus može skupo da nas košta

Norovirus je ozbiljna pretnja srpskim proizvođačima malina i drugog jagodičastog voća. Ukoliko Srbija sistemski ne reši ovaj problem, samo jedna pošiljka sa zaraženim voćem može da prouzrokuje još rigoroznije mere od onih koje su već šest meseci na snazi, a to je kontrola svakog desetog kamiona na granici sa Evropskom unijom, kaže za „Politiku” dr Branko Velebit, viši naučni saradnik u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa (INMES) i član radne grupe za donošenje Pravilnika o posebnim uslovima higijene objekata za proizvodnju i skladištenje smrznutog sitnog voća. Kako smo već pisali, srpske maline od oktobra 2015. ne mogu da se transportuju na tržište Evropske unije bez potvrde da voće nije zaraženo ovim virusom koji se širi putem zaražene vode i hrane. Pojačan nadzor uveden je zbog

Ekonomija

02.05.2016 u 22:00

Siromaštvo manje na papiru, a veće u tanjiru

Kada pola mesečnog budžeta, od oko 60.000 dinara, odvoji za hranu i račune, i još petnaestak odsto za nužne popravke po kući i prevoz do posla – prosečnoj (tročlanoj) porodici u Srbiji za sve druge potrebe ostaje minimalno novca. Recimo, tek oko 2.500 dinara za zdravstvene usluge, za rekreaciju i kulturu oko 3.000 dinara a za obrazovanje – tek 1,2 odsto ukupnog budžeta što je oko 700 dinara mesečno. I to je ukupan mesečni budžet koji se deli na tri dela. Podaci koje je „Politika”objavila da je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: albunović ivana