Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Ekonomija

01.05.2016 u 08:05

Region u trci za brendiranje hrane

U Evropskoj uniji postoji oko 1.200 zaštićenih poljoprivrednih proizvoda, a iz našeg regiona za to tržište konkuriše svega stotinak. Kako pokazuje istraživanje „Politike”, ni sve bivše države SFRJ nisu podjednako iskoristile šansu da svoju specifičnu hranu brendiraju i dodatno naplate pred zahtevnim evropskim potrošačima ali poslednjih godina sve aktivnije rade na tome. Slovenija i Hrvatska, kao članice EU, najdalje su za sada otišle. Osim što su na nacionalnom nivou zaštitile svoje najprepoznatljivije proizvode one su i prošle kroz komplikovanu proceduru zaštite na nivou EU i to Slovenija za 12 proizvoda, a Hrvatska za deset. Za ostale zemlje iz ovog regiona takođe nije bilo formalnih prepreka da brendiraju svoju hranu na nivou Unije. Ali nijedna od njih pa ni Srbija, koja na

Ekonomija

26.04.2016 u 22:05

Akcize na tečnost za elektronske cigarete, ali ne i na šećer

Srbija trenutno ne oporezuje visokokalorične namirnice poput bezalkoholnih pića i slatkiša. U Ministarstvu finansija juče nam nisu konkretno odgovorili ni da li se razmišlja o uvođenju takozvanog „poreza na šećer”. I pored toga što je pre dve godine iz kabineta ministra finansija, Dušana Vujovića, nezvanično najavljeno da bi kroz uvođenje akcize na gazirana pića mogle da se popune rupe u javnim prihodima lista proizvoda na koje se plaćaju dodatni nameti nije u međuvremenu obuhvatila i ove proizvode. Akcize se trenutno plaćaju samo na derivate nafte, struju, biogorivo i biotečnosti, alkoholna pića, duvanske prerađevine, kafu pa čak i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta. U Srbiji se, za sada, politika zaštite javnog zdravlja ne usmerava u tom pravcu iako je deklaracijom

Ekonomija

26.04.2016 u 09:30

Industrija protiv poreza na „šećer”

Ni mesec dana pošto se Velika Britanija pridružila zemljama koje uvode porez na zašećerene napitke kako bi smanjila rasprostranjenost gojaznosti i bolesti koje se povezuju sa nezdravom ishranom, bes i kritike industrije pića ne jenjavaju. Osim što su ovakvu odluku nazvali „parčetom političkog pozorišta“, proizvođači prognoziraju da ovakve mere mogu da utiču samo na smanjenje radnih mesta u ovoj industriji, a ne na smanjenje gojaznosti. Očekivano, prenose britanski mediji, tvrdeći kako je mnogo bitnije da li će ove mere i koliko uticati na poražavajuću zdravstvenu sliku nacije. Iznos poreza na slatke napitke još nije utvrđen, a aktivisti i promotori zdravog života se nadaju da će to biti 20 procenata. Oni takođe zameraju što će ova odluka stupiti na snagu tek za dve godine Prema zvaničnim

Ekonomija

21.04.2016 u 22:00

Ni jaja iz Srbije ne mogu u EU

Srbija je jedina država u okruženju u kojoj se ne obeležavaju jaja i koja zbog neusaglašenosti sa veterinarskim propisima Evropske unije nema dozvolu za izvoz jaja u EU, saznaje „Politika”. Konkretno, državi se zamera što ne sprovodi kontrolu salmonele po standardima Unije. Dodatan problem je što nam nije dozvoljen ni prevoz jaja preko teritorija država članica (identično kao i sa svinjskim mesom) pa proizvođačima ostaju nedostupne i pojedine zemlje CEFTA sa kojima bi bilo moguće dogovoriti izvoz. U Upravi za veterinu potvrdili su ovu informaciju za naš list...

Ekonomija

20.04.2016 u 21:05

Srbija može da odloži prodaju zemlje strancima

Srbija, i pored loše ispregovaranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), još ima šansu da zaštiti svoje oranice od naglog upliva stranog kapitala. Naša strategija mogla bi da se zasniva na preuzimanju pojedinih rešenja iz zemalja EU. U zakonodavstvu mnogih članica i te kako postoje ograničenja ko i pod kojim uslovima može steći pravo da postane vlasnik poljoprivrednog zemljišta.

Ekonomija

18.04.2016 u 22:00

Kako se država nagodila sa uzurpatorima oranica

Uzurpatori državnih oranica imaju još desetak dana da prijave površine zemlje koje nelegalno obrađuju. Preporukom Vlade Srbije njima je dat rok da se do 1. maja registruju u opštinama čije su njive nezakonito zaposeli. Ukoliko to urade proći će praktično nekažnjeno, a po mišljenju mnogih, čak i odlično u finansijskom smislu. I pored protivljenja poljoprivrednih udruženja i apela da država na ovaj način legalizuje nezakonje njima će biti omogućeno vansudsko poravnanje – da plate prosečnu cenu zakupa državnog zemljišta što je 192 evra godišnje na teritoriji Vojvodine. Praktično, ukoliko plate zakupninu biće im oprošteno što bespravno oru i seju, a zakupnina će im biti značajno niža nego da su do oranica došli redovnom procedurom, kroz licitacije. Prema pisanju medija, među

Potrošač

17.04.2016 u 22:00

Da li je ljubičasti hleb nova „supernamirnica”?

Svet je poludeo za ljubičastim hlebom – veknom nastalom u laboratoriji Nacionalnog univerziteta u Singapuru. Izumeo ga je profesor Zou Veibijao tako što je klasičnom pšeničnom hlebu dodao antocijanin – sastojak izolovan iz crnog pirinča koji, osim što daje ljubičastu boju, navodno čini hleb zdravijim. To je uradio zato što je shvatio da problem sa hlebom nije u prevelikim kalorijama nego u glikemijskom indeksu. Navedeno je da ovakav hleb ima niži glikemijski indeks (sporije podiže nivo šećera u krvi) i 20 odsto se sporije vari od klasičnog hleba, što donosi pogodnosti po zdravlje.

Ekonomija

16.04.2016 u 08:05

Veći prihod od meda nego od junećeg mesa

Srpski pčelari prošle godine doneli su Srbiji gotovo dvostruko više novca nego izvoznici junećeg i goveđeg mesa zajedno. Na tržište EU, Amerike, Kanade… izvezeno je meda u vrednosti od 9,6 miliona dolara dok je plasman ove dve kategorije mesa zbirno vredeo oko 5,6 miliona dolara. Gajenje pčela postao je tek pre nekoliko godina isplativ i masovan biznis koji po, tvrdnji proizvođača, može da donese više nego pristojnu zaradu. Za samo godinu dana broj košnica uvećan je za oko 200.000 (trenutno ih je oko 870.000). Šta je uticalo na ovo iznenadno interesovanje za pčelarstvo? – Pre svega dobra prilika da se zaradi. Izvozno tržište nam se polako otvorilo, a i pčelari su preko nekoliko svojih organizacija uspeli da se udruže i obezbede organizovani otkup. I prošlogodišnja cena od 4,5 evra po

Potrošač

10.04.2016 u 22:00

Za hranu– dva evra dnevno

Život prosečne porodice u Srbiji, koja mesečno na raspolaganju ima oko 60.000 dinara graniči se sa siromaštvom. Više od polovine novca potroši se na hranu i račune, a sve preko toga smatra se luksuzom. Za većinu odlazak u pozorište, izlasci, kupovina garderobe, obuće i putovanja postali su nezamislivi. – To nije normalan život, potrošači jedva sastavljaju kraj s krajem, njihov standard je i dalje izuzetno nizak. Potrošačka korpa može da podmiri neke osnovne potrebe kada su u pitanju osnovne životne namirnice – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ekonomija

09.04.2016 u 19:05

Srpske maline i dalje kontrolišu na norovirus

Srpske maline i dalje ne mogu da se transportuju na tržište Evropske unije bez potvrde da voće nije zaraženo takozvanim norovirusom, koji se širi putem zaražene vode i hrane. Kontrola svakog desetog kamiona natovarenog malinama, koji stiže iz Srbije, uvedena je u oktobru prošle godine i do sada nije bilo prijave zaraženih uzoraka. Osim toga još nije poznato da li će i kada ova odluka biti obustavljena. Zbog nastalih problema Uprava za bilje Ministarstva poljoprivrede najavljuje novi pravilnik o higijenskim pravilima za proizvodnju otkup i preradu jagodičastog voća koji će verovatno stupiti na snagu pre početka ovogodišnje berbe. Uvođenju pojačanog nadzora našeg voća prethodio je incident iz jula prošle godine kada je na tržištu EU pronađena smrznuta malina zaražena norovirusom,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: albunović ivana