Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

07.04.2016 u 21:22

Srbija može da izvozi hranu u vrednosti od deset milijardi dolara

Procenjuje se da Srbija može da izveze hranu u vrednosti od deset milijardi dolara, a trenutno izvozi manje od trećine svojih realnih mogućnosti. Međutim, zahtevi za bezbednost hrane na evropskom i svetskom tržištu su sve veći zbog čega će i Srbija morati da unapredi standarde proizvodnje. Na žalost, proizvođači uvođenje sertifikata vide kao nemilu obavezu što bi trebalo što pre da se promeni, rekao je Boško Gavović, izvršni direktor kompanije TMS na održanoj konferenciji o bezbednosti hrane. U Srbiji ima 470.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Oko tri do četiri hiljade njih je sertifikovano i to uglavnom u prerađivačkoj industriji, a svega 270 proizvođača u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana

Ekonomija

07.04.2016 u 22:05

Sertić: PKB je precenjen

Država treba da stavi prst na čelo kao i u slučaju „Telekoma” i dobro razmisli šta je najbolje da uradi sa PKB-om. Da ima u vidu da prodaje najveću farmu kravu u Evropi ali i ogromno zemljište od 17.000 hektara, neposredno uz Beograd, čija će vrednost u narednim godinama samo da raste. Ovo je zajednički stav agrarnih analitičara i ekonomista na pitanje „Politike” šta misle o najavljenoj privatizaciji beogradskog poljoprivrednog kombinata. Ali i neka vrsta odgovora na poslednju izjavu ministra privrede Željka Sertića da je PKB precenjen i da cena koja je postavljena na prvom tenderu (154 miliona evra) ne odgovara stanju na tržištu. On je u izjavi za Tanjug rekao da su „sve procene firmi i pojedinaca bile da je kompanija precenjena” i da se sada još razmišlja o modelu privatizacije jer u

Ekonomija

06.04.2016 u 17:05

Kontrolisano 280 proizvoda na GMO

Fitosanitarna granična inspekcija uzela je tokom prošle godine na graničnim prelazima 280 uzoraka raznih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i poslala ih na analizu prisustva GMO. Među njima, kako „Politika” saznaje, nije bilo slatkiša, a to je i odgovor na najčešće pitanje da li se i u kojoj meri konditorski proizvodi iz uvoza kontrolišu na prisustvo GMO. Ova dilema postala je još izraženija posle vesti da su američki proizvođači hrane „Mars“ i „Kelogs“, neke od svojih najpoznatijih artikala počeli da deklarišu kao genetski modifikovane proizvode. Pomenute kompanije su za naš list objasnile da se GMO sastojci nalaze u slatkišima za američko tržište, dok se za potrošače u Evropi i Srbiji koriste posebne sirovine koje nisu proizvod genetskog inženjeringa. Na spisku kontrolisanih

Ekonomija

05.04.2016 u 10:58

Poznati slatkiši i žitarice dobili oznaku GMO

Kompanije „Kelogs” i „Mars” počele su i zvanično da obeležavaju proizvode koji sadrže genetički modifikovane organizme (GMO). Nove deklaracije već su dobili popularne čokoladne bombonice „M end M“, „skitles“, „lajfsejvers“ i žvake „vrigli“, kao i žitarice proizvođača „Kelogs“. Ova novina u deklarisanju i veliki preokret na američkom tržištu hrane započeti su zbog stupanja na snagu zakona u Vermontu, prvoj američkoj saveznoj državi koja je 2014. godine propisala obavezno obeležavanje GM hrane. Kako je preneo „Fud sejfti magazin”, a potom i drugi svetski mediji, gigant u proizvodnji cerealija i konditorskih proizvoda od žitarica – „Kelogs” povinovao se novim

Ekonomija

04.04.2016 u 10:44

Preispitati rad potrošačkih udruženja

Domaće trgovinske kompanije razmatraju da se formira udruženje trgovaca koje bi moglo da bude ravnopravni partner u razgovorima sa potrošačkim organizacijama u Srbiji. O ovoj ideji se razgovaralo na nedavno održanom Biznis forumu na Kopaoniku, a o istoj temi bilo je reči i na okruglom stolu „Prava potrošača – izazov ili šansa za brend i kompaniju”, na kom su učestvovali predstavnici Ministarstva trgovine, proizvođači prehrambenih proizvoda, bele tehnike, trgovačkih lanaca i teleoperatera, kao i predstavnica udruženja potrošača. – Postavlja se, međutim, pitanje modela za utvrđivanje reprezentativnosti takvog udruženja ali i potrošačkih organizacija koje javno istupaju. Mi ćemo se zalagati da ovu nameru i ostvarimo jer smatramo da bismo time efikasnije rešavali mnoge probleme

Ekonomija

01.04.2016 u 11:25

PKB na novoj proceni

Dalja sudbina PKB-a znaće se tek kada bude završena nova procena celokupne imovine ovog beogradskog preduzeća za koje, i pored ranijih velikih očekivanja, u prvom javnom pozivu nije bilo zainteresovanih kupaca. Na pitanje zbog čega se insistira na novom utvrđivanju vrednosti kapitala gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je za „Politiku” da je to zakonska obaveza i da je procena u toku. – Zakon o privatizaciji propisuje da za svaki sledeći korak u procesu privatizacije mora da se radi procena imovine zaključno sa krajem prethodne godine. U ovom slučaju to je 31. 12. 2015. godine – objasnio je Mali. Prvi javni poziv objavljen je 31. decembra prošle godine zbog čega su mogli da budu korišćeni poslednji dostupni podaci o vrednosti kapitala iz 2014. Početna cena bila je 51 odsto od

Ekonomija

31.03.2016 u 18:05

Ikea: „Simpo” nije mogao da ispoštuje rokove isporuke

I pored toga što je „Ikea” nedavno izašla sa informacijom da trenutno planira saradnju samo sa proizvođačem oklagija iz Ćuprije, juče je potvrđeno da bi u narednom periodu priliku mogli da dobiju i drugi proizvođači iz Srbije. Kako je za „Politiku” izjavio Vladislav Lalić, regionalni direktor za razvoj u „Ikei” oni su zainteresovani da na našem tržištu pronađu i pouzdane proizvođače proizvoda od masivnog drveta, posebno bukve i hrasta, u kombinaciji sa staklom i aluminijumom. – Ti proizvođači bi osim u beogradskoj radnji imali i prohodnost za plasman robe u 375 naših robnih kuća. Radimo na tome, nažalost za sada računamo samo na proizvođača iz Ćuprije – rekao je Lalić

Ekonomija

30.03.2016 u 08:05

Od jula bez prelevmana za mleko i meso

Da li će prelevmani, odnosno neka vrsta taksi za uvoz mleka, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa u Srbiji biti ukinuti još nije zvanično odlučeno ali, kako „Politika” nezvanično saznaje, posle 30. juna Vlada Srbije najverovatnije neće produžavati ovu vrsta zaštite tržišta. Predstavnici delegacije Evropske unije u Srbiji više puta su nas javno opomenuli da uvođenje prelevmana nije primereno i da je potrebno da se ta mera što pre ukine. Pritisak Brisela da Srbija ispoštuje dogovor koji ima sa EU, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bio je očigledno jak. – Zvanično odlukom vlade prelevmani su na snazi još svega tri meseca ali na insistiranje Brisela najverovatnije više nećemo moći da koristimo te mehanizme. Srbija se tako stavlja u nezavidnu poziciju jer je recimo sir

Ekonomija

28.03.2016 u 21:05

Zašto nema „leka” protiv alergije na ambroziju

Muke sa alergijama, posebno na amboziju, još nisu počele, ali oni koji pokušavaju da ublaže simptome imunizacijom već imaju probleme. Na tržištu trenutno nema jedinog „preparata” – slit alergena, koji proizvodi Institut „Torlak”. To je nepredviđena situacija za pacijente koji su već započeli ovu inače višegodišnju terapiju. Redakciji „Politike” obratio se čitalac iz Novog Sada koji već pune dve godine koristi terapiju imunizacije jer ima izraženu alergiju na ambroziju. Kaže da mu je do sada dosta pomogla i da ima manje problema nego ranije. Međutim, nedavno je u Institutu „Torlak” obavešten da preparata koji je uzimao nema i da ga neće biti, verovatno do oktobra. On ističe da mu je objašnjeno da se puni efekti imunizacije ostvaruju ako se terapija koristi u kontinuitetu (tri

Potrošač

27.03.2016 u 22:00

Plaćaju centralno grejanje, a nemaju radijatore

Nenad Kraljević iz Negotina je pre osam godina uspeo da se isključi sa centralnog grejanja u svojoj zgradi. Uz dozvolu komunalnog preduzeća, plombirane su cevi, skinuti radijatori i dobio je nalog da svakog meseca plaća paušalno naknadu od oko dve hiljade dinara zbog toga što instalacije prolaze kroz njegov stan od 60 kvadrata. Obaveze je redovno plaćao i dodatno se grejao na struju jer mu to, kako kaže, finansijski više odgovara. Međutim odnedavno JKP „Badnjevo” počinje da mu šalje obaveštenja i „naloge” da je obavezan da se ponovo priključi na sistem grejanja. – Ovo je nečuveno. Ja sam se isključio sa sistema grejanja uz saglasnost pomenutog preduzeća i plaćam paušal samo zbog instalacija koje prolaze kroz moju stambenu jedinicu iako radijatore nemam u stanu, a instalacije su plombirane.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: albunović ivana