Kup.	Prod.	Sred.
117.21	117.91	117.56
99.52	100.12	99.82
108.29	108.94	108.61

Društvo

17.07.2021 u 21:57

U Skadru živi leš, u logoru pocrnelih ušiju, u Češkoj paradni kočijaš

Rad i red u srpskoj seoskoj kući pred Veliki rat. Život u porodičnoj zadruzi, poštovanje starijih. Sticalo se i imalo, pune štale i torovi... A onda ratno doba, mobilizacija i stradanja, odlazak u zarobljeništvo. Tu sudbinu doživeo je Požežanin Đuro Nikolić, pa je opisao u poznim godinama u autobiografskom spisu „Uspomene iz života”. Priredio ih je u ovom milenijumu Nedeljko Ješić, a objavio časopis „Istorijska baština”. „Najlepše doba u našoj kući bilo je od 1907. do 1914. U kući 17 članova zadruge, mnogo se radilo. Bilo je uvek slugu i sluškinja, a za vreme sezone berbe šljiva i kukuruza po 15, 20, pa i 30 radnika. Stoke je bilo dosta: po 20 grla goveda, 80 ovaca, 40-50 svinja, tri-četiri konja. U kući je vladao patrijarhalni običaj, mlađi su poštovali starije. Kad otac ili stric

Društvo

11.07.2021 u 14:55

Priča iz Velikog rata: Stranci užasnuti zlodelima okupatora

Povukao se poražen krajem 1914. austrougarski okupator u neredu ka reci Drini. Ostavljajući za sobom pričinjena zlodela, pustoš, razorene građevine... Takve varvarske prizore kojima su i stranci, idući uz srpsku vojsku, bili užasnuti (o čemu piše časopis užičkog arhiva „Istorijska baština” u broju objavljenom 2014. povodom veka Velikog rata). Džon Rid, američki reporter koji je prisustvovao svim većim operacijama srpske vojske, zabeležio je pojedine strahote kojima je bilo izloženo nedužno stanovništvo: – Na jednoj slici, snimljenoj u selu Lešnici, videlo se više od 100 žena i dece, lancima zajedno povezanih, s glavama odsečenim i nabacanim na posebnu gomilu. U Kravici su starci, žene i deca bili mučeni, a onda iskasapljeni. U Jermenovcu je 50 osoba bilo saterano u jedan podrum i

Društvo

03.07.2021 u 15:41

Lepa Gaguna otišla je u rat za slobodu umesto mlađeg brata

Čačak – Život mi je do ratova tekao svojim redosledom. U kući roditeljskoj, kod Milice i Janka, okupljali su se glavari Crne Gore i o ratu zborili. O čemu bi drugome? Ovako je u poratnom dobu, kad minuše dani čemera i stradanja, besedila Vasilija Vukotić, kći serdara Janka, otisnuvši se prethodne decenije u vojnu za odbranu srpske otadžbine umesto nejakog brata Vukašina, 12 leta mlađeg od nje, jer vojvoda sa Čeva, bratstvenik s kraljevskim domom Petrovića ne imaše druge dece sem njih dvoje. Evo kako je lepa Gaguna svedočila o svojim ratnim stopama... Otac mi je bio iz stare, znane porodice Perka Vukotića, koji je imao dva sina, Stevana i Mašana, a Stevan Petra i Mila, Mašan – Stanka, Jovana, Nikolu i Saletu. Vojvoda Petar je imao kćer Milenu, koja se udala za knjaza Nikolu i u

Društvo

26.06.2021 u 20:50

Puk vodio preko Sibira, Mandžurije i Sueca do Soluna

U ovo doba zaborav je nezasluženo pao na srpskog oficira i ratnog komandanta Velibora N. Trebinjca (1878–1922). On je junački vojevao i jedinice do pobeda vodio u krvavim borbama Velikog rata, boreći se protiv neprijatelja tih ratnih godina i na tlu Srbije, daleke Rusije i na Solunskom frontu. Pročulo se to tada, pa je ratno ordenje dostojno krasilo grudi hrabrog pukovnika Trebinjca: dve Karađorđeve zvezde i dva Bela orla, kao i odlikovanja drugih država – rusko, persijsko, rumunsko, englesko, čehoslovačko, crnogorsko. „Prema sebi lično Velibor je bio neumoljivo strog, ali je i od potčinjenih tražio službu na prvom mestu. Istina, za potčinjene je to bilo veoma teško, ali videći svud i svagda svog komandanta pred sobom, niti se roptalo, niti se čak osuđivalo. I u Rusiji i na

Društvo

17.06.2021 u 10:51

Volas i Stefanović položili vence na groblju Komonvelta i braniocima Beograda

Potpredsednik vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Ben Volas položili su vence na Vojnom groblju Komonvelta i kraj Spomen-kosturnice branilaca Beograda 1914-1918, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Dvojica zvaničnika, odajući poštu srpskim i britanskim vojnicima, koji su izgubili živote boreći se zajedno tokom dva svetska rata, simbolično su podsetili na savezništvo i snažne istorijske veze Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, ističe se u saopštenju. Može se reći da ova poseta ima i istorijski značaj jer je Volas prvi britanski ministar odbrane koji je došao u posetu Srbiji. Tokom prvog dana posete razgovarao je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem.

Društvo

05.06.2021 u 18:00

Natalija Bjelajac, slavom ovenčana.

Čačak – Na skromnoj svečanosti povodom 60 leta od proboja Solunskog fronta, 1978, pojavila se bez svojih 12 odlikovanja. Gotovo niko nije znao ko je, pa ni stanovnici male ulice na kraju Marinkove bare u srpskom prestonom gradu. Iz milošte zvali su je Nana. Kad je umrla, pobrinuli su se za sahranu, podigli skroman beleg i na njemu uklesali: „Narednik Srpske vojske Natalija Bjelajac”. Evo njene zaživotne povesti... „Moj stric Martin bio je oficir, poručnik u Austrougarskoj vojsci, službovao je negde u Bosni. Bio je besan kad je objavljena aneksija BiH. Dokle će tuđinci da tlače ovaj narod, govorio je, i doneo mi knjigu srpskih junačkih pesama, pisanu ćirilicom. Bila je prva te vrste u našoj kući. Nisam znala ćirilicu ali sam je brzo savladala, pročitala pa tražila da mi pošalje i

Društvo

01.06.2021 u 14:50

Svestrani general Živko Pavlović

General i akademik, vojnik i istoričar, pisac i prevodilac, najbliži saradnik vojvode Radomira Putnika – sve te odrednice stale su u životopis Živka Pavlovića (1871–1938). Svetlost na ovu pomalo zaboravljenu ličnost bacila je nova studija istoričara Aleksandra Životića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Njegova nova knjiga „Vojnik i istoričar – general Živko G. Pavlović” u izdanju Medija centra „Odbrana” objavljena je u ovoj godini, kada se navršava vek i po od Pavlovićevog rođenja i sto godina otkako je ovaj svestrani oficir primljen u Srpsku kraljevsku akademiju, današnju SANU. Za naš list Životić kaže da je Pavlović, rodom iz sela Ramaća, ponikao iz srca ustaničke i državotvorne Šumadije i da je vaspitavan u njenom nacionalnom i domaćinskom duhu s izraženom

Društvo

29.05.2021 u 18:00

Ugasi se na mah sjaj plavih očiju

Kasna jesen 1914, rat sve žešći. Rovovi, kiša, blato. U Kolubarskoj bici, odlučnoj odbrani pred švapskim nadiranjem, vatra, krv i smrt na sve strane. Mladi starešina voda Slavko J. Joksimović, rodom iz Gorobilja, u srcu je bitke, a tek 21. napunio. Čim nakratko borbe utihnu on se maši plajvaza da šta zabeleži u dnevnik. Pred rat Slavko završio nižu školu Vojne akademije, pa ga u ratnom paklu, hrabrog i snalažljivog, od narednika u potporučnika unapredili. „Gde god da se našao u ratnim operacijama, pa i u najdramatičnijim okolnostima, Joksimović je svakodnevno zapisivao u svom dnevniku šta se događalo u njegovom okruženju i šta je lično doživljavao. Od toga je jedino odstupao kad se nalazio na bolovanju, uglavnom zbog ranjavanja”, pisao je Nedeljko Ješić, priređivač Joksimovićevog

Društvo

24.05.2021 u 09:05

Znali smo za šta se borimo

Vitor Knežević iz sela Mušvete u opštini Čajetina, sa bratom Svetozarom, od svoje devete godine, osta siroče. Vrlo rano su, po kazivanju porodice, zabeleženom u „Ratnom pomeniku”, završili zanate. Svetozar dunđerski, a junak ove priče posta jedan od najboljih šnajdera u svom kraju, poznat po izradi zubuna, koporana i ženskih prsluka izvezenih gajtanima i srmom. Još 1910. pozvan je Vitor u vojsku kao artiljerijski kadrovac, postaje nišandžija na topu i podnarednik. U iniformi ostaje i za Balkanskih ratova i Prvom svetskom, sve do kraja, punih osam i po godina. Borio se u redovima Drinske divizije prvog poziva i prošao sve golgote njenog ratnog puta. Gazio je Albaniju, stigao na ostrvo Krf, a kasnije učestvovao i u proboju Solunskog fronta i daljem oslobađanju zemlje od neprijatelja. Bio je

Društvo

16.05.2021 u 09:46

Ratna pisma rođenima u zavičaj i natrag

ČAČAK – Kad dobije pismo iz zavičaja ratniku na frontu noge se skrate, sve dok ne sazna kakva se slova nižu u poruci iz rodne kuće. Ili će ga žena obradovati javkom da su ona i deca dobro, pa mališani pitaju kad će tajo doći, ili će niz obraz da mu krene suza žalosnica, jer mu poručuju da nekoga od starijih ukućana, avaj, više nema. Evo kakva su pisma u doba Velike vojne iz čačanskog kraja išla tamo i amo... Mobilizacija – „Miljku Rakićeviću, Guberevci, 22. jula 1914, Aleksinac... Poštovani Otac, danas smo se mobilisali i krećemo u sastav baterije za Novi Pazar, na Skoplje, Mitrovicu i za Hercegovinu. Zdravo sam i ne brini. Pozdravljam vas sviju i zbogom. Ilija M. Rakićević, kaplar Pete baterije brdske.” Pismo na frontu – „Taisija Rakićević, Guberevci, Guča, Čačak, za Iliju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће