Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Društvo

05.12.2021 u 13:11

Guča – Izreka veli da pobeda ima stotinu otaca dok je poraz uvek siroče. Tako i austrougarski vojnici, pred konac Velike vojne, nisu znali gde im je glava, a junački Srbi hitali su da se sa razvijenim barjacima vrate u zavičaj, posle čemernih godina i potucanja od nemila do nedraga. Glavni juriš Prve srpske armije počeo je prvih dana oktobra 1918. na niškoj železničkoj stanici Crveni krst kad je, u okupatorskom transportu, odjeknula eksplozija. Mislilo se da Nemci pale svoju municiju pred beg na sever, ali ne beše tako. Eksploziju je izazvao potpukovnik Miljko Tanasijević iz Guče sa svojim ratnicima i malo posle rata na miru objasnio šta se dogodilo. On je sa svojom četom zaobišao prve linije nemačke odbrane, početkom oktobra, i stigli su pod Suvu planinu u selo Grkinja, nadomak

Društvo

11.11.2021 u 12:22

Pošta nastradalima u Velikom ratu na Francuskom vojnom groblju u Beogradu

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, nastradalim francuskim vojnicima u Velikom ratu odata je pošta na Francuskom vojnom groblju u Beogradu, a ceremonija je započela intoniranjem himni Srbije i Francuske. Vence su položili ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar, u ime Grada Beograda zamenik gradonačelnika Goran Vesić, zatim ambasador Rusije Aleksandar Bocan - Harčenko, ambasador SAD Entoni Godfri, ambasador Nemačke Tomas Šib, ambasadori Grčke, Kanade... Ambasador Francuske kazao je da ima privilegiju da samo dan nakon što je predao akreditive predsedniku Aleksandru Vučiću predvodi jedan ovakav događaj i istakao da je Dan primirja u Prvom svetskom ratu važan za srpski i francuski narod. Zahvalio je vlastima u Srbiji što neguju sećanje na stradale francuske vojnike,

Društvo

25.10.2021 u 09:46

Priče Iz velikog Rata: Austrijanci u Čačku odmah uzeli trojicu talaca

Čačak – Povlačenje vojske iz Čačka, sastavljene većinom od trećepozivaca i poslednje odbrane, počelo je ranog jutra 18/31. oktobra 1915. Stanko Mitić, šef okružne finansijske uprave u Čačku, zabeležio je u svom ratnom dnevniku da su državna nadleštva u mestu već bila spremna za evakuaciju, čekala se samo naredba vojne komande. „Za vreme našeg polaska u varoši gužva od naroda, jedni idu na jednu a drugi na drugu stranu, na licu svakog poznaje se zabrinutost i očajanje. Kad smo prošli pored kasarne gde je smeštena vojna bolnica, bile su istaknute zastave bele boje sa crvenim krstom, a tako isto i na gradskoj bolnici, što je davalo znake da je varoš bila spremljena za predaju”, zabeležio je on. I gornje redove uvrstio je dr Bogdan Trifunović u svoju istorijsku studiju „Život pod

Društvo

03.10.2021 u 09:01

Sofija pobola srpske barjake u švapski tabor.

Bila je maturantkinja kad je izbio Prvi balkanski rat, njoj tek devetnaesta. Ne pomišlja na studije, još manje na udaju. Htela bi da ratuje. Prijavila se Narodnoj odbrani gde nisu hteli da čuju. Rekli su joj, u šali, da bi bio najveći greh da pogine tako mlada i lepa, jer Srbija na Turke šalje junake, ne devojčurke iz školske skamije. Vrati se kući pokunjena, ali sutra opet banu na isto mesto. Neki major upita: – Kojim dobrom, devojko? – Hoću pušku i ratni raspored – reče odlučno. Svi su moji u ratu, neću ni ja da sedim kod kuće. – Dobro, ne možeš na front ali ćemo te uzeti za bolničarku. Nisu imali kud, te je prime. Odsekla je kosu, odenula uniformu. Sa drugim dobrovoljcima nekoliko dana vežbala kako se gađa ili baca bomba, i krenula prema Kumanovu. Sledeće godine

Društvo

24.09.2021 u 14:05

Obeleženo 105 godina od bitke na Kajmakčalanu

Polaganjem venaca i odavanjem počasti srpskim vojnicima, danas je u Egzoplatanosu i Almopiji, u Grčkoj, obeležena 105. godišnjica bitke na Kajmakčalanu, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Na spomenik srpskim vojnicima u selu Egzoplatanos, venac je položio državni sekretar u resornom ministarstvu Zoran Antić, koji je istakao da su u borbama za osvajanje Kajmakčalana učestvovale elitne jedinice srpske vojske, kao i da Kajmakčalan u srpskom narodu nosi naziv Kapija slobode. Na spomenik Šumadijskoj diviziji, na mesnom groblju „Sveti Lazar” u Almopiji, venac je položio državni sekretar u Ministarstvu, Miodrag Kapor, koji je podsetio na jednog od najmlađih junaka sa Kajmakčalana, Mihajla Madžarevića, koji je za hrabrost odlikovan Karađorđevom

Društvo

23.09.2021 u 17:18

Krf i Vido simboli bola, hrabrosti i ponosa

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Darija Kisić Tepavčević predvodila je danas na ostrvu Vido centralnu državnu komemorativnu svečanost povodom 105 godina iskrcavanja srpske vojske na jonska ostrva, poručivši da su reči Krf i Vido simboli bola, hrabrosti i ponosa. Kisić Tepavčević je rekla „da su Albanska golgota i boravak Srba na Krfu i Vidu od 1916. do 1918. godine, nepovratno utkani u kolektivnu svest naših naroda, kao vreme velikog stradanja, nesebičnog junaštva i istinske humanosti”. „Ovo mesto na kome počivaju naši preci nije samo mesto stradanja, već i vaskrsnuća srpske vojske. Velika žrtva spojila je naša dva naroda u neraskidivo prijateljstvo. Zato je važno da razumemo šta nam preci poručuju i da sa ovog mesta odlučno kažemo da smo opredeljeni

Društvo

04.09.2021 u 19:00

Najmlađem ratniku strane počasti, a poniženja od svoje države

Rat je bio mučan, nemilosrdan, ni decu nije štedeo. Jednog osmogodišnjeg dečaka, slučajno spasenog od pokolja, gubitak cele porodice – oba roditelja, četiri brata i tri sestre – naterao je da postane najmlađi ratnik. Na njega, Momčila Gavrića (1906–1993), najmlađeg vojnika, potom i najmlađeg podoficira Velikog rata (podnarednika Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije), seća zlatiborski pisac Milisav R. Đenić u svojoj upravo objavljenoj knjizi ratnih priča „Godine stradanja i bola”. „Kad su ratnici Prve Danglisove artiljerijske baterije na položaju Gučeva primetili dečaka starog oko osam godina koji je trčao prema njima, u čudu su se pitali otkud dete na frontu, i to baš u vreme kad svakog časa mine doleću!? Kad im priđe, upitaše ga: – Šta ti, bato, tražiš ovde, što ne sediš kod

Društvo

28.08.2021 u 18:00

Ratne i poratne rane advokata Radomira

„Danas je potpisan mir između nas, Bugarske i Austrije. Tako je bar po formi završena krvava tragedija koja je početa 17. juna 1913. godine. Bezbrojne žrtve ne bi bile skupe i izlišne kad bi one mogle naučiti docnija pokolenja da budu pametnija i da ne čine ludosti kakve smo mi činili. Da li će tako biti teško je reći, ali su izgledi vrlo, vrlo rđavi. Izgleda da će naši potomci nas preteći svojim bezumljima, kao što smo mi pretekli naše pretke. Fatalni put izgleda da samo u tom pravcu vodi...” Ove rečenice je na kraju svog dnevnika iz Velikog rata zapisao Radomir Milaćević (1888‒1971), advokat i novinar. Rodom iz zlatiborskog sela Alin Potok, sedmo od devetoro dece u roditelja. Studije prava u Beogradu kao najbolji završio je 1913, stekavši stipendiju za doktorske studije u

Društvo

22.08.2021 u 08:43

Oproštaj sa Krfom

Čačak – Pridignuta i uređena, naša vojska krenula je sa Krfa u Solun, dalekim morem duž obala Arkadije i Kitere. Kao u gnezdu iz kog su izleteli tići tako je, po odlasku naših trupa, zavladalo na Krfu osećanje žalosne osame, što je za sobom ostavljaju događaji. Ovi redci čačanskog književnika Radoja Jankovića setno, 1916, najavljuju jednu od najvećih bitaka u koji je srpski vojnik kročio, boj na Solunskom polju i juriš u porobljenu otadžbinu, povratak svojoj kući. Ovaj srpski oficir je, obilazeći naše jedinice na grčkom ostrvu u društvu prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, sa kojim je prijateljevao, dobio od budućeg suverena našega vest da je upravo postavljen za načelnika Jugoslovenskog dobrovoljačkog korpusa u Odesi i neku godinu kasnije u svojoj pripovesti opisao oproštaj Srpske

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat