Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Beograd

07.12.2020 u 11:13

Spomenici posvećeni kralju Petru i srpskim vojvodama Živojinu Mišiću i Petru Bojoviću obnovljeni su po hitnom postupku, a posao je u toku ove godine obavio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Projekat je finansiralo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije. – Obnovljen je postament spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću u istoimenoj ulici, ispred glavnog ulaza u kulturno dobro Osnovnu školu „Kralj Petar Prvi”. Ovaj spomenik kralju podignut je 2011. godine. Delo je Dušana Jovanovića Đukina. Pošto je kameni postament, koji je radio Branimir Radisavljević, bio neprimereno nizak, morali smo da uradimo veći da bi bista bila postavljena na odgovarajuću visinu. Posle završetka radova za postament je pričvršćena bronzana bista, a spojevi među

Društvo

05.12.2020 u 19:00

Srbi su fenomenalan narod

Sredinom leta 1915. jedinica Škotskih ženskih bolnica bila je stacionirana u Kragujevcu. Bolničarka Lilijan Česni zaključuje da je došlo vreme da se predahne od sumornosti bolesničkih prostorija i priredi „međunarodni skup” rekonvalescenata, osoblja jedinice i posetilaca – zabava s takmičenjima. „Konji se nigde nisu mogli naći”, beleži njena sećanja Monika Kripner u knjizi „Žene u ratu: Srbija 1915–1918”, „ali je bilo je svega drugog s britanskih zabava te vrste: trka s jajetom u kašičici, s vrećama i preprekama i muzičke stolice.” Kripnerova primećuje da ne treba ni pominjati da je opštem uživanju mnogo doprinela sama živahna Lilijen. Jedna od njenih originalnih disciplina bila je trka bolničara s nosilima, „mada se nerado saglasila sa mišljenjem uporne doktorke Elsi Inglis da je mnogo sigurnije

Društvo

28.11.2020 u 15:56

Jovan prošao 50 država da bi stigao na Solunski front.

Ratna povest Jovana Zekovića (1892–1983), sva je prilika, nema uporedivu. Prošao je 50 država i polovinu severne hemisfere da bi se o Vaskrsu 1918. obreo sa srpskom vojskom na Solunskom frontu, i dočekao da još dugo poživi u slobodi nekad porobljene otadžbine. Titov ispisnik je pet godina pred kraj svog ovozemaljskog veka (1978) svom sinu Mlađenu, koji danas živi u Čačku, u magnetofon do pojedinosti opričao kako sve to beše. Evo nečega od tog, skoro neverovatnog, zbitija... Mladog seljačića iz Bjelosavljevića na obroncima Romanije u današnjoj opštini Sokolac, carske vlasti raselile su posle atentata na Ferdinanda u Srpsku Krajinu, kao i mnoge zavičajce da bi ih što više odvojili od Srbije. Dopao je u Ključ nekom domaćinu kao izbeglica, a ovaj imao sina koji je pozvan u ćesarsku

Region

24.11.2020 u 16:18

U Bitolju pronađeno 15.000 granata iz Velikog rata

SKOPLjE - U blizini fudbalskog stadiona u Bitolju do sada je otkriveno 15.000 artiljerijskih granata iz Prvog svetskog rata. Kako se navodi, 5.000 granata kalibra 75 milimetara je već uskladišteno u staroj kasarni u Bitolju, 5.000 je spremno za transport, a utvrđeno je da ispod zemlje na toj lokaciji leži još toliko. Pirotehničari Direkcije za zaštitu i spasavanje, koji rade na iskopavanju, kažu da se taj arsenal proteže i ispod puta koji novo naselje u blizini stadiona „pod Tumbe kafeom” povezuje sa novim gradskim naseljem, objavila je danas Televizija „Telma”. „Od starta imamo 15.000 komada, koji su definisani. To je 120 tona granata u kojima ima pet tona trotila. Ali tu se ne završava granica lokacije, ona produžava i ispod puta, što znači da će se od ponedeljka lokacija zatvoriti i put

Društvo

21.11.2020 u 20:00

Ćirilica i latinica pod okupacijom

O danima pod okupacijom u Velikom ratu, odrastanju mladih tada u Beogradu i strahu od okupatorske policije, o ćirilici i latinici u to doba pisao je Milan Đoković u tekstu „Deca pod okupacijom 1915–1918”, objavljenom u knjizi „Golgota i vaskrs Srbije”. „Još pre nego što su pošli u prvi razred neki dečaci su naučili ćirilicu. Iza velike kapije, na ulazu iz Balkanske ulice, bila je gvozdena tabla. Na njoj je pisalo da je tu ’zabranjeno mokriti i svake druge nečistoće činiti’ i navođeni su paragrafi zakona po kojima se strogo kažnjavaju prekršioci. Ta tabla je bila prvi, nezvanični bukvar ćirilice. Ako je neko slovo na njoj i nedostajalo, deca su i ta slova nekako i negde otkrila”, beleži o vremenu okupacije Đoković u poglavlju „Ćirilica i latinica”. Nastavlja da su u prvom razredu škole, sa

Društvo

15.11.2020 u 09:44

Neprijatelj terao srpske civile pred puške srpskih vojnika

U kasnu jesen 1915, dok neprijatelj svom silinom nadire na Srbiju, povlače se žitelji severnijih srpskih varoši ka južnim krajevima. U Kraljevo se tada sliva više desetina hiljada izbeglica. Ovuda u odstupanju ka jugu prolaze i kralj, vlada, Vrhovna komanda. Ratni putevi u te krajeve dovode i ratnike Užičkog odreda, koji je pripadao Drinskoj diviziji. Hrabro braneći napadnute položaje na ovom području oni, zajedno sa drugim srpskim snagama, omogućavaju glavnini vojske i države povlačenje kroz Ibarsku klisuru na Kosmet i dalje ka Jadranskom moru, pre neprijatelja koji bi da je okruži i porazi. U tim teškim borbama oko Ibra neki Užičani daju živote za otadžbinu. Donedavno se u užičkom kraju nije dovoljno znalo oko učešća boraca sa ovog područja u tim dešavanjima. Kraljevčani su ove događaje

Društvo

11.11.2020 u 16:45

Kraj uzaludnog rata ili pobeda kojom je zaustavljen projekat dominacije svetom?

Specijalno za „Politiku” Dr Mile Bjelajac* Prošlo je više od 100 godina od Velikog rata, a tradicija opstaje, nose se cvetovi bulki u reverima i obilaze groblja i spomenici palima. Tradicija opstaje i kao državni praznik u nekadašnjim zemljama pobednicama, a odskora i u Srbiji. Vraćena je i srpska zastava u memorijalni centar u Kompjenu 2008. na mestu gde je Nemačka potpisala akt kapitulacije 11. novembra 1918. Ipak, teško je zaboraviti da je 2018. trenutni politički razlog, tamo na mestu centralnog slavlja, bio stariji od zahvalnosti Srbiji za ubrzavanje kraja rata i žrtve koje je podnela zajedno sa svojim saveznicima da se ne ostvari jedan projekat dominacije svetom i nametanje teških uslova svim poraženim nacijama. Diktirao bi se mir teži od onog koji je Pruska nametnula poraženoj

Društvo

11.11.2020 u 13:37

Državnom ceremonijom obeležen Dan primirja

Svečanom državnom ceremonijom i polaganjem venaca na Spomen kosturnicu branilaca Beograda na Novom groblju danas je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Vence su položili predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici diplomatskog kora, kao i Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. „Čast mi je da vas u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića i svoje lično ime pozdravim, ponosno stojeći na mestu koje je simbol stradanja svih heroja istorije koji su hrabrošću u srcu, verom u sebe i neizmernom ljubavi prema otadžbini, iako vojno i brojčano slabiji, izborili nemoguće”, rekla

Društvo

11.11.2020 u 08:14

Sećanje na heroje uz Dan primirja: iz rata izneo samo go život

Ostao je bez svega drugog zbog čega bi čovek imao volje i radosti da živi. Tri rođena brata poginula na frontu, majka presvisla od tuge, otac poginuo na kućnom pragu, a dva strica izgubila glavu negde na Ceru... Samo jednom je došao u rodnu Ljuboviju da vidi zgarište očinskog doma i upali voštanicu na grobu svoje majke. Zemlju je razdelio rođacima i komšijama, a on nastavio da se probija kroz život, beleži Milan Šantić u knjizi „Vitezovi slobode”, ispovest Milana Gačića, načinje ga pitanjem gde je bilo najteže za vreme rata i odgovorom ‒ svuda, pa niže sećanja na septembar 1916. i Kajmakčalan, kada Milan sa saborcima tera Bugare niz Rovovsku Kosu. Opet mu palo u deo da ide u patrolu, da izvidim položaj, takozvani „Ferdinandov nos”, ogromnu stenu s neprijateljskom objavnicom. Pošli su

Beograd

10.11.2020 u 11:20

Milunka Savić – velika srpska heroina

Najnagrađivanija žena u istoriji ratovanja bila je Milunka Savić. Na njenom šinjelu svoje mesto su, između ostalih, našli Karađorđeva zvezda s mačevima, Orden Legije časti i Ratni krst 1914–1918. sa zlatnom palmom... Povodom predstojećeg Dana primirja u Prvom svetskom ratu, a u čast ove jedinstvene žene Kulturni centar „Čukarica” organizovao je predavanje na temu „Milunka Savić – velika srpska heroina”. Gost predavač bio je dr Vidoje Golubović, jedan od autora knjige o Milunki Savić koji inače izučava kulturno-istorijsko nasleđe Srbije i Beograda. – Milunka Savić simbol je hrabrosti, poštenja, pravičnosti i skromnosti. Učestvovala je kao dobrovoljac i u Prvom i u Drugom balkanskom ratu. Menjajući svoga brata Miluna javila se, takođe kao dobrovoljac, kada je počeo Prvi svetski rat. Kažu da je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat