Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

22.06.2018 u 22:00

Srbi Mojsijeve vere u Velikom ratu

„Voli svoju zemlju u kojoj si se rodio i u kojoj živiš, jer ona je tvoja domovina veli naša Biblija”, pribeleženo je za potonje generacije u „Spomenici poginulih srpskih Jevreja u Balkanskom i Svetskom ratu”. Potomci Srba Mojsijevaca napisaše još i da su dosledni tim rečima, od kada su napustili svoju rođenu grudu, bili kroz sva vremena dobri građani, svuda kud ih je vodio put istorije. Povest beleži da je Jevreja, srpskih ratnika bilo još u Srpsko-turskim ratovima od 1876–1878. godine, ali je njihova ljubav za srpsku zemlju došla do punog i svestranog izražaja u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, kada su kao građani i vojnici, stari i mladi, primili svoju dužnost iskreno i sa samopregorevanjem.

Tema nedelje

02.06.2018 u 22:00

Na Kapiji slobode

Kajmakčalan – U turističkom vodiču za severnu Grčku, uz odrednicu Voras, stoji objašnjenje da je reč o zimskom (ski) centru na samoj granici s Makedonijom. Za putnike namernike iz Srbije Voras je poslednja stanica pred uspon na Kajmakčalan – Kapiju slobode. Sredinom septembra 1916. godine Kajmakčalan je bio poprište jedne od najvećih, epskih bitaka srpske vojske u Velikom ratu, koja je okončana njenom veličanstvenom pobedom. Trenutak kada je prvi srpski vojnik kročio na vrh planine Nidže (makedonsko ime ove planine) značio je povratak u otadžbinu. Posle dve godine žestokog ratovanja, albanske golgote, oporavka na Krfu i borbi na Solunskom frontu, srpska noga je odavde krenula u trijumfalan povratak u svoju zemlju.

Tema nedelje

02.06.2018 u 22:00

Uspon do orlovog gnezda i povratak srpskog ratnika

Srbi, vi ste prvi otvorili put, vi ste najzad videli naše neprijatelje u bekstvu. Ovim rečima obratio se komandant svih savezničkih trupa na Solunskom frontu, francuski general Moris Saraj, pobednicima borbe na Kajmakčalanu, jedne od najsurovijih bitaka u Velikom ratu, ali i najslavnijih pobeda srpske vojske u njenoj novijoj istoriji. Na ovom nepristupačnom mestu palo je oko 4.600 Srba, uglavnom usled dejstva bugarske artiljerije, što je bila cena zauzimanja „kapije slobode”, kako su oslobodioci nazivali ovu stratešku tačku na samoj granici Bugarske i Makedonije. Osvojivši vrh planine Nidže, na nadmorskoj visini od 2.525 metara, srpski ratnici mogli su da ponovo zakorače na tlo domovine, koju su morali da napuste nepunih godinu dana ranije. Saveznici koji su odlučili da oforme

Tema nedelje

02.06.2018 u 22:00

Spomenici pobede i opomene

U Grčkoj se nalazi 17, a u Makedoniji ukupno 34 srpska vojna memorijala, od čega je ubedljivo najviše onih koji čuvaju sećanje na Prvi svetski rat i balkanske ratove. Ti brojevi navode se u Katalogu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u kojem su pobrojani srpski vojni memorijali i mesta stradanja izvan teritorije naše zemlje. Iz ovog ministarstva za naš list su naveli da Srbija nema zaključene međunarodne sporazume s Grčkom i Makedonijom o zaštiti ovih kulturnih dobara. Ipak, prema Državnom programu obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije, može se videti da i grčke državne institucije učestvuju u organizaciji komemorativnih svečanosti na srpskim vojnim memorijalima na tlu te zemlje. Istovremeno, istoričari ukazuju na

Srbija

01.06.2018 u 22:45

Srpkinja se ne odriče Otadžbine za čanak sočiva.

Čačak – Otadžbina je stupala iz rata u rat, a Danica Marković o jeseni 1913. ostavila Beograd i osvanula u Prokuplju. Sa šestoro dece i izabranikom životnim, Momčilom Tatićem, koji tu bejaše postavljen za okružnog načelnika. U novom staništu, poput helenskih junakinja, priključila se buntovnicima. I, mnogo godina kasnije napisala: „Nikad ne osetih život tako intenzivno, kao u palanci za vreme okupacije.” Ovako Milica Baković, bibliotekarka iz Čačka, otvara priču o ratnoj časti i usudu prve moderne srpske pesnikinje. Kći čačanskog učitelja, Danica Marković (Čačak 1879 – Beograd 1932), proleća 1917. stala je uz rame topličkim ustanicima, ali je posle sloma bune počeo novi krug pakla za nju. Te sudbinske dane lepe književnice opisuje, u sećanjima 1932, njena učiteljica Milena Bojović.

Srbija

26.05.2018 u 15:35

„Doš’o Švaba čak do Ralje…”

Mnoge pesme ispevane na početku Prvog svetskog rata brzo su se pronele i do nas u Pančevu. Front je bio blizu, rat je besneo i zato nije moglo biti ni reči o njihovom javnom pevanju, ali su se one često čule kadgod su se sastajali prijatelji, beleži u svojoj knjizi „Zapisi starog Pančevca” hroničar ove banatske varoši Giga Stojnov, započinjući pripovest o stihovima koji su ispevani na frontu i u pozadini ratnih dešavanja. Zanimljivo je, dodaje on, da su one verno pratile sve događaje na srpskom ratištu, tako da je odmah na početku rata 1914. godine bila popularna pesma: „Naša Sava, naša Drina, Ne sme Švaba na Srbina…” A kada je Austrougarska vojska, kojom je komandovao „feldcajgmajster” Poćorek, prešla u Srbiju i tamo bila do nogu potučena, ta velika pobeda srpske vojske, u

Srbija

05.05.2018 u 11:00

Čovečni prema pobeđenom neprijatelju

U Velikom ratu, a i pre njega, srpska vojska je prema pobeđenom neprijatelju neretko iskazivala viteško ponašanje i čovečnost. Naše vojskovođe su, kako piše zlatiborski istoričar Milisav R. Đenić, svoju oficirsku čast prenosile na svoje ratnike zahtevajući poštovanje međunarodnih pravila o ratovanju, što je dovelo da kao narod budemo od protivnika poštovani, a od saveznika cenjeni i voljeni. U prilog tome Đenić najpre pominje 1885. godinu, vreme najžešćih borbi između Srbije i Bugarske, kada je po Evropi prikupljana pomoć u lekovima i sanitetskom materijalu za našeg protivnika. Konvoji su bili spremni da robu prevezu do Sofije, ali se isprečio front sa srpskom vojskom. Tada na molbu Međunarodnog crvenog krsta kralj Milan Obrenović odobrava Vojnoj komandi da za jedan dan prekine rat,

Društvo

29.04.2018 u 18:06

U Pragu odata počast srpskim vojnicima

Prag - Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Milošević predvodio je ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice sa spomen-kosturnicom na Olšanskom groblju u Pragu u kojoj počiva 131 srpski vojnik pao u Prvom svetskom ratu. Ceremoniji su prisustvovali i studenti Vojne i Policijske Akademije iz Beograda, predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, ambasade Republike Srbije u Pragu i Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, saopštilo je Ministarstvo za rad. Na Olšanskom groblju u Pragu, u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, nalazi se spomen-ploča kralju Aleksandru i spomen kosturnica sa 131 sahranjenim srpskim vojnikom. (Tanjug)

Srbija

29.04.2018 u 14:25

Odanost do groba.

S početka 20. veka sve tri naše armije imale su konjičke jedinice. Jedna od najelitnijih bila je i Konjička divizija koju je sačinjavalo 140 oficira, 94 podoficira, 1.340 vojnika i 1.366 konja, pod komandom đenerala kneza Arsena (1859–1938), mlađeg brata kralja Petra Prvog Oslobodioca i bila u sastavu Prve armije. Za vreme povlačenja 1915, Konjička divizija štitila je treću Armiju sve do 9. novembra, kada su nas Bugari napali u pravcu Leskovac–Lebane, Vrhovna komanda ju je prebacila u drugu Armiju radi održavanja stalne veze između Timočke vojske i Šumadijske divizije drugog poziva, radi zadržavanja stalnih bugarskih napada ka Leskovcu. Potom je štitila odstupnicu istoj armiji do Prištine i dalje do Skadra. Prvobitnim planom po kome je trebalo da se od Skadra spustimo do delte reke

Društvo

28.04.2018 u 15:50

Venci na spomenik Gavrilu Principu

Na spomenik Gavrilu Principu u Beogradu su, povodom stogodišnjice njegove smrti, položeni venci. Centralnu državnu svečanost predvodio je specijalni izaslanik predsednika republike, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. On je istakao da država s posebnim pijetetom obeležava dan sećanja na lik i delo Gavrila Principa, srpskog patriote i jugoslovenskog idealiste, koji je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. On je Gavrila Principa nazvao „prvim tragičnim junakom čiji je život ugrađen u principe na kojima počiva današnja, demokratska, civilna i civilizovana Evropa”.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat