Subota, 20.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: veliki rat

Srbija

12.05.2017 u 22:00

Kako je tajo gazio preko Albanije

Lis u Dragačevu – O zimskoj večeri, tajo je znao da okači šajkaču i staru dolamu o drveni klin na leđima vrata, okupi nas sitnež oko limena šporeta, potegne meno šljivovice iz testije i priča kako je s vojskom gazio preko Albanije. Od dece niko da zucne ili pita štogod, pa smo dugo mislili da je Albanija neka strašna voda, mnogo veća od našeg potoka u selu, more, šta li? Ovako se u poznom dobu svojemu roditelja sećala Zagorka Jovičić (1926–2007), starinski prebirajući po životu prohujalom.

Društvo

06.05.2017 u 18:58

Održane komemoracije u Harthajmu i Ašahu

LINC - Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milan Popović položio je vence kod spomen ploče stradalim Srbima u nekadašnjem centru za eutanaziju u dvorcu u Harthajmu u opštini Alkoven. On je položio venac i stradalim Srbima u Prvom svetskom ratu u nekadašnjem austrougarskom logoru ''Ašah''. Komemoracijama su prisustvovali kadeti Vojne akademije i studenti Kriminalističko - policijske akademije, kao i učenici Gimnazije iz Brusa koji su pobedili na takmičenju ''Da rat ostane samo igra''. Predsednica Udruženja zatočenika KL Mauthauzen Srbije Tamara Ćirić rekla je da je prema podacima Arčibalda Rajsa i doktorke Slavke Mihajlović u ''Ašahu'' bilo zatočeno 25.000 Srba - ratnih vojnih zarobljenika i civilnih interniraca. Prema njenim rečima, broj

Srbija

05.05.2017 u 22:00

Pismo hrabrog ratnika

Josiv Dinić iz sela Kozarnice kod Crne Trave je bio učesnik oba balkanska rata. Za iskazanu hrabrost u Kumanovskoj bici uručena mu je medalja za hrabrost. Kada je objavljena opšta mobilizacija 1914. godine, iako je kao sin jedinac po zakonu imao pravo da se ne odazove pozivu, on je sa svojim seljanima krenuo da državu brani.

Društvo

30.04.2017 u 17:48

Obeležena godišnjica stradanja Srba u logoru Jindrihovice

JINDRIHOVICE - Godišnjica stradanja u logoru Jindrihovice u Češkoj Republici u Prvom svetskom ratu, gde leži 7.100 Srba i 189 Rusa, obeležena je odavanjem počasti i polaganjem venaca u mauzoleju -spomen kosturnici stradalim Srbima. Državna delegacija Srbije odala je počast stradalim Srbima u Jindrihovicama, mestu gde je u Prvom svetskom ratu bio najveći logor, ne samo u Češkoj, već na teritoriji cele Austro-Ugarske, kroz koji je od 1914. do 1918. prošlo više od 40.000 ljudi. Čuvar kosturnice Dejan Ranđelović iz Zaječara, koji živi u obližnjem mestu Karlovim Varima, već 27 godina brine o tom mestu i napominje da je u Jindrihovicama stradalo 7.100 Srba, dok na Zejtinliku u Grčkoj leži oko 5.000 srpskih duša. Najviše je u logoru bilo Srba, pored Rusa i Italijana, kaže Ranđelović,

Srbija

28.04.2017 u 22:00

Sa Pacifika na Drinu

Izveštavajući o čuvenoj bici između srpske i austrougarske vojske na Mačkovom kamenu, na planini Jagodnja pored Drine, „Politika” je u broju od 21. avgusta 1914. (po starom kalendaru) na prvoj strani objavila vest: „ČEDA PAVIĆ – Još jedna žrtva”. Ko je bio taj, danas uglavnom zaboravljen, čovek čiju je pogibiju tadašnja redakcija ovog lista izdvojila kao posebnu, među oko 800 pripadnika Prve srpske armije koji su, u sukobu sa Šestom austrougarskom armijom, tamo ostavili svoje živote?

Društvo

21.04.2017 u 20:11

Trst – spona Srba i Italijana u ratu i miru

Žitelji Trsta, kao i gosti ovog italijanskog grada, od 11. jula moći će da više saznaju o stradanjima našeg naroda i značajnoj ulozi Srba u Velikom ratu. U zgradi Regionalnog saveta u Trstu biće postavljena izložba „Srbija i Srbi 1914–1918”, najavljeno je na konferenciji za novinare održanoj u Arhivu Srbije. Tom prilikom će javnosti biti predstavljena značajna istorijska građa iz našeg arhiva, ali i iz bogate riznice Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu.

Srbija

16.04.2017 u 10:00

Propast lađe „Deligrad”

Tokom rata na bojištima ne propada samo živa sila, nego i naprave koje je ljudski um napravio za mirnodopske potrebe, a koje su za svog postojanja bile neobično poznate i od ljudi poštovane. Tako se dogodilo i sa „Deligradom“. Kobilica ove slavne lađe je izgleda položena u Francuskoj za potrebe Italije 1836, i porinuta pod imenom „Pjačenca”, kao rečni remorker na reci Po. Zbog godine izgradnje spada u prvu grupu najstarijih evropskih, rečnih parnjača. Carski Rusi je kupuju 1853. godine. U to doba dok još nije postala naša njome je više puta plovio Dunavom do Carstvujuščeg grada Vijene (Beč) i nazad i naš knez Miloš Obrenović I, o čemu su naši najstariji lađari često pripovedali i pokazivali na brodski astal i stolicu gde bi stari knez obično sedeo ili obedovao. Na predlog kneza

Srbija

01.04.2017 u 20:30

Odgovor koji je Davida Koena koštao života

David A. Koen je bio prvi advokat među beogradskim Jevrejima, a treći od Jevreja koji je svršio pravni fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kako kažu oni koji su ga poznavali, bio je inteligentan, po prirodi prožet idealima, vrlo impulsivan, srpski rodoljub i veliki patriota. U „Spomenici poginulih i umrlih srpskih Jevreja u Balkanskom i Prvom svetskom ratu 1912 -1918.” navedeno je da „dokaza o tome imamo u njegovim besedama“ u jevrejskim hramovima u Beogradu, Šapcu, i Požarevcu, u svečanim prilikama.

Srbija

25.03.2017 u 20:00

Brat Pjer

Naš poznati akademik, profesor biologije i osnivač Fiziološkog instituta pri Beogradskom univerzitetu (1910) bio je Ivan Đaja (1884–1957), sin pomorskog, a kasnije i rečnog kapetana Bože Đaje (1850–1914), Srbina rodom iz Dubrovnika. Majka mu je bila Delfina Depoa-Anže (1861–1902), bratanica jednog francuskog brodovlasnika. Njihovo prvo dete bio je Ivan. Mlada porodica Đaja dolazi u Beograd, 1890, da Boža preuzme komandu nad našom najslavnijom rečnom lađom „Deligrad”.

Društvo

22.03.2017 u 16:56

Knjiga o srpsko-grčkim odnosima između 1912. i 1918. godine

Knjiga „Srpsko-grčki diplomatski i saveznički odnosi 1912-1918” dr Aleksandre Pećinar je promovisana u beogradskom Domu Vojske Srbije. Ambasador Grčke Ilijas Ilijadis je istakao da je opšte uverenje da su srpsko-grčki odnosi tradicionalno dobri. – Međutim, takvo ubeđenje predstavlja i zamku, jer umemo da zanemarimo činjenicu da je neophodno da radimo na našim odnosima, da ih razvijamo i unapređujemo. Isti sindrom postoji često i među članovima porodice, kada odnose s najbližima smatramo zagarantovanim – rekao je gospodin Ilijadis i podsetio da autorka knjige upravo osvetljava taj odnos među dvema prijateljskim državama tokom ratova početkom 20. veka, koji su u velikoj meri oblikovali put Srbije i Grčke do današnjih dana. Recenzent istoričar dr Mile Bjelajac je istakao da je

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

20.06.2026 u 09:00

Plan za Autokomandu postao opravdanje za 15. mart

20.06.2026 u 09:00

Danas počinje kupališna sezona na Adi Ciganliji

20.06.2026 u 08:54

U državnim institucijama u Venecueli uklanjaju se portreti Nikolasa Madura

20.06.2026 u 08:46

Piper: Blokaderi sami potvrdili autentičnost dokumenta koji je objavilo tužilaštvo

20.06.2026 u 08:38

Državni dug Jermenije više nego udvostručen tokom Pašinjanovog mandata

20.06.2026 u 08:32

Parastos žrtvama Jadovna kod Šaranove jame na Velebitu