Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

02.10.2016 u 19:00

Uvek prvi u jurišima

Ako su hrabrost i lični primer pravi pokazatelji veličine jednog oficira u ma kojoj vojsci on bio, onda je potpukovnik Bogoljub Molerović, rodom iz sela Vračević kod Lajkovca, koji je komandovao srpskim jedinicama u balkanskim i Prvom svetskom ratu, zaista zaslužio da mu ime bude upamćeno. Nije bilo bitke u kojoj nije stao na čelo svoje jedinice i poveo je u juriš, u slavu... Sve do poslednje, u zoru 17. septembra 1916. na Kajmakčalanu. Bio je komandant drugog bataljona Petog pešadijskog puka u sastavu Drinske divizije, prošao Cer, Čokešinu, Mačkov kamen, Kolubaru, Suvobor, štitio srpsku vojsku u prelazu preko Albanije, stigao do Solunskog fronta. Na krvavom Kajmakčalanu Petom pešadijskom puku je zapao jedan od najtežih zadataka, osvajanje vrha Floka – isturenog i izuzetno

Društvo

01.10.2016 u 11:00

Prvi svetski rat nikada nije završen

Posle prijema u utorak kod predsednika republike Tomislava Nikolića, francusku delegaciju starih ratnika, sa predsednikom Udruženja „Andre Mažino” admiralom Anrijem Lakajem na čelu, ugostio je Petar Pepi Petrović (79), nosilac dva francuska odlikovanja i Srbin koji je za pola veka života u Parizu učinio veoma mnogo za promociju otadžbine. Njegova šajkača, ploska sa rakijom i srpski barjak, stalni je prizor na svim državnim i vojnim manifestacijama širom Francuske. Srpsku ljutu gosti iz Francuske degustirali su i na svečanom ručku, upriličenom u jednoj od najstarijih beogradskih kafana. Sa jedne strane stola – istoričar i doskorašnji upravnik Muzeja Prvog svetskog rata Žan-Pjer Verne, bivši saradnik predsednika Žaka Širaka, a danas stručni savetnik francuskog Komiteta za proslavu

Srbija

25.09.2016 u 18:00

Od albanske golgote do gradonačelnika Pančeva

U knjizi „Pančevo u mom srcu”, hroničar južnobanatske prestonice Marko Drakšan zabeležio je lepu i neobičnu priču o Lazaru Šuvakoviću, popularnom čika Lazi, kako su ga zvali njegovi učenici, pančevački gimnazijalci. Lazar je poživeo samo 45 godina, ali je ostavio neizbrisivo sećanje u varoši, koja ne beše njegovo rodno mesto. Rođen je u sremskim Čortanovcima 1889. godine, gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, a fiziku i matematiku studirao na najuglednijim evropskim univerzitetima. Prvi svetski rat zatekao ga je u 25. godini, kada je i mobilisan u austrougarsku vojsku. Morao je najpre na četvoromesečnu obuku, a onda je decembra iste godine poslat na Ruski front. Sa najboljim drugom, potpukovnikom, dr Ilijom Markovićem, nije ni sačekao da uđu u borbu, nego rešiše da

Srbija

20.09.2016 u 12:00

Vek stradanja ruskih i italijanskih graditelja tunela na Šarganu

Mokra Gora – Ko danas, tačno 100 godina od tog događaja, zna za tragediju sa mnoštvom stradalih kad se prilikom gradnje obrušio pružni tunel „Budim” na Šarganu? Probijali su ga usred Velikog rata zarobljeni ruski i italijanski vojnici, pod prisilom Austrougarske koja je tada namerila da kroz ove okupirane krajeve napravi prugu. Pa ratne zarobljenike gurnula u najopasnije poslove. A kad se brdo prilikom kopanja zahtevnog tunela „Budim” iznenada sručilo, zatrpana je u njemu cela smena ruskih i italijanskih zarobljenika, oko 200 ljudi. Radove na gradnji ove pružne trase Austrougarska je potom obustavila, a nesreću koja se tu dogodila vremenom je prekrio zaborav. U savremeno doba Šarganom vijuga turistička „ćirina” pruga i mnoge ljubitelje železnica iz celog sveta muzejski vozovi njome

Srbija

18.09.2016 u 14:00

Karađorđevi vitezovi iz Gornje Jablanice

Krajem novembra 1915. godine srpska vojska povlačila se preko Kosova i Metohije prema Albaniji i Jadranskom moru. Na dan Sv. Apostola Andreja Prvozvanog, 13. decembra, kralj Petar I Karađorđević slavio je slavu pod velikim vojničkim šatorom. U goste je pozvao svoju svitu i komandante armija i pukova, kao i hrabrije oficire koje su delegirali pukovi. Kada su se gosti okupili pod kraljev šator, Petar je upalio veliku voštanu sveću i stavio je u slavski kolač. Kiša je padala. Krupna kap pala je posred plamena i ugasila sveću. Stari kralj se zabrinuo, podigao se sa stolice, teško uzdahnuo i glasno rekao: – Oh moja jadna Srbijo, tvoja se sveća ugasi. Kraljeve reči na trenutak su paralisale i najhrabrije borce. Nastao je tajac. Prvi se snašao oficir Sava Perović koji je ustao sa svečarske

Društvo

16.09.2016 u 11:24

Poprište slave i stradanja

Dok planinskim vrhom Kajmakčalan odjekuju tonovi pesme „Tamo daleko”, pred spomen-kosturnicom, u kojoj počivaju srpski vojnici, postrojen je počasni stroj Garde VS. Prilaze delegacije, građani, potomci, poštovaoci, polažu vence i minut tišine posvećuju uspomeni na junake koji su ovde, pre stotinu godina, prokrčili put ka oslobođenju otadžbine. Na Kapiji slobode, kako se u srpskom pamćenju Kajmakčalan zove već čitav vek, hiljade njih položili su živote. Dobijena bitka za najviši vrh planine Nidže bila je uvod u kasniji proboj Solunskog fronta. Na tom svetom mestu, odakle puca pogled na Grčku i Makedoniju, ponovo se vijorile srpske zastave, uznete na čelu kolona koje su se satima, od ranog jutra, uspinjale strmim planinskim stazama. Ovim hodočasnicima se, kod nedavno obnovljene kapele

Kultura

15.09.2016 u 13:55

Nikolić: Bojović simbol odanosti otadžbini i narodu

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otvorio je danas u Predsedništvu izložbu „Vojvoda Petar Bojović - znamenja, slave i časti” i poručio da je vojvoda Bojović postao simbol istinske odanosti otadžbini i narodu i istorijska veličina u svojoj vojničkoj i ljudskoj dimenziji. Zapisnik o predaji ordenja vojvode Bojovića Srbiji predsedniku Nikoliću uručio novinar iz Beograda Kosta Rakić koji je zbirku odlikovanja vojvode Bojovića dobio od njegovog sina Dobrosava Bojovića. Na otvoranju izložbe, uz prisustvo brojnih zvanica, vojnici su nosili uniforme nekadašnje srpske vojske i replike pukovskih zastava dok je glumac Zdravko Maletić oživeo scene obraćanja vojvode Bojovića vojnicima. Hor „Lira” izveo je himnu „Bože pravde” i otpevao pesme „Marš na Drinu” i „Ovo je Srbija”, a truba se

Srbija

11.09.2016 u 18:00

Junačka smrt na Kajmakčalanu

Dragić Matić je bio najveći junak iz osečanskog kraja u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje 1912–1918. Jedini je od pet Osečanaca koji su dobili Orden Karađorđeve zvezde a da se nije vratio živ iz rata. Unuk je Milića i sin Save zvanog Ćoso, zemljoradnika iz zaseoka Jovići u selu Osečina. Rođen je 1885. godine, a rastao je uz brata Radomira i sestru Radojku. Pored njih i roditelja u kući je živeo i njegov stric Bogić koji se nije ženio. U varošici Osečina učio je Osnovnu školu „Braća Nedić” koja nosi ime po čuvenim junacima iz Prvog srpskog ustanka, koji su junački izginuli u Boju na Čokešini, o čemu je često slušao. Kako piše Milorad Radojčić u knjizi „Besmrtni ratnici valjevskog kraja”, kao vrlo mlad stupio je u vojsku, a u Prvi balkanski rat ušao je kao podnarednik 2.

Svet

04.09.2016 u 09:53

Rumuni ne zaboravljaju žrtve srpskih ratnika

Od našeg dopisnika Bukurešt, Meddžidija – Na jugoistoku Rumunije, u gradiću Meddžidiji, pristaništu na kanalu Dunav-Crno more, u samom srcu Dobrudže, velikim svečanostima obeležena je stogodišnjica slavnih bitaka koje je u leto i jesen 1916. na ovim prostorima vodila čuvena Prva srpska dobrovoljačka divizija pružajući neizmernu pomoć rumunskom narodu u borbi za slobodu i nezavisnost. Na uzvišici meddžidijskog pravoslavnog groblja, u podnožju veličanstvene piramide sagrađene od našeg belog venčačkog mermera, koju su septembra 1926. na desetu godišnjicu podviga srpskih junaka, otkrili kralj Aleksandar Drugi Karađorđević i njegov tast, rumunski kralj Ferdinand, održana je svečana komemoracija. Na njoj je učestvovala delegacija srpske vlade na čelu sa Aleksandrom Vulinom, ministrom za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat