Ponedeljak, 22.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: veliki rat

Srbija

06.02.2016 u 22:05

Žrtvovao Nobela zbog pomoći Srbima

U galeriji brojnih inostranih medicinskih misija i lekara koji su u vreme epidemije pegavog tifusa došli u Valjevo, posebno mesto pripada bakteriologu, profesoru i naučniku Ludvigu Hiršfeldu (1884–1956). Ovaj doktor, inače ruski Jevrejin, u Srbiju je došao sam, bez priključivanja bilo kojoj misiji a u maloj laboratoriji ubrzo je odgajio vakcinu paratifusa „A”, prvi put u svetu. Ovaj afirmisani naučnik u dva navrata se našao na pragu za dobijanje Nobelove nagrade, ali po mnogim procenama, njegova nesebična pomoć srpskom narodu nije se svidela tadašnjem germanskom lobiju iz sveta nauke i odlučivanja. I pored toga što je imao pun komfor na institutu Univerziteta u Cirihu, kada je pročitao neke od izveštaja Arčibalda Rajsa o tome šta se događa u Srbiji, nije mu bilo svejedno. Tačnije,

Društvo

18.01.2016 u 21:56

Svečana akademija povodom 100 godina Mojkovačke bitke

Svečana akademija povodom obeležavanja 100 godina od Mojkovačke bitke održana je u beogradskom Centru „Sava”. Svečanost je održana uz blagoslov patrijarha srpskog Irineja kako bi se obnovilo sećanje i zahvalnost herojskim podvizima junaka Mojkovačke bitke. Pored patrijarha srpskog Irineja, skupu su prisustvovali i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, savetnici predsednika Srbije, načelnik generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, princ Aleksandar Karađorđević, ali i mnoge ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života Crne Gore i Republike Srpske. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić obratio se prisutnima putem video poruke i tom prilikom izjavio da će Srbija večno pamtiti i biti zahvalna svima onima koji su učestvovali u jednoj od najslavnijih bitaka čijim je

Srbija

16.01.2016 u 21:00

Živko ’teo pos’o, kralj dao i kuću

Preci Živka J. Damnjanovića doselili su se u Mačvu krajem 18. veka iz valjevskog sela Kotešice. Familiju je u selo Glušci doveo Živkov pradeda Damnjan Ilić, poznatiji kao Damnjan Kotešinac, junak u čuvenom boju na Čokešini, koji se desio na Lazarevu subotu, 28. aprila 1804. godine. Iza Damnjana ostao je sin Milan, a u doba knjaza Miloša, kad se ustališe prezimena, postao je Damnjanović. Milanov sin Jakov vojevao je u srpsko-turskim ratovima 1876–1878. godine i srpskom-bugarskom 1885. godine. Jakov je pošao u rat ostavivši ženu Jelicu sa sinom Živkom od godinu dana. Posle ratova rađala su im se deca, a u životu ostaše Petar, poznati mačvanski zidar – čiji je sin Svetislav umetnik i jedan od crtača kultnog romana „Mirko i Slavko” – Svetozar, dobar domaćin, i ćerka koju svi zapamtiše po imenu

Društvo

11.01.2016 u 09:05

Srpska istorija iz Otomanskog arhiva

Arhiv Srbije, nacionalna ustanova koja čuva kolektivno pamćenje naroda, novu godinu dočekao je sa željom da u 2016. budu rešeni tehnički problemi koji stoje na putu ostvarenja važnih planova. Kako za „Politiku” ističe dr Miroslav Perišić, direktor ove institucije, to su pre svega obezbeđivanje prostora za smeštaj arhivske građe, digitalizacija, elektronsko arhiviranje, snaženje službe za konzervaciju i restauraciju. – Prošlu godinu obeležio je početak saradnje sa Otomanskim arhivom u Istanbulu. Ubrzo posle potpisanog protokola sa Generalnom direkcijom državnih arhiva Turske, usledila su istraživanja u Otomanskom arhivu. Koleginica Enisa Alomerović se sa istraživačkog boravka iz Istanbula vratila sa 14.890 dokumenata u digitalnoj formi, značajnih za istoriju srpskog naroda u periodu od 1450. do

Srbija

10.01.2016 u 09:05

„Ljuljaška” za nedužne građane

Leskovac – „Na putu za Leskovac zaustavili smo se u malom selu Velika Grabovnica, gde smo našli prvi dokaz o bugarskom mučenju zvanom ’ljuljaška’. Na tavanici su izbušene dve rupe, kroz koje su provučeni konopci i vezani za grede na tavanu. Povlačeći mu konopac ispod pazuha, obesili bi golog Srbina koga bi zanjihali tako da je on poput klatna odbačen od jednog udarao u drugi zid, a Bugari su, da bi održali ritam, kod svakog zamaha udarali po njemu debelom mačetom. Videli smo na licu mesta kako izgleda ova sprava za mučenje... U Medveđi su gole žene besili o tavanicu kao kod mučenja po sistemu ’ljuljaška’ i tukli ih po golom trbuhu”. Ovo je deo izveštaja američkog novinara Vilijama Drajtona o srpskom stradanju u Velikom ratu. Ovo i brojna druga svedočanstva izložena su u dve galerije

Društvo

08.01.2016 u 22:05

Marš smrti duž albanske obale Jadranskog mora

„Sa nadom i uverenjem da će se moja vojska u primorju snabdeti i reorganizovati na miru, pomoću obećanom od saveznika, ja sam je preveo ovamo preko albanskih i crnogorskih planina. Ne našavši ništa od onoga što joj treba da se izdržava ona stoji danas pred najžalosnijim svršetkom. Ja se nadam da će ovaj moj apel naći odziva kod vašeg Imperatorskog Veličanstva i da ćete intervenisati kod saveznika da spasu srpsku vojsku od katastrofe.” Ove reči navedene su u apelu regenta Aleksandra Karađorđevića upućenom ruskom caru Nikolaju II krajem decembra 1915. godine, u jednom od najtežih trenutaka u našoj novijoj istoriji. Šta se to pre tačno jednog veka dešavalo? Povlačenje srpske vojske preko albanskih i crnogorskih planina, poznatije kao „albanska golgota” početkom 1916. u najvećoj meri bilo

Društvo

06.01.2016 u 12:45

Stogodišnjica Mojkovačke bitke

Najveći značaj Mojkovačke bitke je što je slaba i malobrojna crnogorska vojska sprečila austrougarske vojnike da preseku povlačenje srpske vojske preko albanskih planina

Društvo

28.12.2015 u 15:46

Foto-album Ledi Pedžet predat Arhivu Srbije

Album sadrži 98 fotografija iz Prvog svetskog rata koje su do sada bile nepoznate javnosti. - Fotografije su snimljene na teritoriji ratom zahvaćene Kraljevine Srbije, kao i na frontovima na kojima je dejstvovala srpska vojska

Srbija

26.12.2015 u 22:05

Dvanaest odličja ratnika Stojana

Ovo je priča o jednom od najpoznatijih i, sudeći po broju odlikovanja, jednom od najhrabrijih ratnika sa juga Srbije u Prvom svetskom ratu Stojanu Tomiću (1892–1976) podnaredniku 3. čete, 3. bataljona, 4. prekobrojnog puka Moravske divizije srpske vojske 1914. godine. Ovaj tekst pišem ne kao unuk o dedi po majci, nego kao hroničar života jednog autentičnog patriote, hrabrog borca, pouzdanog ratnog druga i prijatelja koga su njegovi saborci iz milošte prozvali Tatko. Da nisam pristrastan, pokazaće redovi koji slede. Njegova ratnička odiseja počinje 1914. godine. U uniformi koju mu je pripremila porodica i u sedlu njegovog vranca, prvog dana mobilizacije se stavio na raspolaganje srpskoj vojsci i državi. Prvi orden je zaradio na Ceru iste godine, kada je iza mrtve straže po zadatku

Srbija

19.12.2015 u 22:05

Albanska golgota Aleksandra Kanačkog

U elegantnom salonu kuće Kanačkih u Pančevu, na centralnom mestu, uokvirena porodičnim portretima, stoji uramljena Albanska spomenica. Na njoj, izbledelim krasnopisom je ispisano: „Ukazom, Njegovo Veličanstvo Aleksandar Prvi, a na predlog Ministra vojnog i Mornarice, za vernost Otadžbini 1915. godine, odlikuje svog ratnog druga, redova Aleksandra Stevana Kanačkog, Spomenicom“. – Ne prođe dan da me ne podseti na oca – počinje priču Ljiljana Kanački, profesorka engleskog jezika u penziji. Sećanja sežu daleko, vek unazad i vreme kada je golobradi Aleksandar odlučio da bude trgovac. Rodom iz Modoša, današnjeg mesta Jaša Tomić, po običaju onog vremena već sa dvadesetak godina, krenuo je u vandrovanje monarhijom. Živeo je u Daruvaru, Tuzli, Dositejevom Čakovu i pekao zanat. Obreo

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

22.06.2026 u 02:02

Toplo, ali promenljivo oblačno, uz moguće obilne pljuskove i grmljavinu

22.06.2026 u 01:51

Posebna svetlosna projekcija na Kuli Beograd povodom Svetskog dana muzike

22.06.2026 u 01:37

Zapad greši ako misli da može da porazi Rusiju

22.06.2026 u 01:14

Pomorski saobraćaj se i dalje odvija kroz Ormuski moreuz

22.06.2026 u 01:04

Desničar Abelardo De La Espriela vodi na predsedničkim izborima u Kolumbiji

22.06.2026 u 00:59

Alarmantno u Čikagu: Najmanje 7 mrtvih, 38 povređenih