Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.76	117.41
102.6	103.22	102.91
126.18	126.94	126.56

Kultura

23.06.2022 u 17:40

Srbin u oku osvajača

Čačak – Mada ratnu istoriju pišu pobednici, uvek je mudro zaviriti i među zapise nastale na drugoj strani fronta. Tako je ovih dana svetlost ugledala velika zbirka fotografija Hineka Doležala „Slike sa balkanskog ratišta”, načinjenih na ovim prostorima u godinama Prvog svetskog rata. Dakle, ni stotinu leta nije neprolazno vreme za ovakvu knjigu: izdavač je Međuopštinski istorijski arhiv Čačak (MIA), štampanje je omogućilo Ministarstvo kulture Republike Srbije, a autor snimaka je, kakva retkost, oficir osvajačke, Srbiji neprijateljske, vojske. Tvorac fotografija (1880–1938) vojničku karijeru završio je kao štabni kapetan, a tom stazom pošao iz zanatlijske porodice rodnog Uherskog Broda. Rat je za njega počeo u zimu 1914. u Bosni, nastavio se sledeće godine zapadnom ivicom Šumadije i

Društvo

18.06.2022 u 12:57

Srpski ratnik Avgust Jenko.

Čačak – Uprkos tradicionalnim simpatijama prema Srbima i divljenju prema srpskim pobedama u balkanskim ratovima, avgusta 1914. većina Slovenki i Slovenaca doživljavala je Srbe kao glavne krivce za rat. S druge strane, od 1908. u slovenskim zemljama Austrougarske monarhije može se pratiti iznenađujuće oduševljenje slovenačkih đaka i studenata idejom o udruživanju Južnih Slovena u zajedničku državu. O tome svedoči i delatnost slovenskog i projugoslovenskog pokreta „Preporod”, na čije je čelo stao đak Avgust Jenko (Ljubljana 1894 – Cer 1914). Po izbijanju Prvog svetskog rata, Jenko je zajedno sa Vladisavom Fabjančičem napustio Beč i otuda su svako svojim putem krenuli ka Beogradu. Fabjančič preko Budimpešte i šestog dana prispeo je u prestonicu srpske kraljevine dok je Jenko, putujući

Društvo

12.06.2022 u 13:52

Veliki srpski špijun Peter Bruderman

Čačak – Prve ratne godine po Solunu se raščulo o Peteru Brudermanu. Kako i ne bi kad je svaka sila te 1914. imala u grčkoj luci svoju obaveštajnu službu i agente, a taj austrijski vojnik je navodno u borbi na Drini bio kontuzovan i zarobljen, ali je uprkos ranama uspeo da pobegne iz logora u Nišu. Sad je po solunskim gostionicama pripovedao da će rat trajati najviše jedan mesec jer je Srbija na kolenima. On je, eto, ranjenik nevoljnik koji proba da se zbrine u velikom pristaništu, tek dve godine ranije oslobođenom od Turaka. Priđe mu čovek i na srpskom, znajući za njegove priče, i reče da se javi austrijskom konzulatu u gradu. Ovaj ode tamo, primi ga šef obaveštajaca Hoflener, razgovaraju na nemačkom. ‒ Bečlija? I ja sam ‒ reče Hoflener. Iz koje ste jedinice? ‒ Peti puk 21.

Društvo

08.05.2022 u 12:26

Patrijarh Kiril: Zapad izazvao Prvi svetski rat, Srbi glavna meta

MOSKVA – Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril izjavio je danas da je Prvi svetski rat izazvao Zapad i da su u njemu Srbi, kako je rekao, „postali glavna meta zapadnih sila”. „I poznata provokacija u Sarajevu: sve je imalo za cilj da Srbija, pravoslavna zemlja, po duhu bliska Rusiji, ali okružena zapadnim zemljama, prestane da postoji”, ocenio je Kiril u besedi u glavnom hramu Oružanih snaga Ruske federacije u parku Patriot kod Moskve, prenosi RIA Novosti. Kiril smatra da Zapad nije želeo da ima među svojim narodima taj, kako je naveo, „hrabri, pravoslavni narod koji voli Rusiju” i da je izazvao Prvi svetski rat, javlja Tanjug. Ruski patrijarh je dodao da Rusija, za razliku od zapadnih zemalja, nikada nije vodila ratove samo zarad bogaćenja ili zauzimanja teritorija.

Društvo

07.05.2022 u 11:43

Đurđevski uranak na Krfu 1916.

Čačak – Gde nas zateče praznik mladosti i čarolijskih duševnih uzbuđenja? Sećamo se Srbije: voće već obaralo i ponelo, nikla pšenica, olistali ševari. Busen nabrekao od svežine, livade prošarali ljutić i kaćunak, a u gustišu od divlje ruže i kupine zbrinuli gnezdo žutogrude potravke i slavuji – pripoveda čačanski književnik, diplomata i oficir Radoje Janković, svedok Đurđevskog uranka na Krfu 1916. I veli, zbirajući sećanja malo docnije... Blagi običaji pominjali su naš narod na Krfu na stada i berićet, na stare šume i zelene suvati. Na Krfu nemamo bezlobnih vrači i bajanja. Gruba ratna sila pokida nežne uze što nas drže uza život i prirodu. Ostala je nada u Boga i blago osećanje na nekadašnji Đurđevdan. Sećamo se: još uoči praznika istera se stoka na livade. I mladeži jekće

Svet

02.05.2022 u 12:56

U Hitlerovom rodnom gradu uskoro skulptura srpskom petlu

BRAUNAU – Braunau, gradić na granici Austrije i Nemačke, poznat po tome što se u njemu rodio Adolf Hitler, od juna bi mogao da postane poznat i po skulpturi koja će ovde biti podignuta u čast srpskog petla dugopevca kome su nemački carinici 1918. na mostu preko reke In odrubili glavu. „Priča potiče sa kraja Prvog svetskog rata, kada je nemački vojnik, povlačeći se kući sa jugoistočnog ratišta sa sobom poneo petla, dugopevca koga je našao u Srbiji i zavoleo ga. Međutim, kada je iz Braunaua sa petlom u naručju krenuo mostom da pređe u Bavarsku, nemački carinici su ga zaustavili i petlu odrubili glavu”, objašnjava za Tanjug Zoran Šijaković, lokalni sekretar za kulturu koji je i inicijator ideje o postavljanju skulpture, a prenosi Tanjug. Vest o vojniku i srpskom petlu sa kojim je

Društvo

16.04.2022 u 14:30

Prvi ratni let srpskog aeroplana

„Dvanaestog avgusta 1914. godine, kada je počela velika austrougarska ofanziva na Srbiju, prvi ratni borbeni let za srpsku armiju izvela je posada u sastavu pilot-kapetan Živojin Stanković i pilot-potporučnik Vojislav Novičić u ulozi izviđača sa aeroplanom tipa ’blerio XI-2’. Vršeno je izviđanje doline Drine na potezu Loznica-Lešnica, pri čemu je osmotreno da neprijatelj podiže pontonski most kod sela Vidojevica. Pri povratku ostaju bez goriva i prinudno sleću kod sela Kokorić. Tu su ubrzo i zarobljeni od srpskih trećepozivaca. Ipak, izveštaj je stigao do komande i omogućio da se utvrdi da glavni napad neprijatelja ide pravcem preko Drine, što je imalo presudni uticaj na razvoj ratnih operacija.” Tako knjiga „Kraljevski vazduhoplovci – užički vojni okrug 1912‒1945”, autora

Beograd

15.04.2022 u 14:00

Beogradsko nasleđe kroz objektiv Riste Marjanovića

Obeležavanje „Dana Beograda” počelo je otvaranjem postavke „Nasleđe Beograda kroz objektiv Riste Marjanovića” na Trgu republike. Na izložbi su prikazane fotografije čuvenog ratnog reportera koga pamtimo po svetlosnim zapisima iz Prvog svetskog rata. Ovoga puta, međutim, zahvaljujući njegovoj porodici, Zavodu za zaštitu spomenika kulture i pozorištu „Dadov” kao organizatorima, predstavljeni su i njegovi prikazi Beograda s početka 20. veka i posle Drugog svetskog rata. Autori ove izložbe su Branimir Gajić, Ljubica Radovanović i Olivera Vučković, a Beograđani imaju priliku da vide stare fotografije Terazija, Novog dvora, zgrade Narodne skupštine, palate Glavne pošte, Crkve Svetog Marka, Ulice kneza Miloša, palate Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda, zgrade Generalštaba,

Društvo

26.03.2022 u 15:07

Srpska Jovanka Orleanka

Bila je pripadnica svetske elite, družila se sa Teodorom Ruzveltom, Vudroom Vilsonom, sa Romanovima, kraljevskom porodicom u Engleskoj, sa Dženi Čerčil. Pored bogatstva i uticaja, veći deo života provela je u Srbiji. Amerikanka, Mabel Grujić, arheološkinja, humanitarna radnica i dobrotvorka, supruga srpskog diplomate Slavka Grujića. Rođena je kao Mejbl Gordon Danlop, školovana u Americi, Francuskoj i Grčkoj. Tokom boravka u Carigradu, druži se sa suprugom Čedomira Mijatovića, koji je u to vreme radio na sultanovom dvoru i od nje upoznaje srpsku istoriju i narodne pesme, da bi očarana, najveći deo života posvetila upravo afirmaciji Srbije u inostranstvu. Najveći američki listovi objavljivali su njene intervuje o Srbima, njihovoj istoriji, običajima, pesmama, vojsci, a držala je i

Društvo

19.03.2022 u 10:56

Stanka i Stojka po petoricu sinova u rat ispratile

„Poput Spartanki” nazvano je jedno poglavlje knjige „Godine stradanja i bola” autora Milisava R. Đenića, u kome se opisuju sudbine majki srpskih ratnika u Velikom ratu. „Kad je Spartanka ispraćala sina u rat predala mu je štit i rekla: – S njim ili na njemu! Kad joj je glasnik javio da joj je sin poginuo, umesto da se interesuje kako i gde je stradao, pitala je: – A jesmo li pobedili?”, piše Đenić o tradiciji antičke Sparte gde su državni interesi stavljani ispred ličnih, pa predočava da su tokom Velikog rata neke slične izjave majki zabeležene i na Zlatiboru. „Pojedine majke prilikom ispraćaja sinova u rat ponele su se poput nekadašnjih Spartanki, ali odmah treba naglasiti da su to bili samo sporadični slučajevi, a ne deo tradicije. Pričaju ljudi, a mnogi potvrđuju, da su dve udovice, dve

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat