Kup.	Prod.	Sred.
117.22	117.93	117.58
99.97	100.57	100.27
108.09	108.74	108.41

Društvo

11.09.2021 u 21:15

Na parče hleba bacali smo se po desetorica

U serijalu „Zarobljenici Aprilskog rata” više puta smo objavljivali tekstove o zatočenicima koji su, između ostalog, bili saradnici našeg lista. Zahvaljujući našem čitaocu Nemanji Jevtiću, pred nama je još jedna takva priča o dr Asenu Stančeviću (1915–1995), univerzitetskom profesoru, tvorcu više sorti voća i dopisniku „Politike”. Jevtić, inače Stančevićev unuk, podelio je s nama izvode iz dnevnika koji je njegov deda vodio od 7. marta do 31. decembra 1941. opisujući dešavanja u Aprilskom ratu, zarobljavanje i transport do nemačkih logora. „Profesor dr Asen Stančević rođen je u Lukavici pored Caribroda (današnji Dimitrovgrad). Pre okupacije, živeo je sa porodicom u Negotinu i radio je kao predavač u poljoprivrednoj školi u obližnjem Bukovu. Nakon poziva na

Društvo

06.09.2021 u 22:15

Dan tuge i bola Leskovca

Malo je gradova u Srbiji koji su u jednom danu, za dvadesetak minuta koliko je trajalo bombardovanje od strane saveznika tj. Amerikanaca, izgubili toliko ljudskih života, a grad pretrpeo užasno devastiranje, kao što je Leskovac 6. septembra 1944. Posle dva tmurna dana kada avioni nisu imali borbene misije, tog 6. septembra 1944. iznenada su saveznički avioni u misiji br. 130 zasuli suncem okupan grad u 12 časova i 18 minuta tepih-bombama sa bezbedne visine, a lovci mitraljirali stanovnike koji su bežali prema obližnjem Hisaru. U trenu je grad odleteo u vazduh, „kao da si teškim maljem udario orah”, piše Meklejn, šef britanske misije, koji je bombardovanje posmatrao sa obližnjeg brda: „Ostaci Leskovca ležali su pred nama pokriveni dimom… čak su i partizani bili

Društvo

29.07.2021 u 20:06

Sećanje na osam decenija od pokolja u glinskoj crkvi

„Pazite dobro, ako koji ostane živ, vi se nemojte u Glinu vraćati, ne smije se to znati nikako”, čuo je Ljuban Jednak i zapamtio te reči iz razgovora između ustaša koji su na kamione utovarivali tela Srba ubijenih u glinskoj Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice. Saznalo se jer je Ljuban Jednak ostao živ i svedočio je o pokolju izvršenom u glinskoj crkvi na samom kraju jula 1941. godine. On je bio jedini preživeli svedok stradanja više stotina Srba te strašne noći, čiju 80. godišnjicu obeležavamo danas. U poznim godinama, preživeli masakra u Drugom svetskom ratu pridružio se koloni izbeglica u „Oluji” i umro u Beogradu 1997. godine, ostavivši svoj zavičaj s druge strane Drine. Upamćeni kao zločin u glinskoj crkvi, među najstrašnijim pokoljima na teritoriji NDH u Drugom svetskom ratu jesu oni

Društvo

27.07.2021 u 11:37

Osam decenija od najmonsturoznijeg zločina u Glini

Osam decenija od zločina u Glini, jednog od najmonstruoznijih i po svom karakteru najstrašnijih ustaških zločina nad nedužnim srpskim civilima tokom Drugog svetskog rata, navršava se ovih dana. Muzej žrtava genocida navodi u saopštenju da je u nizu zločina počinjenih u Glini najpotresniji i najdramatičniji onaj koji se odigrao u crkvi. Podsećaju da je nakon prvog ustaškog zločina 13. maja 1941. godine, Glina te prve godine rata od 24. jula do 8. avgusta još dva puta bila mesto masovnog stradanja srpskih civila, u okviru šire akcije ubijanja Srba na Baniji i Kordunu. „Prvi se odigrao u noći između 29. i 30. jula 1941. godine. Najveći deo stradalih iz opštine Topusko, dopremljen je u Glinu u dva stočna vagona. Utvrđena su 203 imena iako se smatra da ih je ubijeno između 300 i 700”,

Kultura

05.07.2021 u 15:20

Ženska borba i svedočanstva o ustaškim zločinima

Knjiga Marte Bren i Jeni Jurdal govorio 150 godina ženske borbe za slobodu, jednakost i sestrinstvo, dok Mila Mihajlović u svom delu daje dokumentaciju o masakru Srba u Dalmaciji, Lici i Kninskoj Krajini za vreme Drugog svetskog rata Među novim izdanjima „Čigoja štampe” nalazi se i knjiga „Ženska borba: 150 godina borbe za slobodu, jednakost i sestrinstvo”, autorki Marte Bren i Jeni Jurdal, koje ističu istorijske bitke žena, između ostalog i za pravo na obrazovanje, učešće u politici, upotrebu kontraceptivnih sredstava, jednakost na tržištu rada, povezujući ih sa raznim društvenim pokretima. Rezultat je bogata panorama feminističke borbe, koja pokazuje napredak koji je već postignut, kao i sve ono što bi tek trebalo postići. Ova knjiga donosi mnogo toga u ogorčenim izrazima razdraženih žena

Društvo

04.07.2021 u 21:32

Pravo na otpor i pobunu

Danas, kada su nedavne ideološke podele u svetu zamaglile veličinu i suštinski značaj pobede (1945) nad jednim projektom dominacije svetom i kada se relativizuje značaj pobede nad tim istim projektom 1918. godine, ima li mesta da se zapitamo da li je narod kome pripadamo birao i onda i tada pravu stranu istorije? Da se pitamo da li je posle pobeda u ta dva rata pružao ruku pomirenja pobeđenima bez masovnog revanša i osvete? Da li treba da se u ime nečega odričemo prava na sećanje da je nekada postojala tradicija borbe za oslobođenje, protiv volje silnika koji bi da porobe, da razdrobe, da unište i potru jedan narod i pretope ga, na njegovom tlu, u nešto drugo, poslušno i bez svesti o sebi? Ili da sve što ima od prirode i od svog truda stvoreno preda drugome po pravu nametnutom silom

Svet

01.07.2021 u 10:58

Putin zabranio izjednačavanje ratnih uloga Sovjeta i Nemaca

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se zabranjuje javno poistovećivanje uloga S S SR-a i nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu. U obrazloženju je navedeno da se u poslednje vreme u medijima, uključujući ruske, objavljuju neutemeljene pogrdne izjave, u kojima se ciljevi, odluke i postupci sovjetskog rukovodstva, komande i vojske poistovećuju sa zločinima nacizma i vojnika Vermahta, prenose RIA novosti. „Kategorički smatramo da je neprihvatljivo mešanje i (ili) poistovećivanje postupaka branilaca otadžbine, onih koji su dali svoje živote u borbi za njenu slobodu i nezavisnost, akcija vojnika oslobodilaca sa akcijama okupatorskih vojnika i osoba koje su proglašene krivima za zločine, a čiji je cilj bio uništavanje naroda”, naveli su ranije inicijatori zakona.

Svet

22.06.2021 u 15:10

Putin: Nacistička Nemačka je želela da istrebi narod SSSR-a

MOSKVA - Nacistička Nemačka je želela ne samo da zauzme SSSR, već i da istrebi i porobi narod u najokrutnijem genocidu u istoriji, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin. On je to izjavio nakon što je položio cveće na Grob nepoznatog vojnika kod zidina Kremlja na Dan sećanja i tuge, odnosno godišnjicu napada nacističke Nemačke na SSSR, preneo je Tass. „Neprijatelju nije bilo dovoljno da zauzme stranu zemlju. Došao je da istrebi naš narod i porobi one koji će ostati, lišavajući ih maternjeg jezika, tradicije, predaka i naše kulture. Istorija nikada ranije nije videla tako surov genocid”, rekao je ruski lider. „I danas se krv pretvara u led kada se prisetimo metoda koje su nacisti i njihovi saučesnici koristili za sprovođenje svojih smrtonosnih planova i zločina koje su

Društvo

17.06.2021 u 10:51

Volas i Stefanović položili vence na groblju Komonvelta i braniocima Beograda

Potpredsednik vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Ben Volas položili su vence na Vojnom groblju Komonvelta i kraj Spomen-kosturnice branilaca Beograda 1914-1918, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Dvojica zvaničnika, odajući poštu srpskim i britanskim vojnicima, koji su izgubili živote boreći se zajedno tokom dva svetska rata, simbolično su podsetili na savezništvo i snažne istorijske veze Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, ističe se u saopštenju. Može se reći da ova poseta ima i istorijski značaj jer je Volas prvi britanski ministar odbrane koji je došao u posetu Srbiji. Tokom prvog dana posete razgovarao je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem.

Društvo

12.06.2021 u 21:00

Kada je pošta bila najbolja hrana

Na poziv čitaocima „Politike” da podele sećanja o svojim precima koji su bili zarobljenici Aprilskog rata odazvao se i gospodin Đorđe Mamula. On je dostavio priču o svom pradedi, kapetanu Dušanu Diniću, zatočeniku logora u Nirnbergu i Hamelburgu. „Dušan S. Dinić rođen je 1901. u Velikom Šiljegovcu nedaleko od Kruševca od oca Sretena i majke Zorke. Otac mu je bio učitelj, potom školski nadzornik i urednik ’Leskovačkog glasnika’. S njim se nesrećne 1915. povlači preko Albanije, tako da je Dušan još kao dečak okusio strahote rata. Iz Medove je januara 1916. transportovan u Francusku, gde je završio školovanje. Posle Prvog svetskog rata Dušan upisuje Vojnu akademiju. Kao oficir je službovao u Vranju, potom u Pirotu, gde je bio ađutant pešadije moravske divizijske oblasti, a početkom 1940.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: drugi svetski rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће