Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.93	117.58
103.44	104.06	103.75
112.96	113.64	113.3

Društvo

16.12.2021 u 11:30

Slavenku Terziću nagrada za monografiju „Na kapijama Konstantinopolja. Rusija i balkansko pitanje u 19. veku”

U Državnom arhivu Srbije juče je, na Dan arhiva u Srbiji, akademiku Slavenku Terziću uručena Godišnja nagrada Đurđa I. Jelenića za monografiju „Na kapijama Konstantinopolja. Rusija i balkansko pitanje u 19. veku”. Godišnju nagradu Đurđa I. Jelenića, upravnika Državne arhive, Beograd, od 1929. do 1938. godine dodeljuje Zadužbine Đurđa, Danice i Jovanke Jelenić. Odluku o dobitniku doneo je žiri u sastavu dr Mira Radojević, dopisni član SANU, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Milan Terzić, direktor Arhiva Jugoslavije i dr Petar V. Krestić, naučni savetnik Istorijskog instituta. U obrazloženju nagrade je navedeno da je knjiga Slavenka Terzića rezultat višegodišnjih arhivskih i drugih istraživanja u domaćim i ruskim arhivima, prevashodno u Arhivu za spoljnu

Politika

13.12.2021 u 17:59

Otvaranje arhiva Jugoslavije po uzoru na Štazi arhive

Otvaranje vojne i policijske arhiva bivše Jugoslavije doprinelo bi povratku poverenja, ocena je Lukasa Mandla, poslanika Narodne partije Austrije (OVP) u Evropskom parlamentu, o čijem izveštaju o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu sutra treba da raspravljaju evroposlanici. Mandl je, na zum konferenciji za novinare, rekao da je bitno da se taj izvešta usvoji, jer se u njemu daju konkretni predlozi za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. „Zapadni Balkan je važan deo Evrope, a organizovani kriminal u tom regionu je među velikim strukturalnim problemima. Građani Zapadnog Balkana su žrtve organizovanog kriminala i sve što činimo u toj oblasti je u njihovom interesu”, kazao je Mandl. On smatra da organizovani kriminal vodi ka gubitku poverenja

Društvo

04.10.2021 u 15:37

Arhivisti – čuvari kolektivnog pamćenja

Subotica – Kome su potrebni arhivi, koja je njihova uloga u budućnosti, kako komuniciraju sa korisnicima – neke su od tema koje obrađuju 14. subotički arhivski dani. Zbog epidemije u nešto manjem broju, Istorijski arhiv Subotice uspeo je da okupi kolege iz Novog Sada, Niša, Zrenjanina, Kragujevca, Užica, Budimpešte. – Zaposleni u arhivi čine sve da sačuvaju, obrade građu i izađu u susret onima kojima su ti podaci potrebni. Neophodno je razumevanje, potpora i pomoć šire društevene zajednice u obezbeđivanju materijalno finasijskih uslova, kao i u jačanju svesti o samom značaju arhiva i pisane dokumentacije” rekao je na skupu Stevan Mačković, direktor Istorijskog arhiva u Subotici. Jedno od pitanja koje su obrađivali stručnjaci iz različitih arhiva bilo je i ko su korisnici arhivske

Politika

10.09.2021 u 08:54

Čeku: Arhive OVK ne postoje

PRIŠTINA – Bivši komandant tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Agim Čeku tvrdi da arhive te paravojne formacije ne postoje, jer je tzv. Kosovo, kako je rekao, uvek bilo otvoreno. Kako prenosi portal Reporteri, Čeku je rekao da OVK nema takve arhive, da Kosovo ima „državnu arhivu”, ali da nema šta da se otvara, jer je Priština, prema njegovim rečima, „uvek otvorena”. „Nema ničeg što smo sakrili, tako da je to besmisleno”, rekao je Čeku za Infokus. On smatra da ceo svet zna ko je agresor, a ko žrtva i da tzv. OVK nije činila kriminalne radnje. Čeku je ponovo izneo tvrdnju da je Srbija počinila sistematske i organizovane zločine, a da tzv. OVK nije počinila takve zločine i da stoga ne postoji arhiva. Dodao je da Beograd može slobodno da dođe da pogleda „državne

Politika

08.09.2021 u 23:17

Dogovor o otvaranju ratnih arhiva

Ako je tačno da je danas u Briselu dogovoreno otvaranje ratnih arhiva to je veoma pozitivna stvar kojoj će se obradovati svi koji traže nestale osobe i koja može da ohrabri i uspostavi put i za ostale dogovore, izjavio je direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić. On je za Tanjug televiziju istakao da je pitanje ratnih arhiva veoma emotivno pitanje o kome se često razgovaralo i gde je naša strana tražila otvaranje arhiva OVK. Naveo je međutim da je i ovaj pozitivni pomak obeležen korakom unazad, pošto Priština traži da se Veljko Odalović proglasi personom non grata. „Takav zahtev je politički potez, jer Odalović koliko je meni poznato nema nikakvu krivičnu prijavu ili neki zločcin iza sebe da ne bi mogao da obavlja tu funkciju. Time se zapravo

Društvo

16.05.2021 u 16:30

Do porodičnog stabla uz pomoć onlajn crkvenih knjiga

Subotica – U Istorijskom arhivu u Subotici u dugom nizu polica smešteno je između 70 i 80 miliona stranica dokumenata. Od tog mnoštva istraživače najviše privlače upravo ona koja su u arhivu na pozajmici – matične crkvene knjige. „Kada je pokrenut projekat e-arhiva, odnosno mogućnost istraživanja arhivske građe preko interneta, uzeli smo u obzir dva važna faktora: zaštita arhivske građe i frekventnost njenog korišćenja. Zbog toga smo odlučili da projekat započnemo digitalizacijom crkvenih matičnih knjiga koje najviše traže istraživači u našoj instituciji”, kaže za „Politiku” Stevan Mačković, direktor Istorijskog arhiva u Subotici. Do 1895. godine crkve su jedine vodile matične knjige stanovništva, kada taj posao preuzima država. Naravno, crkve su nastavile paralelno da vode svoje

Beograd

23.08.2020 u 21:00

Čuvaru pamćenja potrebna nova kuća

Sreće s policijom Vuk Stefanović Karadžić nikad nije imao. Za austrijsku je bio ruski špijun, za rusku – austrijska uhoda. Od srpske, u čijim je očima takođe ponekad bio tuđi žbir, dobio je onaj čuveni posprdni pasoš u kojem se opisuje kao bivši kozar koji je postao „spisatelj srpske gramatike”, s nosem kao modrim patlidžanom i ustima kao čarapinim početkom. Ali, siromaštvom tako dugo progonjeni Vuk, kad se u životu domogao i srebrnih kašika, zbog njih se na kraju morao za pomoć obratiti policiji. Neko mu ih je, naime, ukrao, pa je on podneo prijavu policiji da mu nađu lopova i pokradeni escajg. Tu prijavu iz 1861. danas čuva Istorijski arhiv Beograda. Kad bi se povela rasprava o tome gde je srce Beograda, palo bi bezbroj različitih odgovora. Na pitanje gde se nalazi njegovo pamćenje,

Društvo

10.08.2020 u 21:21

Lečenje starih dokumenata u Arhivu SPC

Kada je svojevremeno obilazio Arhiv Srpske pravoslavne crkve, tada smešten u neuslovnim prostorijama u zvoniku Crkve Svetog Marka u Beogradu, direktoru Arhiva Srbije Miroslavu Perišiću u rukama se metodom slučajnog uzorka našao dokument iz 1832. godine. Čak i tada, u nesređenoj arhivi, privremeno ostavljenoj, pa onda dugo godina i zaboravljenoj, nije bilo potrebno mnogo tragati da bi se našao dokument star više od 150 godina. Godine u kojima se vredna građa, značajna ne samo za istoriju crkve već i za nacionalnu istoriju, jer tu su i popisi stanovništva iz 19. veka ili opisi zaraznih bolesti iz tog perioda, čuvala u crkvenom zvoniku, sada su za nama i Arhiv SPC od prošle godine konačno ima svoju zgradu i aktivno radi na zaštiti dokumenata, konzervaciji i restauraciji. Konzervatorska

Beograd

23.07.2020 u 12:58

Zapadna kapija Beograda u legatu Mihajla Mitrovića

Makete, projekti, crteži, fotografije sa viđenijim ljudima poput Dobrice Ćosića, Ane Bešlić, Petra Lubarde, Miodraga Protića, tekstovi koje je objavljivao u „Komunistu”, „Oku”, kao i reakcije na važne društvene teme koje je pisao za „Politiku” samo je deo zaostavštine koja je pre dva dana stigla u Istorijski arhiv Beograda. Nju je ustupila supruga arhitekte Mihajla Mitrovića, Jelena, sa idejom da u toj kulturnoj ustanovi bude formiran Mitrovićev legat i da delo njenog životnog saputnika koji je preminuo pre dve godine, kaže, sačuva od zaborava. – Godinu dana sam sređivala Mikičinu arhivu. Naša dnevna soba bila je puna kutija koje su ljudi iz Arhiva odneli i tada sam osetila kao da je deo Mihajla i mene otišao sa tom građom. Ali, ipak sam zadovoljna jer verujem da će sav taj

Društvo

03.03.2020 u 14:52

Nepoznanica šta će biti otvoreno, Vatikan sklon prepakivanju

Akademik Ljubodrag Dimić smatra značajnim otvaranje arhiva Vatikana i dokumenata koji se tiču uloge Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa za vreme Drugog svetskog rata uz napomenu da je još uvek nepoznanica šta će od arhivske građe biti dostupno istraživačima budući da, kako kaže, Vatikan ništa ne prepušta slučaju i dobro procenjuje sa čega će skinuti oznaku tajnosti. „Otvaranje arhiva lepo zvuči, ali postoje mnoge prepreke koje treba preskočiti. Jedna je saopštena već juče, a to je da su do kraja godine popunjena sva mesta za istraživače'', navodi Dimić za Tanjug.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arhiva

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће