Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Region

06.06.2022 u 16:50

Obezbeđen novac za izbore u BiH

Od našeg dopisnika Sarajevo – Višemesečna prepucavanja oko finansiranja opštih izbora u BiH, zakazanih za 2. oktobar, konačno su završena. Savet ministara BiH, na predlog ministra finansija i trezora Vjekoslava Bevande, doneo je posebnu odluku na osnovu koje će Regulatorna agencija za komunikacije (RAK), od prihoda za OSM licence, pozajmiti Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) nešto više od 4,8 miliona evra, kako bi mogla da finansira svoje obaveze. U više navrata CIK je tražio od Saveta ministara da mu potreban novac, i to u iznosu većem od 6,2 miliona evra, bude odobren iz akumuliranih prihoda što je uporno odbijao ministar Bevanda, jer on smatra da „to ne bi bilo u skladu sa zakonom”. Zbog toga su se i on i njegova stranka (HDZ) našli na udaru političkog Sarajeva, na čiju stranu su

Ekonomija

05.06.2022 u 12:10

Korona srezala profit banaka po drugi put

Bankarski sektor Srbije poslovao je u 2021, inače drugoj godini korone sa profitom, međutim, zarada im se još nije vratila na neke pređašnje iznose. Banke su prošle godine, posle oporezivanja, zaradile 49,3 milijarde dinara što je 417,8 miliona evra. U 2020, prvoj godini korone profit im je bio manji kao posledica moratorijuma i visokih rezervacija i iznosio je 390 miliona evra. U 2019. kada su podnele deo troška za konvertovanje stambenih zajmova iz švajcarskog franka u evro zaradile su 530 miliona evra, a godinu dana ranije rekordnih 600 miliona evra. Ukratko, bankama poslednjih godina nije išlo loše, ali znaju i za bolje dane. Šta je uzrok da se profit bankarskog sektora nije znatnije povećao u drugoj godini korone i šta su bile glavne odlike poslovanja? Nenad Gujaničić, broker kuće

Ekonomija

04.06.2022 u 13:31

Vlada usvojila izjavu o programu saradnje sa MMF-om

U okviru drugog redovnog razmatranja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) podržanog instrumentom za koordinaciju politika, Vlada Srbije usvojila je izjavu o programu kojom se prihvataju ciljevi i mere ekonomske politike tokom trajanja navedenog programa, saopšteno je juče iz Ministarstva finansija. Navodi se da izjava o programu sadrži opis dosadašnjeg napretka u sprovođenju aranžmana sa MMF-om, i dalje mere ekonomske politike koje vlada i Narodna banka Srbije (NBS) nameravaju da sprovedu tokom trajanja programa podržanog instrumentom za koordinaciju politika, prenosi Tanjug. Dodaje se da u dokumentu, između ostalog, piše da je srpska privreda dobro prebrodila pandemiju virusa korona, da je očuvana stabilnost finansijskog sektora, te da je nakon blagog pada BDP-a od 0,9 odsto

Ekonomija

04.06.2022 u 12:01

Na isplatu najniže penzije utiče i prebivalište

Zašto neko prima minimalnu, a neko maksimalnu penziju? Zašto nekome pripada iznos manji od najniže penzije? I jesu li isključivo godine staža i uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje merilo za konačan iznos prinadležnosti, ili na to utiče još ponešto? Kako kažu u Fondu PIO na isplatu najnižeg iznosa može da utiče prebivalište korisnika, kao i to da li je ostvario pravo na prinadležnost u inostranstvu. Zakonom o PIO propisano je da se najniži iznos isplaćuje samo ako zbir penzije koja je određena u Srbiji i one koju dobija iz inostranstva nije veći od propisanog najnižeg iznosa. U skladu sa zakonom i u 2022. godini, uz januarsko usklađenje od 5,5 odsto, ova penzija iznosi 16.884,94 dinara. Najniži iznos prinadležnosti za korisnike poljoprivrednih penzija je 13.274,55

Društvo

29.05.2022 u 16:00

Pančevačka Opšta bolnica dobija savremenu opremu

PANČEVO - Opšta bolnica u Pančevu, koja pokriva područje čitavog južnog Banata, posle pandemije potpuno se vratila u redovan režim radaPančevo – Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo izdvojio je više od 80 milona dinara za nabavku medicinskih aparata namenjenih Opštoj bolnici u Pančevu. Tim novcem biće kupljeni ultrazvučni aparat za kardiologiju sa dve sonde i nov ultrazvuk za abdominalnu hirurgiju, što će, kako ističu u ovoj zdravstvenoj ustanovi, znatno unaprediti dijagnostiku. „Biće nabavljen i aparat za intraoperativno spašavanje krvi, pa će po prvi put biti moguće, krv preradi i vrati pacijentu dok je operacija u toku”, objašnjava dr Slađana Kovačević i napominje da se bolnica u Pančevu, koja pokriva područje čitavog južnog Banata, potpuno vratila u redovan režim rada. To znači da

Hronika

27.05.2022 u 14:22

Zaplenjene funte, evri i sat od 60.000 dolara

U proteklih nekoliko dana zabeležena su dva slučaja krijumčarenja gotovog novca, kada je na prelazu Batrovci zaplenjeno 23.000 britanskih funti, dok je na prelazu Horgoš kod jednog putnika, pored nešto manje od 14.000 neprijavljenih evra, pronađen i muški sat vredan oko 60.000 dolara, saopštila je danas Uprava Carina, prenosi Tanjug. Prekršaj na Batrovcima otkriven je 26. maja kada je za detaljan pregled na ulazu u zemlju izdvojen BMW britanskih registarskih oznaka, kojim je sam putovao 50-godišnji britanski državljanin. Na uobičajeno pitanje carinika o robi za prijavljivanje i gotovom novcu koji nosi sa sobom, putnik je rekao da, sem ličnog prtljaga, kod sebe ima i oko 8.000 funti. Tokom kontrole kod njega je pronađena 31.000 funti. Nakon što mu je vraćen dozvoljeni iznos u protivvrednosti

Ekonomija

13.05.2022 u 11:04

Rublja nastavila da jača prema dolaru i evru

MOSKVA - Ruska nacionalna valuta je ojačala danas na Moskovskoj berzi na oko 63 rublje za dolar, dostigavši prvi put nivo na kojem je bila početkom februara 2020. godine, dok je prema evru dotakla nov petogodišnji maksimum. Na trgovanju jutros rublja se stabilizovala na nivou od 63,32 rublje za dolar, nakon što je ranije dotakla nivo od 62,6250, najjači od 5. februara 2020. Banke, međutim, nude za kupovinu rubalja mnogo slabiji kurs. Ruska valuta je na početku današnje sesije skočila i prema evru na 64,9425 rublje, što je njen najjači kurs od sredine 2017. godine, ali se kasnije tokom trgovanja spustila za 0,8 procenata na 65,80 rubalja za evro, preneo je Tanjug. Rublja je ove godine, prema izveštaju agencije „Blumberg”, postala najuspešija valuta na svetu podržana kontrolom

Ekonomija

12.05.2022 u 12:37

Evropska unija planira 195 milijardi evra za energetsku nezavisnost od Rusije

MOSKVA - Zemljama Evropske unije biće potrebno 195 milijardi evra u narednih pet godina da se oslobode energetske zavisnosti od Rusije, piše Fajnenšel tajms. Toliki budžet je uključen u projekat ubrzane energetske tranzicije koji je pripremila Evropska komisija, ističući da je brzo odbacivanje ruskih energetskih resursa moguće samo kroz preorijentaciju na čistu energiju. Da bi to ostvarile, evropske zemlje će morati da pojača uštedu energije za 13 odsto do 2030. godine umesto planiranih devet procenata, što bi trebalo da se postigne povećanjem energetske efikasnosti, prema nacrtu plana EK. Pored toga, predviđa se da će Evropa u narednih osam godina aktivno koristiti zeleni vodonik u količini do 20 miliona tona godišnje, od čega će se veći deo uvoziti, preneo je Tanjug. Kako

Ekonomija

06.05.2022 u 19:34

Stanje javnih finansija dobro, ograničenje cena osnovnih namirnica još 60 dana

Srbija plaća visoku cenu jer nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, ali je stanje javnih finansija dobro. Ovo je ocena koju je izneo predsednik Aleksandar Vučić koji je zahvalio građanima što su izdržali. „Novac je strahovito poskupeo zbog sukoba u Ukrajini. Kraj je jeftinog novca. Neću da ostavljamo visoku stopu javnog duga našoj deci, koristiću sva sredstva da ne pređemo 60 odsto javnog duga. Neću da ulazim u projekte da bih se dodvorio narodu. Da državu uništimo da bi se dodvorili nekome, neću”, izričit je bio Vučić koji je istakao da su u Srbiji najeftiniji hleb i struja, kao i da država radi sve spremno dočekamo zimu. „Naprali smo ograničenje cena osnovnih životnih namirnica na još 60 dana. Robne rezerve smo napunili, dobićemo još mleka u prahu. Imamo velike količine pirinča,

Ekonomija

04.05.2022 u 12:53

Najveće plate imaju programeri, a najniže ugostitelji

Zvanični statistički podaci pokazuju da u Srbiji najviše zarađuju zaposleni u računarskom programiranju i konsultantskim uslugama čija je prosečna februarska plata iznosila 227.823 što je tri puta više od ukupnog proseka zaposlenih u državi. Najmanje plate u istom periodu su u ličnim uslužnim delatnostima, pripremanju i posluživanju hrane sa prosekom manjim od 40.000 dinara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku o platama po delatnostima takođe pokazuju da je isplativo raditi u proizvodnji koksa i derivata nafte gde se u proseku zarađuje nešto više od 155.000 dinara, proizvodnji duvanskih proizvoda 110.000, vazdušnom saobraćaju 153.644 dinara, , prenosi Tanjug. Platama većim od republičkog proseka, koji je za februar iznosio 70.605 dinara, mogli su su pohvaliti i zaposleni u snabdevanju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: novac