Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Društvo

25.07.2022 u 16:54

Naučnici veruju da su pronašli uzrok epidemije dečjeg hepatitisa

LONDON - Pronađen je verovatan uzrok misteriozne epidemije dečjeg hepatitisa, jer stručnjaci iz Velike Britanije veruju da su identifikovali uzrok nedavnog niza problema sa jetrom koji pogađaju malu decu širom sveta. Istraživanja sugerišu da su se dva uobičajena adenovirusa vratila nakon sto je lokdaun zbog pandemije kovid-19 okončan i pokrenula retke ali veoma ozbiljne slučajeve hepatitisa, prenosi Bi-Bi-Si. Smatra se da je pogođeno više od 1.000 dece u 35 zemalja, od kojih su mnogi mlađi od pet godina. Navodi se da je nekima, uključujući i 12 dece iz Velike Britanije, bila potrebna transplantacija jetre kako bi im bio spasen život. Dva tima istraživača, iz Londona i Glazgova, kažu da su bebe izložene tim virusima kasnije nego sto je uobičajeno, a sve zbog ograničenja

Zdravlje

22.07.2022 u 10:13

Kon: Ubrzava se aktivnost virusa, svako može da se zarazi

Iz nedelje u nedelju se ubrzava aktivnost virusa korona i povećava broj zaraženih, izjavio je epidemiolog Predrag Kon i istakao da je nošenje maski u bolnicama i dalje na snazi, te pozvao građane da poštuju tu meru, kako se ne bi inficiralo još više ljudi. Prema njegovim rečima, za svaki boravak u zatvorenom prostoru najbezazlenija i najsigurnija mera je nošenje maske. Ponovio je i da kada bi to svi radili zaštita od koronavirusa bi bila 95 odsto. „Još uvek se nalazimo u situaciji da će i dalje biti porasta broja zaraženih, to zabrinjava, ali činjenica je da je trenutno u Srbiji prisutan isključivo omikron”, naveo je Kon, prenosi Tanjug. On je rekao i da to utvrđuje naš Nacionalni institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i dodao da je 6. juna bilo ispod jedan

Zdravlje

21.07.2022 u 18:00

Do moderne terapije za artritis uz pomoć kliničkih studija

Reumatske i mišićno-koštane bolesti (RMKB) pogađaju više od četvrtine Evropljana svih uzrasta i one su najčešći pojedinačni uzrok telesnog invaliditeta, a zbog dugotrajnih odsustvovanja s radnog mesta i plaćanja invalidskih naknada, one su prve među bolestima s društvenim i ekonomskim posledicama. Ljudi s ovim oboljenjima često imaju ozbiljna ograničenja u samostalnom funkcionisanju i suočavaju se s diskriminacijom i stavovima koji ograničavaju njihovo potpuno učešće u društvenom životu. Vlade svih država trebalo bi da prepoznaju socijalno-ekonomski značaj RMKB i da im dâ odgovarajući prioritet. U Srbiji 1.800.000 građana boluje od neke hronične RMKB, od toga oko 70.000 odraslih i oko 2.000 dece boluje od hroničnih autoimunih artritisa. Onesposobljavanje od ovih bolesti najefikasnije

Zdravlje

19.07.2022 u 18:00

Važno je na vreme prepoznati poremećaje rada štitaste žlezde

U celom svetu se poslednjih godina znatno povećao broj obolelih od bolesti štitaste žlezde, što je posebno izraženo kod karcinoma ovog organa, čija se učestalost povećala više od četiri puta. Svaka druga osoba ima nodus (čvor) u štitastoj žlezdi, ali većina nije značajna. Učestalost Hašimoto tiroiditisa iznosi 27 odsto kod žena i sedam odsto kod muškaraca. Od blage forme hipotireoze boluje oko osam odsto žena i oko tri odsto muškaraca. Od blage forme hipertireoze boluje oko tri odsto populacije, dok od teške forme pati do dva odsto žena, a 10 puta manje muškaraca. Dr Miloš Žarković (Foto: lična arhiva) Kako objašnjava profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kada se

Zdravlje

07.07.2022 u 18:00

Značaj podrške roditelja za život s dijabetesom

Nedavno sam pročitala pitanje: „Kako biste predstavili sebe bez pominjanja imena, prezimena, godina i posla koji radite?” Nateralo me je da razmislim, pa bih odgovorila da sam jedan radoznali istraživač novih gradskih mesta i ljudskih odnosa, pasionirani ljubitelj crne kafe, mama podjednako radoznalog dvogodišnjaka, žena čoveka koga volim, doktorka nauka u nastajanju, a pored svega toga preterano „slatka” već poslednjih 25 godina. Ako bih se predstavila na klasičan način, rekla bih da se zovem Lena Platanić Arizanović, da imam 32 godine, da sam po obrazovanju master biohemičar i student doktorskih studija biohemije, a po zanimanju DNK analitičar, kao i da poslednju četvrtinu veka živim s dijabetes melitusom tip 1. Lena Platanić Arizanović, Udruženje „Plavi krug” (Foto lična

Zdravlje

28.06.2022 u 18:00

Neprepoznavanje simptoma hemofilije plaća se životom

Stečena hemofilija A je retka, autoimuna bolest hemostaze koja se prepoznaje najčešće po velikim razlivenim modricama na ekstremitetima i po trupu. U pitanju je bolest sistema zaustavljanja krvarenja (hemostaze) od koje može da oboli bilo ko, a ukoliko se ne prepozna na vreme i ne započne odgovarajuće lečenje – može imati fatalan ishod. Procene su da se godišnje otkrije jedan bolesnik ili dva na milion stanovnika, što znači da se u Srbiji može očekivati od pet do 10 bolesnika tokom jedne godine. Dr Nebojša Rajić (Foto: lična arhiva) – U Srbiji ne postoje precizni statistički podaci za ovu bolest jer je toliko retka i ne dijagnostikuje se često. U studiji u Engleskoj učestalost je bila dva slučaja na milion stanovnika godišnje, dok je u Nemačkoj čak šest

Zdravlje

27.06.2022 u 15:36

Štitasta žlezda važna u svakom životnom dobu

Osobi koja se žali na umor, neraspoloženje, probleme s koncentracijom, ali i promuklost, osećaj gušenja, problem s telesnom težinom ili na druge nespecifične simptome vrlo često ljudi iz najbliže okoline predložiće da proveri rad štitaste žlezde. Neretko se pod poremećaj rada štitaste žlezde podvodi veoma širok spektar simptoma, a šta su zaista ozbiljni poremećaji rada štitaste žlezde za „Magazin” objašnjava profesor Miloš Žarković. – Svaki poremećaj rada štitaste žlezde može da bude ozbiljan u zavisnosti od starosti, fiziološkog stanja i trajanja bolesti. Kod žena koje planiraju trudnoću i trudnica ne tolerišu se ni minimalni poremećaji tiroidne funkcije. S druge strane, kod starijih osoba i pacijenata s udruženim bolestima toleriše se smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza), ali lekar

Zdravlje

23.06.2022 u 18:00

Melanom je jedini rak koji se može videti

Katastrofa. I to je eufemizam za situaciju u kojoj se nalazimo posle korone. Ovog proleća javljaju mi se pacijenti koji su, gotovo svi, u četvrtom stadijumu melanoma. To je posledica nedostatka pregleda u prethodne dve godine. Pretpostavljali smo, a sada i vidimo, da će posledice pandemije po nekovid pacijente biti užasne. Zato je još važnija kampanja koju ovih dana paralelno vodimo i lekari u okviru „Euromelanoma” i mi iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma. Do sada smo, u okviru kampanje Mesec borbe protiv melanoma, bili u Valjevu, Zemunu, Sarajevu, Kragujevcu, Banjaluci i Nišu, a do kraja kampanje obići ćemo Novi Pazar, Čačak i Novi Sad. Nedeljama unazad objašnjavamo ljudima koliko je opasno UV zračenje, odnosno odlasci u solarijum i sunčanje. Nedavno sam se zaprepastio kada je jedna osoba do

Zdravlje

21.06.2022 u 18:00

Rak debelog creva u početku protiče bez simptoma

Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor po broju obolelih i treći po broju preminulih kako u svetu, tako i u Srbiji. Svake godine od ovog raka oboli između 4.000 i 4.500 ljudi, a umre više od 3.000 osoba. Češće obolevaju pacijenti muškog pola. Po poslednjoj statistici u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije za 2021. godine, ova vrsta karcinoma se najčešće otkrivala kod pacijenata u metastatskom stadijumu bolesti, kod oko 60 odsto njih, što je jedan od razloga zašto je smrtnost u našoj zemlji za 20–30 odsto viša nego u razvijenim zemljama. Dr Violeta Škrelja, iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da su pacijenti do nedavno zbog malih terapijskih opcija i pandemije imali lošiju prognozu bolesti, ali da su od ove godine u našoj zemlji proširene indikacije za

Zdravlje

20.06.2022 u 12:57

Korak do pobede multiple skleroze

Nekada su lekari dugo izbegavali da pacijentima jasno saopšte dijagnozu multiple skleroze (MS) jer je to bila bolest kod koje prognoze nisu bile dobre i za obolelog je ona značila bol, invalidnost i nesposobnost za samostalni život. MS je autoimuna bolest kod koje dolazi do propadanja određenih nervnih vlakana i promena na kori mozga. Kod većine pacijenata danas ovo više nije fatalna dijagnoza. Dr Jelena Drulović (Foto lična arhiva) Prof. dr Jelena Drulović, neurolog i načelnica Odeljenja za imunski posredovane bolesti Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu, kaže kako danas, ukoliko oboleli dobijaju odgovarajuću terapiju, čiji se efekti prate i koriguju prema potrebi, velika većina pacijenata može da vodi sasvim normalan život i u ličnom i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: bolest