Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.65	103.26	102.96
125.94	126.7	126.32

Beograd

24.09.2021 u 11:10

Besplatni kurs astronomije u Planetarijumu

Svi ljubitelji astronomije mogu da pohađaju besplatni Kurs astronomije za početnike koji počinje danas i održavaće se svakog petka i subote u Planetarijumu. Polaznici će imati priliku da se upoznaju sa ljudskim otkrićima o Zemlji i drugim planetama, zvezdama, galaksijama, a predavanja prate ilustracije i planetarijumske projekcije. U svet zvezda polaznike će uvesti priča o sazvežđima. Predavanja će se održavati svakog petka od 17 do 19 časova i subote od 16 do 18 sati. Astronomsko društvo „Ruđer Bošković”, uz podršku Centra za promociju nauke, organizuje 100. kurs astronomije za početnike. Dodatne informacije ili objašnjenja zainteresovani mogu pronaći na sajtu www.adrb.org ili dobiti pozivom na broj telefona 3032-133.

Magazin

26.08.2021 u 10:29

Otkriće „mini-Neptuna” može da ubrza potragu za životom

LONDON- Otkriće „mini-Neptuna”, nove klase planeta prekrivenih okeanima van Sunčevog sistema, moglo bi da ubrza potragu za vanzemaljskim oblicima života. U potrazi za životom van Sunčevog sistema naučnici su dosad tražili planete slične veličine, mase, temperature i atmosfere kao Zemlja, ali astronomi sa univerziteta u Kembridžu veruju da novootkrivene naseljive planete poput „mini-Neptuna”, nude veće šanse za pronalaženje vanzemaljskog života, a ujedno su brojnije i lakše za osmatranje, preneo je danas „Independent”. Prema studiji, koja je objavljena u „Astrofizičkom žurnalu”, takozvane „hajsean” planete su tople, prekrivene okeanima sa atmosferom punom hidrogena, što povećava šanse za pronalazak života van solarnog sistema u naredne dve do tri godine. „'Hajsean' planete

Magazin

24.06.2021 u 11:06

Identifikovano 29 planeta koje možda koriste vanzemaljci

LONDON – Naučnici su identifikovali 29 planeta sa kojih bi vanzemaljci mogli da posmatraju Zemlju. Identifikovano je 1.715 zvezdanih sistema gde su vanzemaljski posmatrači mogli da otkriju Zemlju u poslednjih 5.000 godina, piše Gardijan. Ljudi su vekovima gledali u nebo i pitali se postoji li život među zvezdama, i dok su zamišljali malene zelene čovekolike pojave, baš oni su možda gledali u nas takođe, piše britanski list. U novom istraživanju, astronomi su suzili krug obližnjih zvezdanih sistema u kojima bi bilo koji radoznali stanovnik na planetama koje kruže, bio na dobrom položaju da uoči život na Zemlji. Istraživači procenjuju da je 29 potencijalno naseljivih planeta u dobrom položaju da budu svedoci tranzita Zemlje i prisluškuju ljudske radio i televizijske prenose,

Magazin

25.11.2020 u 18:56

Jupiter i Saturn u položaju koji nije viđen od srednjeg veka

Kada Sunce bude zašlo 21. decembra, na dan zimske kratkodnevice, ljudi koji budu pogledali u nebo imaće priliku da vide Jupiter i Saturn bliže jedan drugome nego što ih je iko ko je danas živ mogao videti. Biće to prvi put da se takav prizor pojavi posle gotovo 800 godina, javio je „Indipendent” prenosi Tanjug . Poravnjanje putanja ove dve planete jako se retko događaju, jednom na svakih 20 godina, ali ova konjukcija je izuzetno retka jer će planete izgledati veoma bliske jedna drugoj, naveo je u saopštenju astronom Patrik Hartigan sa Univerziteta Rajs. Takav prizor poslednji put je bio vidljiv sa Zemlje na noćnom nebu 4. marta 1226. godine, naveo je on. Približavanje dve planete traje još od leta. Kada bude dostigao vrhunac, između 16. decembra i Božića po gregorijanskom

Društvo

08.06.2020 u 11:51

U blizini Zemlje 2.000 opasnih asteroida

Asteroid prečnika oko 400 metara ovih dana je prošao pored Zemlje na udaljenosti od 5,1 milion kilometara. Krajem aprila, asteroid 1998OR2, širok nešto više od 2.000 metara, „promašio” nas je za 6,3 miliona kilometara. Vesti o približavanju ovih nebeskih tela danima su emitovane u internet medijima, „dosoljene” nadnaslovima poput „Pažnja, pažnja”, „Upozorenje”, „Opasnost”. U takvom preterivanju postoji i zrno istine: prema astronomskim standardima, kao potencijalno opasni klasifikuju se asteroidi čiji je prečnik veći od 140 metara i koji priđu Zemlji na bliže od 7,5 miliona kilometara. Takvih, do sada otkrivenih, ima oko 2.000. – Olako bi bilo reći da ne postoji opasnost od udara koji bi bio fatalan po život na Zemlji, ma koliko verovatnoća za tako nešto bila mala u doglednoj

Društvo

23.12.2019 u 19:19

Vlasina među zvezdama

Vlasotince – Povodom sto godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije, raspisan je konkurs pod nazivom „Imenuj egzosvetove”. Srbija je imala zadatak da predloži i izglasa novo ime za zvezdu WASP-60 i njenu planetu WASP-60b. Zvezda je dobila ime Morava, a njen pratilac, gasovita planeta, „krštena” je kao Vlasina. Za Moravu zna skoro svako, ali je manje onih koji poznaju lepote Vlasine, reke koja do ušća u Južnu Moravu kod Vlasotinca teče 55 kilometara kroz klisuru i još petnaestak kilometara kroz ravničarske predele. Na njoj je sagrađeno veštačko jezero koje privlači goste iz svih krajeva Srbije. Na svom putu od izvora do ušća, duž koga svaki kućerak ima zanimljivu priču, Vlasina prima pritoke neobičnih i katkad teško objašnjivih imena. U čitavom slivu, u godinama kada je u ovom

Magazin

12.09.2019 u 10:52

Prvi put pronađena voda na potencijalno naseljivoj planeti

LOS ANĐELES – Naučnici su prvi put pronašli vodu u atmosferi planete koji kruži unutar nastanjive zone udaljene zvezde, javlja Bi-Bi-Si. Kako je planeta K2-18b udaljena 111 svetlosnih godina od Zemlje, predaleko je da bi se do nje poslala letelica u potrazi za životom izvan naše matične planete. Ali naučnici u sledećih deset godina očekuju lansiranje generacije svemirskih teleskopa uz pomoć kojih bi moglo da se utvrdi ima li u atmosferi planete K2-18b gasova kakve mogu proizvesti samo živi organizmi. Ova planeta je dvostruko veća od Zemlje, a računarsko modelovanje podataka pokazuje da bi do 50 odsto njene atmosfere moglo da se sastoji od vode. Pritom na planeti preovlađuju temperature dovoljno hladne za tekuću vodu, od nula do 40 stepeni Celzijusa, javlja Tanjug. Jedini problem je to

Magazin

29.07.2019 u 20:22

Naša planeta danas ušla u ekološki dug

Ove godine svet ulazi u ekološki dug upravo danas, 29. jula, što je najranije od kako se sprovode ovakva merenja. Naime, do danas smo potrošili više nego što ekosistemi planete Zemlje mogu u godini dana da obnove. Dan ekološkog duga ove godine obeležava se najranije otkako se sprovode merenja, navode ekolozi, i još jednom upozoravaju na važnost očuvanja prirodne sredine. Organizacija „Global Footprint Network” svake godine izračunava dan prekoračenja. Prošle godine smo u dug ušli 1. avgusta. Unutar „budžeta” zemljinih prirodnih resursa smo bili sve do oko 1970. godine, kada je Dan ekološkog duga Zemlje bio 23. decembar, prenosi RTS. Nakon deset godina, 1980, u dug smo ušli šest nedelja ranije, a naredne to je bio 13. oktobar. Godine 2000. u dug smo ušli 4. oktobra, da bismo

Društvo

02.06.2019 u 20:20

I mladi iz Srbije kumuju u Pegazu

Povodom 100 godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije, pokrenut je projekat „IAU100 Name ExoWorlds”, u kojem će građani zemalja članica imati priliku da imenuju jednu egzoplanetu (planeta van Sunčevog sistema) i njenu matičnu zvezdu. Srbija je dobila čast da predloži ime za planetu koja trenutno nosi naziv WASP-60 b i koja se okreće oko žute, patuljaste zvezde WASP-60 u sazvežđu Pegaza, na oko 1.200 svetlosnih godina od Zemlje. Ova planeta ima dvostruko manju masu od našeg Jupitera, iako je skoro iste veličine, i za nešto više od četiri dana obiđe oko svoje matične zvezde po gotovo savršenom krugu. Prof. dr Anđelka Kovačević

Društvo

03.05.2019 u 16:58

Prvi put u istoriji planete više starih ljudi nego male dece

Prvi put u istoriji, na planeti je više starijih ljudi nego male dece, rezultat je istraživanja Ujedinjenih nacija. Brojke pokazuju da je krajem 2018. godine broj starijih od 65 godina nadmašio broj mlađih od pet godina, preneo je Bi Bi Si na srpskom jeziku. Trenutno na planeti ima oko 705 miliona starijih od 65 godina, dok je onih uzrasta do četiri godine oko 680 miliona. Ukazuje se i na rast dispariteta između najstarijih i najmlađih do 2050. godine - biće više od dvoje starijih od 65 godina na svaku osobu uzrasta do četiri godine. Ovaj sve veći jaz pokazatelj je trenda koji su demografi tražili godinama: u većini zemalja živimo duže, ali ne pravimo dovoljno beba. Godine 1960, stopa plodnosti sveta bila je gotovo petoro dece po jednoj ženi, prema podacima Svetske

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: planete