Nedelja, 07.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: pronalasci

Magazin

22.09.2020 u 20:00

Tajna vodenog sata

Jedan od prvih satova nastalih pre više hiljada godina bio je i vodeni sat klepsidra (grčki: κλέπτειν kleptein, ‘ukrasti’; ὕδωρ hudor, ‘voda’). Drevni Grci su, kako se pretpostavlja, prvi počeli da koriste ovu neobičnu napravu oko 325. godine pre nove ere. Vodeni satovi koristili su se najčešće noću kao pokazivači vremena. Ipak, problem sa ovim mehanizmima bio je što nisu bili precizni, s obzirom na to da je mehanizam ovih satova zasnovan na ulivanju vode u specijalni kontejner, ili njenom isticanju iz ove posebne posudice koja je sa svih strana imala oznake. Stari Grci su pomoću ovih satova mogli da otkriju približno vreme, ali ne i da znaju precizno koliko je sati. I pored toga, bio je to najtačniji instrument u širokoj upotrebi milenijumima, sve dok nije zamenjen mnogo preciznijim

Magazin

15.09.2020 u 20:00

Brave drevnih Egipćana

Brave na vratima nešto su bez čega se ne može zamisliti život u moderno vreme. Vešti majstori osmislili su najmodernije varijante „čuvara” imovine, pa je kupcu danas omogućeno da, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima, obezbedi svoj dom čeličnim bravama ojačanim letvama, ili onima sa dugačkim zupcima od metala, bravama sa specijalnim ključevima... Ideja o zaštiti ljudi i imovine uz pomoć zaključavanja vrata, po nekim istorijskim podacima, javila se veoma rano, nekoliko hiljada godina unazad. Prve brave bile su pravljene od drveta, izgledale su veoma glomazno i grubo, a ključevi kojima su otvarane bili su veliki i teški. Pretpostavlja se da su prve mehaničke brave nastale pre oko 4.000 godina u drevnom Egiptu. Bile su drvene, postavljane su na sredini vrata i imale su

Magazin

11.09.2020 u 20:00

Školjka kao kašika

Pribor za jelo u moderno doba nešto je što se obavezno koristi prilikom obroka i na šta ljudi ne obraćaju mnogo pažnje. Malo ko, međutim, zna da su kašika, viljuška i nož bili pratioci čoveka više hiljada godina i da su nastali potpuno nezavisno jedno od drugog. Prve kašike nastale su, prema nekim istorijskim podacima, još u doba paleolita. Drevni ostaci ukazuju da su ih ljudi pravili od drveta ili školjki i da su ih već tada koristili da bi njima jeli. Stari Grci i Rimljani nazivali su kašiku sličnim rečima koje su označavale puževu kućicu, obrađenu tako da je korišćena kao kašika. Na najstarijem kontinentu, u prvim stotinama godina ove ere, pravljene su kašike od metala – zlata, srebra i bronze, ali i od slonovače, životinjskih kostiju, rogova, porcelana, pa čak i od

Magazin

14.08.2020 u 20:00

Rođendanska poslastica

Rođendansko slavlje, bez obzira na broj gostiju, veličinu svečanosti ili mesto na kome se održava, ne može se zamisliti bez čuvene rođendanske torte. Ova poslastica danas se pravi po različitim receptima, od čokolade, voća ili drugih sastojaka i u raznim oblicima. Rođendanske trpeze krase razni likovi iz crtanih filmova, poput Pepeljuge, Petra Pana ili Duška Dugouška. Zamkovi i kuće iz priča za najmlađe, vile i vilenjaci iz bajki, a svi oni napravljeni su od ukusnog materijala i ukrašeni veštim rukama kulinara. Tu su i torte za rođendane namenjene onima malo starijima, koje možda nisu toliko raznobojne i šarene kao one napravljene za mališane, ali su zato ukrašene do savršenstva. Proslava rođendana i pravljenje nezaobilaznog rođendanskog kolača nisu, međutim, običaji koje je

Kultura

12.08.2020 u 20:15

U Viminacijumu pronađena tri olovna sarkofaga

Na području Viminacijuma u proteklih nekoliko dana naši istraživači naišli su na dragocen nalaz – tri bogato ukrašena olovna sarkofaga u kojima su, smatra se, potvrdio je za naš list Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, sahranjivani ljudi poreklom iz istočnih provincija rimske države (Palestine i Izraela) od drugog do četvrtog veka. Do ovog pronalaska došlo je uprkos kovidu 19, jer se arheološka istraživanja Viminacijuma nastavljaju uslovljena izgradnjom termoelektrane Kostolac B. Arheološki institut zajedno sa EPS-om nastoji da spase sve arheološke ostatke na mestu planiranom za izgradnju deponije uglja pa se posle ukidanja vanrednog stanja sprovode intenzivni radovi i stoga ne čudi da je za manje od tri meseca istraženo više od 170 grobova u kojima je otkriveno

Magazin

24.07.2020 u 20:00

Sunčani sat

Sunčani satovi poznati su još od starog Egipta, a razvile su ih i druge kulture, Kinezi, Antički Grci i Rimljani. Vrsta sunčanog sata s pokazivečem (gnomon) opisana je u Starom Zavetu (Isaija 38:2). Smatra se da je matematičar i astronom Teodosije iz Bitinije (oko 160. pre nove ere – oko 100. pre nove ere) izumeo univerzalni sunčani sat koji je mogao da se koristi bilo gde na svetu. Francuski astronom Orons Fine konstruisao je sunčani sat od slonovače 1524. Italijanski astronom Đovani Padovani objavio je raspravu o sunčanim satovima 1570, u koju je uvrstio i uputstva za proizvodnju i postavljanje zidnih (vertikalnih) i horizontalnih sunčanih satova. Delo Đuzepa Bjankinija Constructio instrumenti ad horologia solaria raspravlja o tome kako se pravi savršeni sunčani sat, s detaljnim

Magazin

07.07.2020 u 20:00

Pica iz kamenog doba

Jelo koje je po svemu sudeći najomiljenije među mališanima, tinejdžerima, ali i onima malo starijima jeste pica. Jednostavno i brzo se sprema, a ukus joj se može menjati u zavisnosti od sastojaka koji se stave na nju pre pečenja. Iako mnogi misle da je pica samo još jedan od proizvoda modernog doba, ova vrsta jela nastala je, prema nekim istorijskim podacima, još u kamenom dobu. Tajnu pravljenja testa za picu znali su svi oni koji su umeli da pravilno izmešaju brašno i vodu i da dobijenu smesu razvuku, a zatim i ispeku. Naši davni preci pravili su tanko testo za hleb koje su pekli između kamenja, na vatri. Na ispečenu podlogu stavljane su različite namirnice. Ovakve „pice” korišćene su umesto kasnije izumljenih tanjira i na njih je stavljano kuvano jelo. Drevni Grci masovno su

Magazin

26.05.2020 u 20:00

Rimski putokazi

Saobraćajni znaci danas se nalaze na svim putevima širom sveta i služe da upozore vozače na opasnost, obaveste o onome što ih čeka na saobraćajnici ili istaknu neku zabranu. Nekoliko hiljada godina unazad, mnogo pre pojave prvih automobila, postojali su znaci koji su ukazivali na pravac kojim treba ići. Izumeli su ih drevni Rimljani, a prvo su, prema nekim istorijskim podacima, korišćeni u novoosvojenim područjima Rimskog carstva. To su bili veliki kameni blokovi koje su Rimljani, dok su pravili nove puteve, koristili kao putokaze. Ove kamene gromade predstavljale su preteče moderne signalizacije. Znaci koji su korišćeni kao putokazi upotrebljavani su i kasnije, u stolećima koja su usledila, a naročito su postavljani pored puteva u srednjem i, vekovima bližim modernom dobu. Ipak,

Magazin

22.05.2020 u 20:00

Crna marka od jednog penija

Poštanske marke su sredstva za plaćanje poštanskih usluga (dopreme), a njihov izdavač može da bude samo poštanska uprava (i Organizacija ujedinjenih nacija). Zalepljena na poštanske pošiljke (pisma i dr.) marka dokazuje da je plaćena taksa (poštarina) za otpremanje pošiljke. Pošta prilikom otpremanja pošiljke poništava marku poštanskim žigom na kojem je datum i mesto otpremanja. Poštanske marke se izrađuju u različitim veličinama i oblicima. Sličice na markama prikazuju najrazličitije sadržaje (pejsaže, portrete, cveće, životinje, sport, umetničke slike i dr.). Oblik poštanskih maraka uglavnom je pravougaon i sa zupcima, mada ih ima i u obliku trougla i petougla i mogu biti bez zubaca. Sijera Leone i Togo su izdale poštanske marke u obliku voćki. Butan je izdao poštansku marku koja

Magazin

12.05.2020 u 20:00

Stolica za vojskovođe

Predmet koji se nalazi u svim domovima i kancelarijama i bez koga je nemoguće zamisliti svakodnevni život svakako je stolica. Na nju malo ko obraća pažnju, jer je odavno postala sastavni deo pokućstva. Ipak, ovaj predmet nije izum modernog doba već postoji hiljadama godina. Pretpostavlja se da su prve stolice, slične današnjim tronošcima, nastale pre više hiljada godina, još u osvit civilizacije. Stolica se koristi od davnina, mada je to vekovima bila simboličan artikl države i dostojanstva, a ne artikl za običnu upotrebu. „Predsedavajuća stolica” se još koristi kao amblem vlasti u Donjem domu u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi, i u mnogim drugim postavkama. U skladu sa ovom istorijskom konotacijom stolice kao simbola autoriteta, komiteti, odbori direktora i akademska odeljenja

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

07.06.2026 u 07:03

Hitna pomoć: Muškarac povređen nožem u tuči na Zelenom vencu

07.06.2026 u 06:45

Mali: Nastavljamo sa subvencionisanim kreditima za mlade

07.06.2026 u 06:40

Vučić: Hvala svima na podršci, posebno Srbima u Crnoj Gori

07.06.2026 u 01:59

Ministar Memić na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu

07.06.2026 u 01:39

Pakistanski ministar unutrašnjih poslova u Teheranu

07.06.2026 u 01:09

Zamrznuta iranska sredstva trošiće se za popravku štete saveznika SAD