Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Magazin

14.05.2019 u 20:00

Zubi od slonovače

U prošlom i prvim godinama ovog veka ljudi veliku pažnju posvećuju zubima. Moderna tehnologija otvorila je put ka najrazličitijim mogućnostima u usavršavanju zuba i lepšem izgledu. Stomatolozi danas imaju na raspolaganju različite materijale i uređaje za pravljenje porcelanskih zuba, mostova, kao i veštačkih vilica. Zbog toga oni koji imaju materijalnih mogućnosti u današnje vreme mogu da „izvoljevaju” u izboru i kvalitetu veštačkih zuba. Hiljadama godina unazad ljudi su takođe vodili računa o „zbivanjima” u svojim ustima. Drevni Etrurci su bili najbolji zubari Starog sveta. Oni su još oko 700 godina pre nove ere pravili parcijalne proteze sa zlatnim mostovima, a veštačke zube su izrađivali najčešće od slonovače. Srednjovekovno zubarstvo zasnivalo se na teoriji da toplota

Magazin

07.05.2019 u 20:00

Zaštita useva: od strašila do drona

Još u osvit civilizacije ljudima je zemlja bila izvor hrane. Ona im je omogućavala da obezbede sebi i svojoj porodici egzistenciju. Na njoj su naši daleki preci nalazili biljke i plodove koje su mogli da jedu, ali i da ih skupljaju za ledene dane, kada nigde nisu mogli da nađu namirnice koje su im neophodne za život. Uporedo sa razvojem civilizacije, čovek je učio kako da se brine o zemlji da bi mu ona dala što više plodova. Otkrio je da je navodnjavanje neophodno da bi biljke rasle, ali i da su im potrebni drugi mehanizmi zaštite kako bi prinosi bili što veći. Vrlo rano počeo je da se bori protiv ptica štetočina uz pomoć strašila. Ova jednostavna naprava, koja se obično sastojala od dve ukrštene grane obavijene slamom i ogrnute odećom, na šta je stavljan šešir, zastrašivala je

Magazin

09.04.2019 u 20:00

Molitvom do kiše

Mnogo vekova pre našeg vremena čovek je otkrio značenje kiše. Dugo nije mogao da pronađe način da „natera” oblake da mu daju dragocenu kišnicu. Zato je u početku pokušavao molitvama i posebnim ritualima da „isprovocira” bogove da daju kišu. Kišne kapi su za ljude oduvek imale egzistencijalni značaj jer, zahvaljujući kiši, čovek je mogao da sačuva žitarice od suše i da obezbedi hranu za određeni period. Vekovima unazad istraživači su pokušavali da pronađu način da stvore veštačku kišu, ali uglavnom bez uspeha. Neposredno pred Drugi svetski rat francuski meteorolog Beržeron pronašao je „proces izazivanja padavina”. Ovaj njegov pronalazak funkcionisao je pomoću aviona. Iz letelice su na velikim visinama gađani oblaci kristalima leda. Ovi kristali prolazili su zatim kroz oblake gde su bili

Magazin

19.03.2019 u 20:00

„Gvozdeni konj” na šinama

„Gvozdeni konj”, kako su mnogi u 19. veku nazivali čeličnu konstrukciju koja je zamenila konjsku zapregu i vukla niz vagona po šinama, privlačio je pažnju, ali i izazivao strahopoštovanje stanovnika. Prvi voz koji je vukla parna lokomotiva povezao je radoznale i odvažne na putovanje 1830. godine na pruzi Liverpul–Mančester. Vrlo brzo posle toga počele su da saobraćaju kompozicije na relaciji London–Edinburg, a putovanje između ova dva grada smanjeno je sa dotadašnjih dvanaest dana na „svega” 50 časova. Voz je podsećao na stari drveni tramvaj, a u početku su šine, kojima je vozio, bile drvene. Tokom decenija pruge su usavršavane pa su šine počele da se prave od livenog gvožđa. Zbog svoje ogromne težine, lokomotive su prilikom razvijanja brzine praktično „mlele” šine i uništavale

Magazin

05.03.2019 u 20:00

Liđani prvi kovači novca

U moderno doba ljudi širom sveta kao sredstvo plaćanja koriste novac. U različitim zemljama koriste se različite valute, u upotrebi je papirni i metalni novac, a od pre nekoliko godina evro koristi više zemalja najstarijeg kontinenta. U osvit civilizacije, ljudi nisu znali za novac kao sredstvo plaćanja, ali je svojevrsna nadoknada za dobijenu robu oduvek postojala. U početku to je bila razmena – da bi nešto dobili, ljudi su morali da određeni predmet daju u zamenu za traženi. Kasnije su kao novac služili odeća ili hrana, ali još u staroj eri metal je zamenio sve ostale vrste plaćanja. Posle otkrića zlata i srebra, ovi dragoceni metali su često korišćeni za plaćanje određenih vrednosti, ali nisu kovani u novčiće, već su bili u obliku šipki koje su lomljene u komade, a zatim su

Magazin

25.02.2019 u 20:00

Helikopter kao igračka

Ideja o stvaranju letelice koja može da lebdi u vazduhu, da leti pomoću elise i da bude lakša i pokretljivija od svog dalekog „rođaka” aviona rođena je mnogo pre nego što su prvi helikopteri uspešno poleteli sa piste. Prve letelice ovog tipa nacrtane su na papiru još u 14. veku, a pretpostavlja se da je tada stvoren i prvi helikopter-igračka. Ova igračka je napravljena po ugledu na vetrenjaču, s tim što su u ovom slučaju kraci vetrenjače pretvoreni u aktivni, pokretački propeler. To je ujedno i prvi primer elise. Igračka se sastojala od četiri kraka rotora koja su postavljena na vreteno, koje je stavljeno u držač. Oko prstena je obavijen dugačak konac i izvučen kroz rupu na dršci. Jakim povlačenjem konca vreteno se obrtalo i elisa je letela visoko u vazduh. Ovaj model

Magazin

04.02.2019 u 20:00

Saune Maja i Asteka

Daleko od snegova Rusije i severne Evrope, gde su se Skiti, vikinzi i ostali zbijali jedni uz druge tokom termalnog tretmana, stanovnici Srednje Amerike su nezavisno otkrili saunu. Kad su konkistadori stigli, utvrdili su da su parna kupatila izuzetno popularna razonoda Asteka u Meksiku i Maja na poluostrvu Jukatan. Asteci su svoja parna kupatila zvali temazcalli i često su ih koristili kao terapiju protiv groznice, grčeva, reumatskih bolova, postnatalnih stanja i posledica otrovnih ujeda. Kao i u Starom svetu i tu su se često koristile lekovite trave ili trave za jačanje. Zahvaljujući izveštajima ranih putnika kao i preostalim temazcalli u Meksiku, arheolozi su bili u mogućnosti da identifikuju plan drevne srednjoameričke saune. Otkopani primerci su obično bili u kućama, sa klupama za

Magazin

29.01.2019 u 20:00

Knjiga: trag u večnosti

Od svog nastanka ljudi su se trudili da ostave neki pisani trag za sobom. U početku to su bili crteži na zidovima pećina, a kasnije su pronalaženi razni materijali koji su služili kao podloga za pisanje. U dalekoj prošlosti korišćen je kamen kao podloga, ali i za pisanje, a za prve zapise upotrebljavano je i drvo. Prve knjige nastale su u kamenu i drvetu, a u Egiptu je više milenijuma pre našeg doba počeo da se koristi papirus. Listovi su lepljeni jedan za drugi i na taj način je formirana dugačka rolna papirusa. Pošto je bilo izuzetno teško pisati čitavom dužinom rolne, ona je deljena na stubiće. Svici koji su korišćeni u svakodnevnoj upotrebi bili su dugački oko sedam metara i namotavani su na štap. Pri čitanju, glasnik je morao pažljivo i postepeno da ih odvija, kako se ovakva

Magazin

21.01.2019 u 20:00

Oftalmoskop otkriva tajne vida

Još u vreme kada je otkrio da mu različiti komadi stakla, koji imaju uveličavajuću moć, mogu pomoći da bolje vidi, čovek je tragao za raznim napravama pomoću kojih bi mogao da ispita vid. Dugo vremena, međutim, baš zbog nedovoljnog razvitka tehnologije i nepostojanja adekvatnih uređaja za ispitivanje očnih bolesti, ljudi koji su slabije videli nisu mogli da učestvuju u mnogobrojnim segmentima normalnog života. Pronalazači su vekovima tragali za mašinama pomoću kojih bi otkrili tajnu pravilnog vida. Međutim, tek u 19. veku uspeli su da konstruišu napravu koja im je omogućila da saznaju anatomiju oka i otkriju bolesti koje mogu da uzrokuju oštećenje vida. Oftalmoskop, uređaj koji je otkriven sredinom 19. veka, doprineo je mnogo razvoju medicine u oblasti oftalmologije. Ova „mašina” u daleko

Magazin

24.12.2018 u 20:00

Klizaljke od kostiju

Jedan od „ledenih” sportova koji okuplja mnogobrojne poklonike na svim kontinentima svakako je klizanje. S prvim hladnim danima u gradovima širom sveta, pored onih koji rade cele godine, prave se i klizališta na otvorenom koja su tokom zime puna zaljubljenika ovog vida rekreacije. Neophodni rekvizit za ovaj sport su, naravno, klizaljke koje su veoma raznovrsne – od jevtinijih i jednostavnijih, do najmodernijih i skupocenih. Prve klizaljke, koje su prema sačuvanim podacima pronađene u Švedskoj, nastale su u 9. veku i napravljene su od životinjskih kostiju. Ove klizaljke ličile su na nazuvke koji su se navlačili na obuću i zatim su korišćeni za klizanje po ledu. Iako su zaljubljenici „ledenog” sporta uspevali da kližu na njima, nisu bile baš pouzdane jer je često dolazilo do pucanja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pronalasci