Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Zdravlje

14.04.2022 u 18:00

Dijagnoza raka debelog creva nije kraj života

U Srbiji je rak debelog creva drugi vodeći uzrok smrtnosti među malignitetima. Svake godine oboli više od 4.000 odraslih pacijenata, nešto više u muškoj populaciji, pretežno u šestoj i sedmoj deceniji, ali sve je više, i kod nas i u svetu, obolelih u dobi pre pedesete godine. Precizan razlog povećanja broja obolelih u mlađoj životnoj dobi nije utvrđen, ali se smatra da je povezan s nezdravim navikama, nedovoljno fizičke aktivnosti, pretežno sedentarnim načinom života, gojaznosti, lošom ishranom i pušenjem. Organizovani skrining, koji se zvanično sprovodi i u našoj zemlji odnosi se na osobe starije od 50 godina. Informisanje javnosti o značaju skrininga jedini je način da se podigne svest o važnosti rane detekcije ovog karcinoma i smanje loše statistike. Povod da uradim kolonoskopiju pre

Društvo

08.04.2022 u 11:18

Stižu najsavremeniji aparati za zračenje

Ministarstvo zdravlja Srbije zaključilo je danas ugovor o nabavci najsavremenijih aparata za spoljašnju zračnu terapiju - linearnih akceleratora najnovije generacije, a sa ciljem zamene dotrajalih uređaja u radioterapijskim centrima, rekao je ministar Zlatibor Lončar. Dva linearna akceleratora biće instalirana u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije i po jedan u UKC Niš i UKC Kragujevac, a vrednost nabavke, sprovedene po procedurama i pod nadzorom Svetske banke je 12,7 miliona evra, uključujući i građevinske radove koji iznose više od 2,8 miliona evra. „Za sve one kojima se otkrije karcinom, a terapija je zračenje, neće morati da čekaju, već će to biti izvedeno sa najsavremenijim aparatima”, poručio je ministar. Podseća da je prošle nedelje izvršena najveća nabavka

Zdravlje

07.04.2022 u 18:00

Najbitnije je prihvatiti bolest i uporno ići napred

Rođena sam 1975. godine, a već 1993. godine otkrivena mi je bubrežna bolest. Do tada sam bila bolesna jedino od čestih upala krajnika. Bolest se ispoljila oticanjem nogu i očnih kapaka. Posle boravka u šabačkoj bolnici na dečjem odeljenju prebacili su me u Klinički centar Srbije na odeljenje nefrologije. Tamo su mi radili biopsiju i utvrdili da se radi o glomerulonefritisu, tip fokalno-segmentna glomeruloskleroza (FSG). Uključili su mi terapiju, ali bez ikakvog rezultata. Početkom 1994. otišla sam na VMA, gde se lečim da današnjeg dana. Oni su pokušali s još nekakvim terapijama (Endoxan), ali nije bilo efekta, tako da sam u septembru te godine saznala da ću uskoro morati na dijalizu. Tražila sam odmah da mi se uradi fistula da bih izbegla stavljanje katetera, jer je sve ono što sam videla kod

Zdravlje

05.04.2022 u 18:00

Polovina obolelih od raka debelog creva bude izlečena operacijom

U Srbiji od raka debelog creva svake godine oboli više od 4.000 ljudi, više u muškoj populaciji, pretežno u šestoj i sedmoj deceniji, ali sve je više, i kod nas i u svetu, obolelih u dobi pre četrdesete godine. O uzrocima malignih bolesti govori se oprezno jer direktnih dokaza da neki unutrašnji ili spoljašnji činilac dovodi do razvoja maligne bolesti – nema. Štetne mutacije ćelija sluznice debelog creva koje organizam ne uspeva da popravi, pod manje ili više poznatim faktorima koji mogu doprinositi obolevanju, stvaraju i razvijaju maligni tumor debelog creva. Dr Davorin Radosavljević (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, karcinom debelog creva je veoma

Društvo

03.04.2022 u 10:00

Profesor dr Tatjana Adžić Vukičević, direktorka Kovid bolnice u Batajnici: Sa kovidom 19 još nismo završili

Srbija je proteklog vikenda bila domaćin prve svetske konferencije posvećene borbi protiv virusa korona „Kovid 19, multidisciplinarni naučni odgovor – kolektivno znanje za zaštitu globalnog zdravlja”, koja je okupila eminentne stručnjake iz sveta medicine sa svih kontinenata. Profesor dr Tatjana Adžić Vukičević, pulmolog i direktorka Kovid bolnice u Batajnici, koja je bila predsednica ovog kongresa, u razgovoru za „Politiku” naglašava da smo se do sada upoznali s pet podtipova virusa SARS kov 2, da su kliničke slike obolelih bile različite, a samim tim i pristup lečenju bolesnika. „Menjali su se i svetski i naši protokoli lečenja. Nikada u istoriji čovečanstva – za tako kratko vreme, kao što je sada bio slučaj – nisu pronađeni vakcina i inovativni, odnosno antivirusni lekovi. Kao kontraprimer

Zdravlje

01.04.2022 u 17:46

Krvne sudove čiste generatorom talasa

Kragujevac – Tim interventnih kardiologa Univerzitetskog kliničkog centra „Kragujevac” osposobljen je za lečenje pacijenata s teškim koronarnim oboljenjima primenom nove metode razbijanja kalcijumskih naslaga u krvnim sudovima. U pitanju je intravaskularna litotripsija koja se u svetu primenjuje poslednjih desetak godina. UKC „Kragujevac” je prva zdravstvena ustanova južno od Beograda koja je počela da primenjuje ovaj savremeni pristup u lečenju životno ugroženih pacijenta sa teškim oboljenjem krvnih sudova, navodi direktor ove zdravstvene ustanove Slobodan Milisavljević. ‒ Zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja, koje nam je obezbedilo opremu, kao i stručnosti naših kardiologa, UKC „Kragujevac” je uspeo da osavremeni pristup lečenju pacijenata sa ozbiljnim kardiovaskularnim

Zdravlje

30.03.2022 u 15:48

Bol ne treba da bude pratilac starosti

Dolaskom proleća i toplijih dana, u šetnju će požuriti i mlado i staro, ali će mnogi naši stariji sugrađani otkriti da se posle zime koje su proveli u stanovima bez dovoljno fizičke aktivnosti, otežano kreću, da ih boli koleno, kuk, svaki zglob u telu... Pogrešiće oni koji će sebe ubediti da je normalno da ih zglobovi bole, jer su stari! Dr Milica Jovičić (Foto lična arhiva) – Starije osobe treba da shvate da osteoartritis, bolest zglobova, nije normalna pojava u starosti i da ne treba da žive s tegobama, da trpe bol i ništa ne preduzimaju. To je bolest koja može i treba da se lečiti – kaže dr sc. med. Milica Jovičić, specijalista fizikalne medicine u beogradskom Institutu za rehabilitaciju, u Sokobanjskoj ulici. Okoštavanje zgloba Ona pojašnjava da se osteoartritis

Zdravlje

29.03.2022 u 18:00

Rana primena terapije menja nepovoljan tok Kronove bolesti

Od zapaljenjskih bolesti creva u svetu boluje oko 10 miliona osoba. Za Srbiju nema tačnih podataka, ali se pretpostavlja da sa ovom bolešću živi oko 10.000 ljudi. U većini slučajeva bolest se razvija između 20. i 30. godine, a sve češće se javlja i u dečjem uzrastu. Šta zapravo znači biti bolestan od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, većini ljudi nije dovoljno ni jasno ni poznato. Tuđi bol i patnja se inače teško shvataju i razumeju. Svoju empatiju ljudi hoće nesebično da pokažu onda kada se suoče s potresnim slikama invalida, na primer, nekoga bez ruke, noge, oka, smatra profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović”. Dr Dino Tarabar (Foto: Jakov Simović) U slučaju Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa patnje

Zdravlje

24.03.2022 u 18:00

Srbija na začelju u Evropi po broju transplantacija

Moja priča počinje sada već davne 1990. godine, kada sam s osam meseci dobio febrilnu konvulziju (fras), praćenu izrazito visokom telesnom temperaturom. To je bila reakcija urođenih i na vreme neotkrivenih uroloških komplikacija, megauretera, bilateralnog VUR-a četvrtog stepena i neurogene bešike, što je dovelo i do pijelonefritisa. I već tada počinje moja borba koja traje do današnjeg dana. Već u tom periodu kreće se s prvim hirurškim intervencijama. U narednih nekoliko godina dijagnostikovana mi je hronična bubrežna insuficijencija. Zatim, urolozi iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj zbog tipa neurogenosti moje bešike, tačnije reziduuma urina koji u njoj ostaje nakon spontanog mokrenja, donose odluku da kreiraju cistoapendikostomu kroz pupak, da bih mogao kroz nju taj ostatak urina

Zdravlje

23.03.2022 u 16:25

Infarkt roditelja prvo upozorenje

Dok nauka ne utvrdi koje to mutacije na genima kod nekoga dovode do suženja arterija i visokog holesterola, protiv ovih faktora rizika za infarkt i šlog borba se vodi lekovima statinima i zdravim načinom života. Ovo je glavna poruka akademika Miodraga Ostojića, kardiologa-interniste i profesora emeritusa, ali u toj borbi, on naglašava, posebno uporni i ozbiljni treba da budu ljudi koji imaju genetsko opterećenje za bolesti srca i krvnih sudova. Ali, kako laik može znati da mu je nasleđe predaka u vidu gena opasno breme i da treba da se upusti u tu borbu, čak i kada nema srčane tegobe? Redovne analize holesterola – Dok se ne završe proučavanja mutacija na genima, preostaje nam da ozbiljno prihvatimo činjenicu da nam je, recimo, otac oboleo od kardiovaskularnih bolesti pre 55, a

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lečenje