Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

10.03.2021 u 23:33

Ima para – nema para

Žene su opljačkale prodavnicu i namirnicama napunile špajz. Svoj greh skrivale su od muževa sve dok im na vrata nije pokucala policija. Tada na videlo izlaze laži u koje su osim supruga upletene i druge osobe praveći smešne situacije koje su nasmejale publiku u Pozorištu „Slavija”. Ovde je izvedena predstava „Ima para – nema para”, rađena po motivima komedije „Ne mogu da platim i neću da platim” Darija Foa. Komad je žanrovski određen kao vodvilj i napisan je pre nekoliko decenija, ali je zadržao aktuelnost zbog teme koja govori o preživljavanju u kapitalističkom društvu. Ovaj problem na scenu iznosi bračni par, govoreći osim o svojim porodičnim problemima i o večitom sukobu između muškog i ženskog sveta. Režiju je uradila Tea Puharić. U glumačkoj ekipi su Aleksandra Belošević,

Kultura

10.03.2021 u 20:15

Živimo u vremenu potpune podele društva

Odluka da se odgovori na svakovrsne podele u srpskom društvu i predstavom „Deobe”, po delu Dobrice Ćosića, obeleži 80 godina početka ratnih sukoba na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije u Drugom svetskom ratu (od 1941. do 1945. godine), reklo bi se, više je nego logična i opravdana, kaže Spasoje Ž. Milovanović, upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, koje sutra obeležava 134 godinu postojanja. Milovanović je, ujedno, potpisao dramatizaciju Ćosićevih „Deoba”, čija se niška premijera očekuje u martu. Predstava „Deobe”, u režiji Juga Radivojevića, nastala je u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada i Narodnim pozorištem iz Prištine, sa sedištem u Gračanici. ‒ Značaj koji ovaj događaj ima za modernu istoriju Srbije nemerljivo je velik. Uz to, ove godine se obeležava i 100

Kultura

07.03.2021 u 19:00

Zašto smo tako duboko podeljeni

Nažalost, „Deobe” su, kao i većina naših kapitalnih i značajnih književnih dela, aktuelne i danas, kaže glumac Nebojša Savić koji kompleksne slojeve romana „Deobe” Dobrice Ćosića nedeljama unazad propituje u probnoj sali matičnog Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, budući da mu je poveren zahtevni lik Uroša Babovića. Ćosićeve „Deobe” u dramatizaciji Spasoja Ž. Milovanovića, za koje se smatra da obeležavaju čitavu jednu epohu i za koje je autor 1961. godine dobio drugu NIN-ovu nagradu, režira Jug Radivojević. Predstava je rađena u koprodukciji SNP-a, Narodnog pozorišta iz Niša i Narodnog pozorišta iz Prištine sa sedištem u Gračanici. Novosadska premijera je u utorak, 16. marta od 19 sati na sceni „Pera Dobrinović”. ‒ Naše podele po svim značajnijim pitanjima su i dalje prisutne i,

Kultura

03.03.2021 u 20:15

Pozorište je stvar duše, a od serija se živi

Zašto ste dozvoli da nam decu obrazuju buržuji? Zašto ste dopustili da nam kuće prave buržuji? Zašto ste se bunili samo na rečima dok se naša kultura malo-pomalo pretvarala u buržoasku? Ovo su reči italijanskog reditelja Pjera Paola Pazolinija, kojeg u predstavi „Seks–umetnost–komunizam” tumači glumac Miloš Timotijević, koje su ujedno, kako kaže za „Politiku”, na njega ostavile snažan efekat. Zašto ste pristali da nam tela žive po normama buržoaske kulture? Zašto ste prvo prihvatili sve to kao svršen čin i zašto ste onda kada ste uvideli da se ništa ne može promeniti bili skloni da spasavate ono što se može spasiti i time realno učestvujete u vlasti buržoazije, nastavak je Pazolinijevog monologa koji Timotijević izgovara u predstavi „Seks–umetnost–komunizam”, a koji nam je kazivao u

Kultura

02.03.2021 u 22:33

Nova predstava u Bitef teatru

U Bitef teatru u toku su probe predstave reditelja Bojana Đorđeva „Seks–umetnost–komunizam”, koji je i autor teksta uz Tamaru Antonijević i Tanju Šljivar, a bavi se nasleđem 20. veka iz perspektive tri revolucije koje su ga obeležile. Reč je o revoluciji umetničke avangarde, komunističkoj i seksualnoj revoluciji, koje ukidaju prethodni poredak, i zahtevaju duhovnu, materijalnu i telesnu emancipaciju čoveka. Premijera se očekuje sutra, po tradiciji na rođendan Bitef teatra. Siniša Ilić radi scenografiju, Maja Mirković kreira kostime, Luka Papić zadužen je za muziku, a Čarni Đerić za scenski pokret. Predstava „Seks–umetnost–komunizam”, pored ostalog problematizuje pitanje kako se odnositi prema nasleđu emancipacije u duboko reakcionarnom vremenu, kada se osvojene i

Kultura

24.02.2021 u 14:27

„Placebo” premijerno u Gračanici

Premijerno izvođenje nove predstave Narodnog pozorišta u Prištini „Placebo”, po tekstu Aleksandra Jugovića i u režiji Isidore Goncić, zakazano je za večeras od 19 sati u Domu kulture u Gračanici. Dan kasnije predstavu „Placebo” gledaće publika u Zubinom Potoku. – Reč „placebo” dolazi iz latinskog jezika, a prvi put se pominje u latinskom prevodu Biblije. Godine 1811. ova reč je već ušla u Medicinski leksikon Hupera i Kvinsija, gde se navodi da je to bilo koji lek napravljen tako da više udovolji pacijentu nego da ovaj ima koristi od njega. Placebo efekat, ta neverovatna sposobnost uma da ozdravi telo, koristi se i danas u medicini. To je pozitivan efekat izazvan autosugestijom bolesnika da mu neki lek pomaže i pokazuje kako je naš um sposoban da pokrene promene u organizmu verujući u

Kultura

23.02.2021 u 20:15

Svoje depresije krijemo

Nagrađivana rediteljka Ana Tomović režira dramu „Sin” savremenog francuskog autora Florijana Zelera u Ateljeu 212. Delo je prevela Ivana Dimić, scenograf je Jasmina Holbus, kostimograf Momirka Bailović, a psiholog saradnik na predstavi Nina Umićević. Srpska publika do sada nije imala priliku da se upozna sa delima Florijana Zelera, u pitanju je savremeni pisac romana i drama, koga je magazin „Gardijan” proglasio „najuzbudljivijim dramskim piscem našeg vremena”. Priče Florijana Zelera tiču se svih nas. Šta je to intrigantno što vas je podstaklo da režirate njegovu dramu „Sin”? Florijan Zeler piše univerzalne drame, sa univerzalnim likovima. Svako od nas može da se prepozna u tim situacijama, da se seti da je izgovarao takve rečenice. Pored toga poseduje neverovatnu lakoću pisanja.

Beograd

22.02.2021 u 23:30

Kada svekrve i tašte savetuju

Šta mogu da očekuju mladi supružnici kada im savete daju svekrve i tašte, i uz to još traže da se poštuju njihove želje, na duhovit način govori se u predstavi „Sokin i Bosina”. Komad je izveden na sceni „Stamenković” Centra za kulturu „Vlada Divljan”. Glumci poručuju da iako smo već uveliko u digitalnoj eri porodični život nije ustupio tron „mitosa proleća” nekom drugom društvenom fenomenu. Zato je komedija i dalje porodična, i upućuje na majke, babe, tašte, očeve, svekrve, pašenoge, šurnjaje i zetove. Bazirana je na njihovim željama, nadama, sukobima i očekivanjima… Jer, uvek će biti smešan onaj ko ume da se našali na svoj račun i da se nasmeje tako da bolno bude smešno, a ne da smešno boli. U podeli su Ljiljana Blagojević, Miloš Đorđević, Kalina Kovačević i Vesna Stanković. Režiju je

Beograd

14.02.2021 u 10:03

Diplomska predstava „Kavkaski krug kredom”

U okviru saradnje Narodnog pozorišta i Fakulteta dramskih umetnosti, na Sceni „Raša Plaović” odigrana je diplomska predstava „Kavkaski krug kredom”, u izvođenju studenata četvrte godine Glume u klasi profesorke Marije Milenković i stručnog saradnika Marije Bergam. Ova predstava, po motivima istoimenog komada Bertolda Brehta, osvojila je gran-pri na prestižnom Međunarodnom studentskom festivalu VGIK u Moskvi, novembra prošle godine Nastala je iz improvizacija na teme kojima se Breht bavi: zloupotrba vlasti, pohlepa, izdaja, korupcija, odnos zakona i pravde, ljubav, žrtva, socijalna nejednakost, hipokrizija, majčinstvo, haos i šansa. Uloge tumače Lenka Petrović, Vukašin Jovanović, Stanislava Nikolić, Maša Đorđević, Jana Ivanović, Petar Đurđević, Bojana Stojković, Dragan Petrović i Stojša

Kultura

10.02.2021 u 17:15

„Goluža” u Novom Sadu

Predstavu „Smrt gospodina Goluže”, po motivima istoimene komedije Branimira Šćepanovića, u dramatizaciji Ane Đorđević i režiji Patrika Lazića poklonici teatarske umetnosti moći će premijerno da vide večeras od 19 sati na sceni novosadskog Pozorišta mladih. Koproducenti su i „Beoart” produkcija i Centar za razvoj vizuelne kulture. Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Milica Grbić Komazec, kompozitor Rambo Amadeus, koreograf Ista Stepanov. Autorka dramatizacije Ana Đorđević i reditelj Patrik Lazić stavili su naglasak na nešto što u samom delu postoji tek u naznaci i napravili autonomnu priču. – U Šćepanovićevoj priči varošani maštaju da će televizija izveštavati o njihovoj varošici kada se u njoj ubije gospodin Goluža. Na taj bi način čitavoj javnosti nametnuli svoje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: predstava