Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,64	98,23	97,93
106,86	107,51	107,18

Zdravlje

06.05.2021 u 09:50

Do 2025. godine svako drugo dete imaće neki vid alergije

Alergije predstavljaju jednu od najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti današnjice. Manifestuju se u vidu alergija na hranu, atopijskog dermatitisa, alergijskog rinitisa i astme. Na učestalost javljanja pored genetske predispozicije utiču i faktori sredine kao što su: rani kontakt sa alergenom, pušenje cigareta u kući, aerozagađenje, virusne infekcije u najranijem uzrastu... Zna se da ako oba roditelja imaju neku alergijsku (atopijsku) bolest, šansa da je dete „ispolji” iznosi 75 odsto, ako alergiju ima samo jedan roditelj šansa je 50 odsto, a ako roditelji nemaju atopijskih bolesti mogućnost da dete razvije neku atopijsku bolest je 27 odsto. Dr Aleksandra Vukov (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Aleksandra Vukov, pedijatar, pulmolog i alergolog, smatra se da

Društvo

02.05.2021 u 12:40

Ujutru protođakon, popodne lekar

Niš – Iako je u zemljama razvijenog sveta i hrišćanstvu to čest slučaj, u Srbiji je malo pojedinaca koji se posvećuju svom osnovnom poslu, a da se paralelno i dodatno angažuju na obavezama koje su od velikog značaja. Još manje je primera da se neko bavi medicinom i da je u isto vreme svešteno lice. Dr Dragan Stamenković iz Niša je lekar – specijalista fizijatar u niškom Domu zdravlja, ali i protođakon niške Crkve Sveti Luka. – Vaskrs je krunski događaj u životu Isusa Hrista. U njemu se otkriva smisao ovaploćenja Hristovog, jer je Isus došao da pobedi smrt. Vaskrs je pobeda života nad smrću, pobeda večnosti nad prolaznošću, pobeda ljubavi i žrtve nad samoljubljem i nad sebičnošću. Vaskrsenje Hristovo je svetionik zalutalom čoveku savremenog doba koji je vrednosno i duhovno

Zdravlje

29.04.2021 u 18:00

Čekajući da se život vrati u normalne tokove

Moje ime je Aleksandra Starčević i već deset godina živim u vanrednim okolnostima moje dijagnoze – multiple skleroze (MS). Kada se vratim unazad i setim se trenutka tog saznanja, sva se stresem. Kakva je to bolest, zbog čega nastaje, ima li lekova koji pomažu, da li ću dočekati starost i u kakvom ću stanju biti? Bila sam prestravljena i s gomilom pitanja na koja nisam imala odgovore, a nisam znala nikoga ko je oboleo od toga da mi kaže nešto ili makar razveje strah, mrak, objasni, uteši. Imala sam sreću da sam se, nakon kratkog lutanja, obratila na pravu adresu, Društvu multiple skleroze Srbije, u kojem sam prošla kroz pojedinačne porodične, grupne, kreativne i sve moguće terapije i druge vidove podrške. I, najvažnije, upoznala sam se i povezala s drugim obolelima. Poslednjih godinu dana

Zdravlje

27.04.2021 u 18:00

Demencija – jedna od posledica moždanog udara

Danijela Davidov Kesar Jedna od ozbiljnih posledica moždanog udara može biti pad intelektualnih funkcija obolelog, što se naziva vaskularno kognitivno oštećenje. Ukoliko su oštećenja mozga vaskularne prirode teža, obolela osoba nije u stanju da obavlja aktivnosti svakodnevnog života kao što su održavanje lične higijene, hranjenje, kupanje, oblačenje, komuniciranje, kretanje, plaćanje računa, i tada se postavlja dijagnoza vaskularne demencije. Prethodni moždani udar jedan je od najsnažnijih prediktora nastanka vaskularnog kognitivnog oštećenja, jer povećava rizik za demenciju tri do šest puta. Dr Aleksandra Pavlović (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Aleksandra Pavlović, neurolog, docent na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i član Odbora

Zdravlje

26.04.2021 u 14:49

U prvoj fazi bolesti antivirusni lek umesto antibiotika

Profesor na Katedri za farmakologiju sa toksikologijom, Medicinskog Fakulteta u Nišu, dr Srđan Pešić koji već godinu dana prati protokole lečenja kovida u Srbiji smatra da je lečenje kovida antibioticima u prvoj fazi bolesti ne samo pogrešno već može biti i štetno. Profesor objašnjava da antibiotike tokom bolesti treba davati pacijentima sa teškom kliničkom slikom, gde se dokaže bakterijska infekcija i teška upala pluća, a pre toga, kako kaže, nikako jer to šteti pacijentu i njegovom imunitetu. „Suština je davati antivirusne lekove ukoliko ih imamo, a kod nas postoje dva, favipiravir koji se daje u prvih pet dana i remdesivir koji se daje kod jako teških pacijenata koji su na kiseoničnoj potpori”, navodi Pešić za Tanjug. Prema njegovim rečima primena antibiotika u našoj zemlji je

Hronika

23.04.2021 u 11:36

Anesteziolog oslobođen optužbi za smrt Anje Grahovac

Viši sud u Beogradu oslobodio je danas anesteziologa Stanoja Glišića od optužbi da je odgovoran za smrt trogodišnje Anje Grahovac koja je preminula nakon operacije katarakte na klinici „Perfekta” u junu 2007. godine. Nakon ponovljenog suđenja, po nalogu Apelacionog suda u Beogradu, i imajući i vidu njegove naloge i uputstva, sud je zaključio da nema uzročno-posledične veze između postupanja Glišića i smrti devojčice, rekao je sudija obrazlažući presudu. On je dodao da se oštećeni, porodica devojčice, upućuju da odštetni zahtev ostvaruju u parnici, dok troškovi ovog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, javlja reporter Tanjuga iz Palate pravde. U obrazloženju presude sudija je ukazao da nije na nesumnjiv način utvrđeno da je zbog propusta okrivljenog došlo po pogoršanja

Među nama

23.04.2021 u 12:33

Dr Saša Božović, Kosovka devojka Drugog svetskog rata

Kad je imala pet godina Saša Božović je prvi put videla sliku Uroša Predića „Kosovka devojka”. Njenoj starijoj sestri Ružici bio je rođendan. Na slavlje su stigli baka i deka s darovima. Pored ostalih, razmotali su jedan ćilim i okačili ga na zid. A na ćilimu – „Kosovka devojka”, koja je od tog trenutka osvojila srce devojčice Saše. Kako je rasla, saznavala je sve više ko je devojka sa slike i šta radi na polju Kosovu. Kosovka devojka postala je za Sašu simbol dobrote i humanosti. Kad je završila gimnaziju najpre je mislila da studira književnost, koju je zavolela uz profesorku Desanku Maksimović. Prevladala je ipak Kosovka devojka, pa se upisala na Medicinski fakultet, koji je završila nekoliko godina pred Drugi svetski rat. Želela je da doktorira na temu „Kosovka devojka”, ali ju je

Zdravlje

22.04.2021 u 18:00

Zadovoljstvom življenja potisnuti tešku dijagnozu

Imam 41 godinu. Radim u porodičnoj firmi kao supervizor. Volim kad sam zauzeta i u poslu. Obožavam da vozim automobile. Bavila sam se gimnastikom i atletikom kao devojčica, ali nakon detinjstva više se ne bavim sportom. Ali sada i jedan krug vožnje automobilom po gradu ume da mi „zakači” osmeh na lice. Volim i Novi Sad. Mislim da je to grad po mojoj meri. Najviše volim da šetam na Štrandu jer me obala Dunava opušta. Moja porodica je tokom građanskog rata izbegla iz Hrvatske. I mislila sam da je to najgora stvar u mom životu i da nakon toga ništa više neće biti tako teško. A onda sam sa samo 36 godina dobila dijagnozu kolorektalnog kancera. Bila sam na moru sa sestrom kada sam proživela epizodu jakih i neizdrživih bolova koji su trajali po pet sati. Imala sam pre toga pogrešne

Među nama

21.04.2021 u 08:50

Kako je 1942. ukroćena epidemija u Bajinoj Bašti

Proleće 1942. godine u Istočnoj Bosni mirisalo je na krv. Ustaška Crna legija Jure Francetića izvršila je pokolj 4.000 civila na levoj obali Drine. Bežeći od ustaške kame 20.000 izbeglica, uglavnom žena, staraca i dece, spas je potražilo na desnoj obali Drine. Od sela Derventa, gde je Drina bila najuža, pa do Skelana, splavari su danonoćno krotili nabujalu reku prevozeći umorne, gladne i napaćene sunarodnike. Bajina Bašta, varošica sa nekoliko hiljada stanovnika, primila je isto toliko izbeglica. Ali, strah od smrti ubrzo je zamenio strah od bolesti. Pojavio se tifus pegavac, bolest čiji je ishod često smrtonosan, a pritom veoma zarazna. Na prvi znak epidemije 22. maja u Bajinu Baštu stiže ekipa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koju čine četiri profesora, četiri lekara asistenta i osam

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lekari

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu