Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Zdravlje

12.05.2022 u 17:14

Dijabetes nije prepreka za profesionalno bavljenje sportom

Imam 20 godina i živim u Beogradu. Završio sam Trinaestu beogradsku gimnaziju, a trenutno sam student druge godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dijabetes sam dobio sa godinu i po dana nakon primanja MMR vakcine, što je prema mišljenju lekara bio uzrok nastanka bolesti. Moji roditelji su primetili da sa mnom nešto nije u redu jer sam pio mnogo više tečnosti nego inače, učestalo mokrio, konstantno sam bio malaksao i izgubio na kilaži. S obzirom na to da niko u familiji nije imao problema sa ovom bolešću, oni nisu prepoznali o čemu se radi. Odveli su me u dom zdravlja, a doktor nas je uputio u kliniku u Tiršovoj. Tamo mi je dijagnostikovan dijabetes tip 1. Kako sam bio previše mali da bih se sećao tog perioda, mogu samo da zamislim koliko je mojim roditeljima to saznanje

Zdravlje

10.05.2022 u 18:00

Transplantacija matičnim ćelijama obolelu kostnu srž menja zdravom

Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze je obnavljanje obolele kostne srži zdravim ćelijama davaoca. Kostna srž može biti uništena nekim teškim bolestima, zračenjem ili lekovima. Tada se ne stvaraju nove ćelije krvi i nastaju bolesti koje ugrožavaju život bolesnika kao što su leukemija, aplastična anemija, imune deficijencije, urođeni poremećaji metabolizma i druge. Jedini put ka izlečenju za većinu ovih bolesti jeste upravo transplantacija matičnih ćelija hematopoze. Da bi transplantacija bila moguća, neophodno je da davalac i bolesnik budu podudarni u sistemu humanih leukocitarnih antigena. To su naše nasleđene karakteristike koje se nalaze na belim krvnim zrncima čija je jedna od osnovnih osobenosti izuzetna raznolikost. Zato je teško naći dve osobe koje su podudarne, a da nisu

Zdravlje

06.05.2022 u 20:25

Do kraja godine još jedna pozitivna lista modernih lekova

Prvo proširenje liste lekova koji se izdaju na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje inovativnim terapijama u 2022. godini upravo je u toku i medikamenti bi trebalo da budu dostupni građanima u junu, kada se završi proces centralizovane javne nabavke, najavio je za „Politiku” dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia. Deo lekova koji sada dolazi na listu namenjen je stacionarnom lečenju, što znači da će se terapija davati u zdravstvenim ustanovama, dok će jedan broj lekova biti na raspolaganju i putem recepta, pa će pacijenti moći da ih podižu u apotekama. – Aktuelno proširenje liste je deo šireg, petogodišnjeg plana koji je još 2019. godine napravljen u saradnji sa RFZO-om i uz podršku Ministarstva finansija, pa zbog toga to nazivamo prvim

Društvo

06.05.2022 u 12:17

Prvih 100 godina Pasterovog zavoda u Novom Sadu

Novi Sad – Dečak je u bolnicu donešen na rukama, jer ne može da stane na noge. Neprestano pljuje gustu slinu i stalno se nalazi u velikom uzbuđenju i motorično nemiran: diže se i baca po krevetu, grebe rukama po svom telu i krevetu i maše glavom, a više puta odaje od sebe neke zvukove kao da hoće da se uguši. Moli da mu se da vode, ali čim ju opazi, okrene glavu... Istog tog 1. januara 1933, umro je u kikindskoj bolnici od besnila, a ceo ovaj epidemiološki slučaj iz Mokrina zabeležen je u arhivi Pasterovog zavoda u Novom Sadu. Kako piše novosadski lekar i profesor dr Dušan Lalošević, koautor monografije koja je nedavno izašla iz štampe povodom 100 godina ovdašnjeg Pasterovog zavoda, oboleli se navodno igrao sa mačićima koje je ujeo besan pas 12. decembra 1932, a imao je oderotine na

Zdravlje

05.05.2022 u 18:00

Odlazak kod pulmologa ne bi trebalo odlagati

Nina Janić Brusnjai, Nacionalno udruženje „Alergija i ja“ Astmu imam od najranijeg detinjstva, već nekih 39 plus godina, i to alergijsku astmu i inhalacione alergije. Kao dete relativno često sam imala napade, boravila u bolnicama, ali, ipak, smatram da sam imala sasvim normalno detinjstvo i kvalitet života. Kako sam ušla u tinejdžerske godine, napadi su se proredili, ali nisu nestali. S godinama se počelo dešavati da dobijem napad i onda kada se prehladim ili kada sam pod stresom. S obzirom na to da imam i inhalatorne alergije (bukvalno sam alergična na sve što zeleni, pupi, cveta…) već od februara počinjem sa terapijom za alergijski rhinitis pa tako skoro do novembra. Kontrolom simptoma alergijskog rinitisa doprinosim boljoj kontroli astme. Kod mene izloženost alergenima, na primer,

Zdravlje

03.05.2022 u 18:00

Nezdrave navike se ne mogu promeniti preko noći

U Srbiji se najviše umire od nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti promenom nezdravih životnih navika. Pravilan način ishrane, fizička aktivnost i kvalitetan san samo su neke od stvari koje mogu da utiču na to da se smanji broj obolelih i preminulih od kardiovaskularnih oboljenja, malignih bolesti, dijabetesa, određenih respiratornih problema… Ipak, nezdrave navike teško je promeniti preko noći. Dr Igor Pantić (Foto: lična arhiva) Psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu, ističe da zdravlje nije nešto što je sudbinski određeno, već da se u njega mora uložiti puno rada i energije. – Postoje neki faktori poput genetike na koje mi ne

Zdravlje

28.04.2022 u 18:00

Kad život deteta zavisi od aparata

Moj sin Ognjen je rođen u decembru 2007. godine kao zdrava beba. I sve je bilo u najboljem redu do jula 2010. godine, kada su mu se iznenada pojavili otoci po telu. Tada mu je dijagnostifikovana autoimuna bolest, nefrotski sindrom, i od tog trenutka se naš život potpuno menja. Česti boravci u bolnici, vađenja krvi, gomila analiza, biopsije bubrega, infuzije, lekovi... Puno stresa, straha, suza... Iznova i iznova… Nažalost, Ognjen ne reaguje ni na jedan lek, a isprobali smo sve moguće lekove koji se daju kod onih koji imaju ovu dijagnozu. Neki od lekova su „išli” na recept, a neke smo morali da kupujemo jer se ne nalaze na takozvanoj pozitivnoj listi za autoimune bolesti iako se koriste u njihovom lečenju. Kako je vreme prolazilo, rezultati su bivali lošiji, a naši boravci u Klinici u

Zdravlje

26.04.2022 u 18:00

Gojaznost se rešava i smanjenjem želuca

Svedoci smo pandemije gojaznosti sa stalnim porastom procenta patološki gojaznih osoba u odrasloj, ali, nažalost, i u dečjoj populaciji. Tek od nedavno počele su da se sagledaju sve posledice koje gojaznost ima po zdravlje. Najčešća oboljenja direktno povezana sa gojaznošću su šećerna bolest, hipertenzija, problemi sa kretanjem i lokomotornim aparatom. Takođe, kod žena dolazi do problema sa redovnim ciklusima i nastankom sindroma policističnih jajnika. Vrlo često se razvijaju i ozbiljni problemi sa respiratornim sistemom, a postoji i hronično opterećenje na rad srca. Nekada ljudi sa većim viškom kilograma moraju da se podvrgnu i hirurškoj intervenciji. Dr Ognjan Skrobić (Foto: lična arhiva) Docent dr Ognjan Skrobić, sa Prve hirurške – Klinike za digestivnu

Zdravlje

25.04.2022 u 16:15

Brus Vilis se odrekao glume zbog afazije

Zaljubljenici u filmske uloge glumca Brusa Vilisa možda više nikada neće videti ovu zvezdu na velikom platnu zbog bolesti koja ga je iznenada pogodila. Šezdesetsedmogodišnjem glumcu dijagnostikovana je bolest pod nazivom afazija, koja predstavlja poremećaj ili gubitak govora usled oštećenja mozga. Njegova porodica je saopštila da Vilis napušta glumačku karijeru zbog toga što oboljenje utiče na njegove kognitivne sposobnosti. Međutim, i dalje nije sasvim jasno od koje vrste afazije boluje zvezda akcionih filmova, kao ni da li je bolest nastala kao posledica neke povrede, demencije ili moždanog udara. Vest o bolesti Brusa Vilisa proširila se svetom u roku od nekoliko sati, mada većini ljudi i dalje nije jasno o kakvom oboljenju je zapravo reč. Dr Aleksandra Pavlović (Foto: lična

Društvo

22.04.2022 u 19:09

Mala zvona u odbranu lekarske profesije

„Mala zvona o srpskoj medicini i zdravstvu” naziv je knjige profesora dr Dragana Delića, infektologa, koja je juče predstavljena na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Knjiga je nastajala decenijama i sačinjavaju je tekstovi koje je njen autor počeo da objavljuje još kao student medicine sedamdesetih godina prošlog veka, da bi to nastavio da čini kao društveno angažovani intelektualac i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. U poglavljima pod naslovima „Vernik”, „Otpadnik” i „Umiritelj”, prati se ne samo sazrevanje pisca i lekara, već se zajedno sa njim proživljava i smena epoha koja se u mnogim važnim društvenim pitanjima odrazila na građane Srbije. Knjiga predstavlja zbirku tekstova dr Delića o medicini, lekarima i društvu koje je objavljivao u „Politici” i drugim listovima. Posebnu pažnju u knjizi

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lekari