Kup.	Prod.	Sred.
116.98	117.68	117.33
117.24	117.94	117.59
119.65	120.37	120.01

Svet

20.04.2022 u 08:59

BERLIN – U Nemačkoj rimokatolička i evangelistička crkva gube sve više na uticaju i vernike. Tako su u Nemačkoj hrišćani postali manjina, prenose mediji. Kada se saberu pripadnici katoličke i evangelističke verske zajednice, koje su dve najveće hrišćanske crkve u toj zemlji, može se videti da je njihov broj pao na ispod 50 odsto. „Ovo je istorijski preokret. Nakon mnogo vekova po prvi put u Nemačkoj više nije normalno biti član crkvene zajednice”, objasnio je sociolog Karsten Frerk. On je ukazao da je trend smanjenja broja pripadnika hrišćanskih verskih zajednica već dugo uočljiv. U proteklih šest godina taj trend se ubrzao. Prošle godine hrišćani, to jest pripadnici katoličke i evangelističke crkve, činili su 51 odsto stanovništva, a poređenja radi, 1990. udeo pripadnika tih

Društvo

15.04.2022 u 14:07

Čestitke vernicima za Uskrs i Pesah

Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama Vlade Srbije čestitala je danas Uskrs svim vernicima koji taj hrišćanski praznik proslavljaju po gregorijanskom kalendaru, dok je svim pripadnicima jevrejske zajednice u Srbiji čestitala njihov veliki praznik Pesah. Direktor te uprave Vladimir Roganović Uskrs je čestitao beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru, kao i poglavarima, sveštenstvu i vernicima crkava reformacije. „Bog, koji čitav ljudski rod i tvorevinu uvodi u neprolazni život, poučava nas i usmerava da se radosno i bezrezervno angažujemo u negovanju bratoljublja i istinske zajednice, koju nam je on poverio”, navodi se u čestitki. U čestitki povodom praznika Pesaha, Roganović je naveo da su srpski i jevrejski narod u prošlosti iskovali snažne i neraskidive veze, zajedno

Svet

07.01.2022 u 16:01

Čuvari Hristovog jezika

Priljubljena uz ogoljene litice klanca koji oštro preseca planinu Kalum nalazi se Malula, jedna od najstarijih hrišćanskih naseobina sveta. Legenda kaže da je u ranom prvom veku devojka po imenu Tekla utekla od ugovorenog braka s jednim paganinom kako bi vodila hrišćanski život. Bežeći od progona Rimljana, stigla je pred kamenu liticu. Ulaz se volšebno otvorio. Spasena, provela je život lečeći bolesne vodom iz svetog izvora. Ulaz, što je u prevodu sa aramejskog ime Malule, pružao je prvim hrišćanima utočište po katakombama isklesanim u krečnjaku negostoljubivog gorja na oko 1.400 metara nadmorske visine. Neki su ostali da bi čuvali veru koju je apostol Pavle iz Jerusalima doneo za Damask, 65 kilometara južnije. Čuvajući veru, čuvali su i aramejski jezik, koji je čudesno preživeo

Društvo

12.07.2021 u 18:44

Prava hrišćana danas ugrožena možda više nego ikada pre

Ovo je jedan od najtežih istorijskih trenutaka za hrišćanstvo jer su ugroženi ne samo njegovi moralni i duhovni svetonazori već je doveden u pitanje i sam opstanak vere. Ovom konstatacijom započeo je svoje nedavno predavanje u beogradskom Narodnom muzeju Diogenis Valavanidis, predsednik Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta, nevladine organizacije osnovane 2015. godine, koja, između ostalog, upozorava međunarodnu javnost na konkretne slučajeve ugrožavanja prava hrišćana ili nasrtaja na njihove svetinje. Valavanidis smatra da bi zaštita hrišćanskog identiteta trebalo da bude jedan od prioriteta hrišćanskih crkava, navodeći da se, prema izveštajima različitih međunarodnih organizacija, svake godine dogodi između 3.000 i 4.500 napada na ovu versku zajednicu ili njene svetinje. – Paralelno s

Društvo

30.04.2021 u 18:21

Danas čovek ocenjuje Boga

Nikada nije bilo manje Boga u čoveku, draga braćo, nego danas; Nikada manje Boga na zemlji nego danas. Danas se đavo ovaplotio u čoveka, da bi razovaplotio Bogočoveka. Danas se sve zlo uselilo u telo čoveka, da bi Boga isteralo iz tela. Danas se sav pakao preselio na zemlju. Da li se iko seća da je zemlja ikada bila raj? Današnji pad čovekov je neizmerno veći od prvog pada; onda je čovek otpao od Boga, a danas je raspeo Boga, ubio Boga. Čoveče, kako ti je ime ako ne đavo? No, šta ja govorim? To je uvreda za đavola. Đavo nikada nije bio tako zao, tako umetnički zao kao čovek. Gospod Hristos je i u pakao sišao, ali Ga tamo raspeli nisu. A mi smo Ga raspeli. Zar ljudi nisu gori od đavola; zar zemlja nije paklenija od pakla? Iz pakla nisu proterali Hrista; a ljudi su Ga danas proterali sa

Beograd

01.12.2020 u 08:51

O Rafaelu Santiju i Svetoj Sofiji

Jutjub kanal „Slušate Kolarac” obogaćen je zanimljivim video-sadržajima, uglavnom predavanjima koja su bez prisustva publike održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Među njima se izdvajaju ona o renesansnom umetniku Rafaelu Santiju dr Saše Brajović i o Svetoj Sofiji dr Vlade Stankovića. Saša Brajović (Printskrin Jutjub) Redovna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta govorila je povodom 500 godina od smrti italijanskog slikara, a u okviru ciklusa „Velike godišnjice”. ‒ Želim da vas podsetim da je u ime velikog jubileja, 500 godina od Rafaelove smrti, u Rimu u muzeju Scuderie del Quirinale, sada vrlo značajnom i zanimljivom muzejskom prostoru koji je nekada bio samo skladište za kraljevske kočije, bila upriličena velika izložba. Vidite da se ona zove

Kultura

12.10.2020 u 20:10

Kult kralja Milutina i kneza Lazara u ruskoj crkvi

Kojim putevima se srpska liturgijska poezija u čast srpskih svetaca preselila u rusku crkvu, dugi niz godina istraživala je dr Ana Rašković u arhivama Rusije i Vatikana. Službe srpskim svetima, prema njenim rečima, koje nesporno spadaju u najznačajnija dela srpske srednjovekovne književnosti, duboko su uzidane u temelj našeg nacionalnog identiteta i, posredstvom muzike kao svog najprirodnijeg puta, prenosile su se širom pravoslavne vaseljene. U seobi srpskih kultova u Rusiju, koja počinje još krajem 14. veka, pokrenut je intenzivan proces kulturne razmene između dva bliska pravoslavna naroda. Upravo u ruskoj sredini između 16. i 19. veka nastaju najbrojniji zapisi pesama u čast srpskih svetih. Na inicijativu nedavno preminulog akademika Dimitrija Stefanovića, za kojeg Ana Rašković kaže

Svet

30.09.2020 u 12:42

Arhiepiskopija američka traži da eksperti UN razmotre pitanje Aja Sofije

ATINA – Arhiepiskopija američka Vaseljenske patrijaršije uputila je zahtev da eksperti Ujedinjenih nacija pozovu na odgovornost Tursku zbog odluke da muzej i nekadašnju pravoslavnu sabornu crkvu Aja Sofiju, koja se nalazi u Istanbulu, ponovo pretvori u džamiju. Kako navodi ANA, u zahtevu se navodi da je reč o namernoj politici Turske usmerenoj ka brisanju kulturnog nasleđa pravoslavnih hrišćana, prenosi Tanjug. „Ponovno pretvaranje Aja Sofije u džamiju predstavlja radikalno prisvajanje pravoslavnog hrišćanskog kulturnog nasleđa i živih hrišćanskih zajednica u Turskoj”, istakao je arhiepiskop američki Vaseljenske patrijaršije Elpidofor. On je naveo da je postupanje prema dobrima na Uneskovoj listi svetskog kulturnog nasleđa - u koje je Aja Sofija uvrštena 1985. godine - kao i

Kultura

15.09.2020 u 20:15

Nova otkrića o hrišćanima u Viminacijumu

Direktor Arheološkog instituta u Beogradu i šef projekta istraživanja Viminacijuma Miomir Korać izjavio je da je niz značajnih otkrića u toj rimskoj nekropoli doneo dodatne informacije o najranijim zajednicama hrišćana na ovim prostorima, prenosi Tanjug. Korać je naveo da je nađen grob odraslog muškarca verovatno iz prve polovine 3. veka, jer je nađen bronzani novac iskovan za vreme vladavine imperatora Karakale (211–217. g. n. e). „Radi se o grobu slobodno ukopanog pokojnika. Nađen je na relativnoj dubini od 1,55 m. Orijentisan je u pravcu zapad-istok. Dužina skeleta iznosi 1,73 m, dužina desne butine je 47,5 cm. Pokojnik je sahranjen u opruženom položaju, desna ruka je savijena u laktu i položena na stomak, leva je opružena i položena pored tela. Glava je blago naslonjena na levi

Svet

11.07.2020 u 15:43

Grčka traži da se sankcioniše Turska zbog odluke o Aja Sofiji

ATINA – Predstavnik grčke vlade Stelios Pecas izjavio je u današnjem intervjuu za SKAI TV da će „Grčka učiniti sve što je u njenoj moći” da turske vlasti snose posledice zbog odluke da Aja Sofiju, spomenik pod zaštitom Uneska, ponovo pretvore u islamsku bogomolju, prenela je grčka nacionalna agencija ANA. Pecas je ocenio da odluka turskog predsednika Erdogana ima međunarodnu težinu i da će tako „prestupničko ponašanje i naneta uvreda imati odgovarajući, uzvratni odgovor”. Predstavnik grčke vlade je ukazao da je „Erdogan napravio istorijsku grešku i razdor koji se mora premostiti”. „Svako ko prekrši međunarodne propise i zakone devijantnim ponašanjem, snosiće štetne posledice”, upozorio je Stelios Pecas. U međuvremenu je grčki premijer Kirijakos Micotakis pokrenuo seriju međunarodnih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: hrišćanstvo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће