Kup.	Prod.	Sred.
116.98	117.69	117.34
114.1	114.78	114.44
121.09	121.82	121.45

Ekonomija

03.07.2022 u 22:02

Brat i sestra proizvode organsko voće koje uskoro stiže i do Amerike

Kombinacija sunčane klime i plodnog zemljišta Srbiju čini savršenim mestom za uzgoj kvalitetnog voća i povrća. I pored sjajnih uslova za razvoj voćarstva i povrtarstva, domaća poljoprivreda se, nažalost, i dalje uglavnom sastoji od malih gazdinstava koja nisu dobro povezana s glavnim tržištima u zemlji i inostranstvu, najčešće zbog kašnjenja s uvođenjem novih sorti i kultivara, tehnika uzgoja i tehnologija, standarda kvaliteta i bezbednosti hrane, ali i nedovoljne informisanosti o mogućnostima i trendovima na tržištu. Kako bi Srbija uspešno mogla da stane rame uz rame s konkurencijom iz regiona i Evrope, pa čak i Kine, ovi nedostaci moraju da se otklone primenom poslovnih modela koji integrišu male proizvođače u veće proizvođačke lance. Reč je o tome da se dobra organizacija primeni

Pisma čitalaca

01.07.2022 u 14:35

Organska proizvodnja i zdravlje

U jednoj radio-emisiji iznet je podatak da se u Srbiji na oko 33 odsto zemljišta vrši organski način proizvodnje hrane. Ovo podrazumeva hranu za ishranu ljudi i životinja, od kojih se koriste mesni i drugi proizvodi. Istaknuta je važnost ovakvog načina proizvodnje ne samo za izvoz i zaradu nego i za zdravlje naših građana. Takođe, u istoj emisiji je naglašeno da se veličina površina za organsku proizvodnju kod nas može dvostruko uvećati ako se iskrči i očisti još 33 odsto zemljišta, koje je sada u parlogu. Time bi se i ovaj deo zemljišta priveo ovom vidu proizvodnje, a nakon obimnih i propisanih priprema. Rečeno je da je preostalih 33 odsto zemljišta pod proizvodnjom hrane na konvencionalan način (upotreba pesticida, herbicida...). Stručnjaci kažu da bi takav vid proizvodnje bio

Ekonomija

09.05.2022 u 20:14

EU predlaže smanjenje PDV-a za organsku hranu

Mali zeleni list sa zvezdicama na etiketi oznaka je za organsku hranu u Evropskoj uniji i ona znatno poskupljuje ove proizvode. Cene su više jer je reč o namirnicama koje imaju veće troškove proizvodnje i teže ih je proizvesti, saopštili su iz Odbora za zaštitu potrošača EU. Kako kažu, građani koji su spremni da izdvoje više novca za kupovinu organske hrane moraju da znaju da im EU ovom oznakom garantuje da su te namirnice potpuno ekološki uzgajane. – Građani kupuju eko-hranu radi životnog stila, a neki i zbog zdravstvenog stanja. Varanje takvih ljudi je ravno trovanju i zato sistem kontrole mora biti i strog i delotvoran – izjavila je Biljana Borzan iz ovog odbora. Ona je dodala da EU beleži znatan i kontinuiran rast organske proizvodnje i povećava te površine iz godine u godinu.

Ekonomija

20.02.2022 u 20:12

Malina dominantna i u izvozu organskih proizvoda

Vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije porastao je za više od 15 puta za 10 godina. – Prvi put su ovi podaci postali deo informacionog sistema Uprave carina 2012. godine kada je ukupan izvoz organskih proizvoda iznosio 3,74 miliona evra, dok je u 2021. godini bio 57,4 miliona evra – kažu u Udruženju „Serbija organika”. Prema navodima tog udruženja prošle godine, u odnosu na 2020. vrednost izvoza organskih proizvoda porastao je za 53 procenta, a za dve godine 93,3 odsto. U 2021. iz Srbije je izvezeno 17.622 tona organskih proizvoda, a interesantno je da je i u ovoj vrsti proizvodnje dominirala malina. Poznavaoci tržišta ističu da u poslednje vreme iz Amerike i Kanade raste broj upita za srpsku organsku malinu. Inače, ovo voće je, po poslednjim podacima, na drugom mestu po vrednosti

Ekonomija

27.11.2021 u 18:47

Nova strategija EU favorizuje organsku hranu

Proizvođači organske hrane iz Srbije i Republike Srpske ubuduće će moći lakše da se povezuju i trguju ali i nastupaju na trećim tržištima. Sporazumom o međusobnom priznanju sertifikata koji su potpisala dva resorna ministra biće pojednostavljena proceduru i olakšan plasman proizvoda na ova dva tržišta. Zaključak je da su i Srbija i Republika Srpska globalno relativno mali proizvođači ali da imaju dobre preduslove za proizvodnju organskih proizvoda. Međusobno priznanje sertifikata može da podrazumeva i zajedničko pojavljivanje na tržištima nekih trećih zemalja. Sa nedavnim usvajanjem strategije EU „Od polja do stola” ekološki proizvedena hrana dobija sve veći značaj. Reč je o paketu 27 zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati načine na koje se u Evropi

Društvo

24.09.2021 u 10:50

Kukuruz osmak i šljiva ranka štite vodoakumulaciju

Užice – Pojas oko jezera Vrutci, užičkog vodozahvata na reci Đetinji, zaštićen je po ranije donetoj uredbi Vlade Srbije. Formirane su tri zaštitne zone kako bi se od zagađenja sačuvala ta vodoakumulacija. Zato je pogodna prilika da na ovom zaštićenom prostoru, od bezmalo 13.000 hektara nezagađenog zemljišta, zaživi organska poljoprivredna proizvodnja koja će doneti boljitak žiteljima sela oko jezera i sprečiti da upotreba „hemije” zagadi dragoceni vodozahvat, pouzdan i tokom minule dugotrajne suše u vodosnabdevanju Užica. Tu inicijativu ovih dana su pokrenuli u užičkom Centru za organsku poljoprivredu, ukazujući na višestruku korist organske proizvodnje u zaštićenoj zoni jezera Vrutci. Direktor centra prof. dr Nikola Bajić napominje da je period suše pokazao koliko znači kad jedno

Ekonomija

23.08.2021 u 16:25

U Srbiji 24.000 hektara pod organskom proizvodnjom

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da se poslednjih godina sve više poljoprivrednika odlučuje na organsku proizvodnju i istakao da je u Srbiji pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom oko 24.000 hektara zemlje. Nedimović je rekao da se na malim parcelama najveći profit može ostvariti ako se pređe u sistem organskog voća i dodao da je to danas isplativo jer se organska hrana traži ne samo na zapadu, već svuda. „Sve iznad 200 metara nadmorske visine u Srbiji, zapadna Srbija pogotovo, ali isto tako i istočna, sve može vrlo lako da se konvertuje u organsku poljoprivrednu proizvodnju, da se napravi mnogo veći profit, jer tamo hemije nikad nije ni bilo”, rekao je Nedimović. Objasnio je da je organska hrana ona koja se dobija bez

Društvo

19.07.2021 u 19:35

Sadnja u bašti humanosti

Valjevska Kamenica – Volonterski kampovi nisu novost, ali onaj u selu Valjevska Kamenica zaista je poseban. Tu su volonteri iz Beograda i okoline, Novog Sada i Negotina učili o organskoj proizvodnji, obavljali seoske poslove, radili u bašti i pomogli da se na potpuno prirodan način proizvedu voće i povrće koje će biti donirano deci oboleloj od malignih bolesti. Akciju su pokrenuli Pavle Đorđević, diplomirani inženjer poljoprivrede, jedan od članova tima koji je osnovao Poljoprivredno gazdinstvo za proizvodnju organske hrane „Organela”, njegova koleginica iz „Organele” arhitekta Teodora Tasić i Darko Šijakinić, strukovni menadžer gastronomije, odnedavno takođe angažovan u „Organeli”. Darko se kako kaže, pre više od 15 godina „susreo” sa malignom bolešću i vrlo dobro zna koliko je zdrava hrana

Pisma čitalaca

04.06.2021 u 12:15

Sve je bilo organsko

Počela je akcija u Srbiji da se poljoprivreda povrati na organsku proizvodnju, bez pesticida i veštačkog đubriva. Živeo sam u doba kada nije bilo diditija ni pesticida koji su trovali prirodu. Sve vrste gamadi živele su slobodno i našli su svoje domaćine: krpelji ovce, obadi goveda, pipe su pile krv kokošima, buve mačkama i psima. Najgore su prošli ljudi: stenice, svrabne vaši, crne i bele vaši, stidne vaši. Sve je zagorčavalo život ljudima. Posebno su bile opasne bele vaši koje su izazivale pegavi tifus od kojega je u Goraždu na zimu 1942/1943. umrlo dve hiljade muhadžera koje je četnički vojvoda Đurišić proterao iz Sandžaka. Sva hrana je bila organska, ako je bilo, a više je nije bilo, nego što je bilo, pa smo bili više gladni nego siti. Nije bilo ni veštačkog đubriva da zagađuje

Ekonomija

17.12.2020 u 09:00

Organska poljoprivreda uvek dobra šansa

SUBOTICA – Mogu slobodno reći da se od ovog posla može pristojno živeti, posebno ako je uključena cela porodica – reči su Gordane Šokčić, proizvođača u organskoj poljoprivredi koja se iz grada preselila u selo Taroš kod Zrenjanina i sada ima proizvodnju zasnovanu na 10 hektara. Njeno iskustvo je slikovito: navodi da kada se preselila u Taroš iznenadila se koliko domaćinstava nema svoje bašte, već povrće kupuju u prodavnici, isto kao da žive u gradu. „Zato bi trebalo raditi na obuci, posebno mladih žena da formiraju bio-bašte za potrebe svojih porodica”, smatra Šokčićeva. Njena ocena jedna je od desetina zabeleženih u anketi u okviru projekta izrade Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini u periodu od 2020. do 2025. godine koji izrađuje Poljoprivredni fakultet u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: organska hrana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће