Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Potrošač

25.11.2020 u 22:00

Crni petak protiv sajber ponedeljka

Polovina evropskih kupaca (52 odsto) i 50,9 potrošača u Srbiji planira da obavi prazničnu kupovinu tokom trajanja rasprodaja i sezonskih popusta y vreme crnog petka, navodi se u istraživanju kompanije Kasperski. Ipak, ove godine zbog pandemije omiljeni dan za kupovinu u godini (koji ove godine pada 27. novembra) po svim pokazateljima mogao bi da se preseli na internet. Zbog zaključavanja, strogih mera prevencije i kraćeg radnog vremena tržnih centara, veliki broj trgovaca širom sveta već se preorijentisao na onlajn trgovinu i nudi još veće popuste za potrošače koji će kupovati na taj način. Slično je i u Srbiji – prodavci tehnike, garderobe, nameštaja, kozmetike... još pre dvadesetak dana objavili da će ponuditi i znatna sniženja za kupovinu putem interneta. Mnogi će se verovatno

Potrošač

23.11.2020 u 22:00

Veliki trgovci u Austriji protiv državnih mera

Tri najveća trgovinska lanca u Austriji – „Špar”, „Hofer” i „Lidl” ne slažu se sa nekim od mera protiv pandemije koje pogađaju taj sektor. Kako bi pokušala da zaustavi širenje zaraze, Austrija je prošle nedelje uvela rigorozna pravila koja će ostati na snazi do 7. decembra. Prema pravilima novog „zaključavanja”, supermarketi, apoteke, pošte, banke, servisi automobila i prodavnice bicikala, medicinske opreme i stočne hrane, kao i benzinske stanice neke su od retkih prodajnih mesta kojima je dozvoljeno da ostanu otvoreni, jer se smatraju neophodnim. Međutim, ni trgovinski lanci nisu bili pošteđeni određenih restrikcija, pa im je naloženo da suze asortiman. Na takvu odluku najviše je uticala ranija žalba trgovca na malo koji su bili prisiljeni da zatvore radnje zbog toga što nisu

Potrošač

11.11.2020 u 17:19

Zabranjene pesticide izvoze u druge zemlje

Nevladine organizacije pozvale su Evropsku uniju da zaustavi proizvodnju i izvoz zabranjenih pesticida u treće zemlje, od kojih neki, kako ističu, mogu da se otkriju u hrani koja se prodaje na tržištu Unije. Kako piše „Euraktiv”, uprkos tome što im je zabranjeno, evropske kompanije nastavljaju da proizvode i prodaju pesticide državama koje nisu članice i koje imaju niže standarde u navedenoj oblasti, ali i manje rigorozne propise kada je reč o zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine. Nedavno objavljena studija švajcarske nevladine organizacije „Pablik aj“ i istraživača novinara „Grinpisa“ ukazuje da je 41 zabranjeni pesticid prijavljen za izvoz iz EU u 2018. godini, uglavnom iz sedam država. To se događa, kako se ističe, uprkos naporima da se smanji upotreba opasnih hemikalija u

Potrošač

04.11.2020 u 22:00

Da li zbog korone treba obogatiti brašno vitaminom De

Naučnici Velike Britanije apelovali su na nadležne da razmisle o inicijativi da se hrana poput brašna i mleka obogati vitaminom De. To bi, kako smatraju, moglo da doprinese uspešnijoj borbi s kovidom 19. Veliki broj, čak oko polovine Britanaca ima nadostatak tog vitamina. Iako lekari širom sveta preporučuju da se što više koriste suplementi, čini se da to ne daje dovoljno rezultata i da bi dodavanje vitamina u najosnovnije namirnice bilo korisno, piše „Gardijan”. Kako je navedeno u ispitivanjima, najbolji učinak bi se ostvario obogaćivanjem pšeničnog brašna. Prema nekim studijama, nizak nivo vitamina De dovodi do većeg rizika od zaraze koronavirusom ili do ozbiljnijih posledica infekcije. List navodi da su istraživači u Španiji, prošle nedelje, ustanovili da 82 odsto pacijenata zaraženih

Potrošač

26.10.2020 u 22:00

U čemu je misterija „Mišlenovih” zvezdica

Zbog visokih standarda „Mišlena” Udruženje hotelijera i restoratera Srbije (Hores) ne može u ovom trenutku da pretpostavi koliko bi tačno restorana moglo da dobije njihovu zvezdicu. Svako će, ističu, biti zadovoljni ako ovo odličje za izvrsnost u gastronomiji dobije i jedan restoran u Srbiji, izjavio je za „Politiku” direktor ovog udruženja Georgi Genov. Neizvesnost će trajati sve do 14. decembra, za kada je najavljeno da će biti objavljeno koji restorani u Srbiji su dobili zvezdice. Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu „Mišlena”, na mapu svetske gastronomije biće ucrtane i destinacije u Srbiji, pošto je posao njihovih inspektora nedavno završen u Sloveniji i na Malti. Ko je od domaćih ugostitelja u igri za dobijanje priznanja koje restorane može da „digne u nebesa”, ali i isto tako spusti

Ekonomija

26.10.2020 u 17:44

Nepoštovanje zakona isplativo

Posle gašenja četiri najveće banke – Beobanke, Investbanke, Jugobanke i Beogradske banke – početkom 2002. godine, bankarski sektor u Srbiji doživeo je potpunu transformaciju. Od prethodnog investiciono orijentisanog bankarstva stiglo se do brzog keš kreditnog bankarstva s astronomskim kamatama i naplaćivanjem raznih do tada nepostojećih naknada i provizija, zbog čega je na naše tržište brzo stiglo oko 35 franšiznih banaka iz inostranstva. Iako je Zakon o obligacionim odnosima ostao neizmenjen, poslovanje banaka se od tada počinje zasnivati na politikama kamata, naknada i provizija koje su banke same kreirale. Pomenuti zakon, koji banke nisu smatrale bitnim u ovom sektoru, na nedvosmislen način je odredbom člana 1065 definisao da korisnik kredita ima samo dve obaveze, a to je da vrati novac

Potrošač

21.10.2020 u 22:00

Kome smeta vegaburger

Poslanici Evropskog parlamenta trebalo bi uskoro da odluče da li će proizvodi biljnog porekla moći i dalje da imaju nazive koji asociraju na meso. Uoči glasanja o ograničavanju ili zabrani, debata o veganskim kobasicama i hamburgerima se rasplamsala, kao i polemike o amandmanu o označavanju hrane koje su, kako piše „Fajnenšel tajms”, već podržale mesna industrija, kao i odbor za poljoprivredu EP. List navodi da odluka dolazi u trenutku kada alternative za mesne proizvode postaju sve popularnije. Takođe, tu je i sve više novih proizvođača biljnih zamena koje po izgledu, ukusu i osećaju u ustima sve bolje oponašaju pravo meso. Kome ide naruku da se iz menija u restoranima, ali i s polica prodavnica, uklone vegaburgeri i stekovi nije teško pretpostaviti. Stočarstvo i prerađivačka

Potrošač

19.10.2020 u 22:00

Ko nije uzeo vaučer, može da traži novac

Turistička agencija iz Beograda se obavezuje da putniku vrati 130.000 dinara i zatezne kamate za putovanje koje je otkazano zbog pandemije kovida 19. Ovako je ukratko glasila vest da je Prvi osnovni sud doneo prvostepenu presudu koja na ovaj način obavezuje organizatora putovanja. Sud je ocenio da uredba o zamenskim putovanjima, kojom je agencijama omogućeno da putnicima ponude vaučere koje bi trebalo da iskoriste do kraja godine, ne može imati veću snagu od odredaba Zakona o zaštiti potrošača koje garantuju pravo na povraćaj novca. Prema podacima udruženja „Efektiva”, još stotinak ovakvih slučajeva je na sudu, a oni očekuju da će ubuduće biti takva sudska praksa da će svim putnicima koji su pravdu potražili na ovaj način novac biti vraćen. Inače, pravo na ovakvu sudsku zaštitu u ovom

Potrošač

14.10.2020 u 22:24

Evropski potrošači nerado se vraćaju starim navikama

Potrošači u Evropi i dalje izbegavaju aktivnosti koje ih mogu dovesti u kontakt sa drugim ljudima, a većina očekuje da će proći najmanje 18 meseci pre nego što se život vrati u normalu, pokazalo je istraživanje među osam hiljada građana Velike Britanije, Nemačke, Francuske , Italije i Švedske. Analizu je sproveo istraživački centar agencije „Bejn i kompani” koji je saopštio da je potrebno dosta vremena da se potrošači vrate svojim aktivnostima. U svih pet zemalja većina anketiranih je izjavila da im je potrebno godinu i po dana, pa čak i više da bi život krenuo svojim ranijim tokom, a mali broj ljudi veruje da se stvari nikada neće normalizovati, navode iz ove kompanije koja podseća da je slično istraživanje sprovedeno još u maju i da su ljudi tada bili mnogo optimističniji. Prema

Potrošač

14.10.2020 u 22:00

Proizvođači ne smanjuju šećer u namirnicama

Vladine mere smanjenja šećera, koje su podrazumevale da se njegova količina u proizvodima smanji za 20 procenata do 2020. godine, nisu uspele, saopštio je Centar javnog zdravlja Engleske. Ukupni šećeri u prehrambenim proizvodima su u periodu od 2015. do 2019. godine redukovani tek tri odsto, što je daleko od cilja koji je trebalo da dovede do značajnijih promena i poboljša zdravlje nacije. Prema njihovim podacima, najveće smanjenje šećera zabeleženo je u jogurtima i žitaricama, ali je zato promena gotovo neprimetna kada je u pitanju sadržaj šećera u hrani koja se jede van kuće. Smanjenje šećera u hrani i napicima već godinama se ističe kao ključno u borbi protiv gojaznosti. – Konzumiranje proizvoda sa previše šećera, osim gojaznosti, ljude dovodi u veći rizik od drugih bolesti, kao što su

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jelica antelj