Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

27.01.2020 u 17:19

Vulin: Mislimo na našu braću gde god da žive

U Vojnoj gimnaziji u Beogradu je obeležena školska slava Sveti Sava, a ministar odbrane Aleksandar Vulin je na skupu istakao da se na Savindan Srbi okupljaju da bi „još jednom podsetili i sebe i svet zašto postoje i na čemu je utemeljeno njihovo postojanje”. „Na jednoj reči važnijoj i vrednijoj od svega - sloboda. I kada je Sveti Sava izborio autokefalnost Srpske pravoslavne crkve - izborio je slobodu. Naše pravo je da sami odlučujemo o sebi, da govorimo svojim jezikom, biramo svoj put, da sami odlučujemo i određujemo ko će nas na putu voditi i da svojoj deci dajemo naša imena”, rekao je Vulin. Kako onda, tako i sada, uvek su tu neki veliki i moćni koji bi umesto nas da odlučuju i da nam određuju put, istakao je on i naglasio, kako onda, tako i danas, na nama je da ne damo. „Na

Društvo

27.01.2020 u 16:11

Otkriven spomenik Svetom Savi u Specijalnoj brigadi (FOTO)

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, prisustvovao je, u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu, obeležavanju Svetog Save, krsne slave Specijalne brigade Vojske Srbije, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Tom prilikom, u krugu kasarne koja nosi svetovno ime najvećeg srpskog prosvetitelja, otkriven je i osveštan spomenik Svetom Savi. Brigadni general dr Miroslav Talijan, komandant Specijalne brigade, obraćajući se prisutnima istakao je da je Sveti Sava simbol i duhovni vođa naše nacije, a posebno đaka i vojnika. - Inspirisana svetosavljem, naša Specijalna brigada stasala je u elitnu jedinicu Vojske Srbije, snagu koja gotovo da nema premca među najmodernijim specijalnim jedinicama u svetu. O tome svedoči njen

Društvo

27.01.2020 u 11:27

Pastir srpskog naroda

Svaki pokušaj da se s vremenske distance od bezmalo osam vekova, u odnosu na vreme kada je Sveti hodio zemljom, iznova progovori o Savi, sa sobom nosi i veliki rizik od ponavljanja onog već odavno napisanog ili izrečenog o ličnosti koju s pravom nazivamo istinskim ocem nacije, utemeljivačem nacionalne crkve, duhovnosti, kulture, umetnosti, arhitekture... I kada nakon nepunih osamsto godina od dana njegovog časnog upokojenja izgovorimo reč ,,Sava” – mislimo isključivo na njega. U ovozemaljskom obličju rođen pod imenom Rastko, a u onom duhovnom, sudbinskom i večnom nazvan Savom, po uzoru na Svetog Savu Osvećenog, Anin i Nemanjin najmlađi sin, od Gospoda izmoljen roditeljskom ljubavlju i usrdnom molitvom, koračao je kroz život bez puta, a put se njegovim stopama stvarao. Sveti Sava

Društvo

20.12.2019 u 17:00

Da se kandilo ne ugasi

Pet Srba koji stalno žive u Prištini i oko sto pedeset bivših žitelja ovog grada, gostiju i vernika sa raznih strana okupilo se juče u hramu Svetog Nikole. Već dvadeset godina, bez obzira na stanje u kojem se ovaj hram u centru Prištine nalazi, ovde se slavi slava i reže kolač. Prištinskim Srbima je i na zgarištu posle 17. marta 2004. godine bilo važno da, kako kažu, ne zaborave Svetog Nikolu, koji se proslavlja i kao gradska slava i zaštitnik grada. „Lepo je kad nam ljudi dođu. Radujemo se svakome, ali nije lako kad se ostane sam, a mi smo najčešće sami”, kaže Mileva Kovačević iz Prištine. Naslonjena na sto za prodaju sveća, gleda ko dolazi u njenu crkvu. Dvorište i ovaj hram su neka vrsta ostrva gde postoji sloboda

Društvo

19.12.2019 u 12:39

Danas je Sveti Nikola, najčešća krsna slava

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu, zaštitnika putnika, moreplovaca, dece. Sveti Nikola je najčešća krsna slava, a u narodu se za današnji dan kaže: Ko ne slavi, na slavu ide. Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC. Posvećeno mu je više od 600 crkava. Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo. Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan

Pisma čitalaca

23.08.2019 u 11:58

Na crkvenoj slavi u manastiru Dubrava

Za Trnovu Petku, 8. avgusta, krenuli smo put manastira Dubrava, prelepog manastirskog kompleksa izniklog u potpunoj zlatiborskoj nedođiji, malo poznatoj turistima. Prošli smo Zlatibor i produžili dalje. Putokaz nas usmerava ka skretanju udesno. Pred nama je 30 kilometara uskog i pristojnog puta, sa povremenim makadamom i ponekom rupom. Prolazimo kroz jedina dva sela: Jablanicu i Stublo. Na nepreglednim pašnjacima nema stoke. Ni ljudi... Ostali stari i tek po koje kompletno domaćinstvo. Od Stubla, bar desetak kilometara prema manastiru – nigde žive duše. Divljina, ali i divljenje za onoga ko je ovde sakrio biser pravoslavlja, daleko od svakog osvajača. Divlje i veličanstveno, istovremeno. Dočekuje nas igumanija – mati Teodora. Na Svetog Pantelejmona, slavu prvobitne crkvice manastira

Beograd

16.08.2019 u 20:00

Trpeza ljubavi u manastiru Slanci

Obilazeći grupice ljudi, dok promiče kraj tabli sa ispisanim rečima pesme „Simbol vere” taksi se približava ulazu u portu slanačkog manastira Svetog arhiđakona Stefana. Svetinja, metoh Hilandara, praznuje svoju letnju slavu – Prenos moštiju svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Kao i uvek kad se u Slancima obeležava ovaj dan, sve vrvi. Liturgija je završena, a stotine ljudi, vernika iz celog Beograda, posedale su oko velike trpeze postavljene u dve sale. Hrane ima u izobilju – na ovaj praznik niko od gostiju svetinje neće ostati gladan. – Spremili smo čorbu od povrća, pasulj prebranac, kolače, pite, salate... Za oko tri sata savili smo 2.000 sarmi koje smo kuvali u velikim kazanima od stotinak litara. Dosta sastojaka stiglo je iz manastirskih plastenika pa tako imamo domaći

Društvo

25.07.2019 u 16:02

Pisci obeležili slavu Svete Bogorodice Trojeručice, nagrade Taniću i Dimitrijeviću

Pisci Jagodine i Pomoravskog okruga danas su u Književnom klubu „Đura Jakšić” u Jagodini obeležili slavu Sveta Bogorodica Trojeručica, a „Đurina gramata”, najveće priznanje kluba, uručena je istoričaru iz Jagodine Dejanu Taniću i književniku iz Paraćina Miroslavu Dimitrijeviću. „Đurina gramata” je ustanovljena 2000. godine, a prvi dobitnik, bio je književnik Bajo Džaković, izjavio je Tanjugu sekretar kluba Toni S. Stojanović. Slavlje je počelo ceremonijom sečenja slavskog kolača i slavskom liturgijom, koji je služio mesni sveštenik, a priznanja je uručila predsednica kluba Snežana Bihler. Bihler je piscima u klubu poželela zdravlje i još puno pesama, priča, aforizama, eseja, književnih prikaza i kritika, novih knjiga i književnih nagrada. Dimitrijević je na nagradi zahvalio

Društvo

21.07.2019 u 19:38

Slava rudara i sećanje na tragediju u „Ciganaskom potkopu"

SENjSKI RUDNIK - Polaganjem venca na ulaz tzv. „Ciganki potkop” rudari „Rembasa” i podsetili su na tragediju koja se dogodila u jami „Ciganski potkop Sava” 1893. godine kada je u požaru poginula cela smena rudara. Oni danas obeležavaju i rudarsku slavu Svetog Prokopija, a slavski kolač presekli su ispred jame „Aleksnadrov potok” gde su da u vagonetu punom „dogurala” dvojica rudara. Na rudarsku tragediju pred ulazom u jamu „Ciganski potkop Sava” podsetio je upravnik jame Stevan Jelić, a ceremoniji sečenja slavskog kolača prisustvovali su tehnički direktor „Rembasa” Aleksandar Vukojanović i predsednik Sindikata JP PEU Resavica Nebojša Milenković. Svetog Prokopija, rudari „Rembasa”, najvećeg i najstarijeg rudnika u Srbiji, slave u znak sećanja na tragediju u „Ciganskom potkopu” u

Beograd

12.07.2019 u 15:49

Petrovdanski sabor sutra u Topčiderskom parku

Opština Savski venac i ove godine organizuje manifestaciju „Petrovdanski sabor”, koja će se održana sutra ispred Konaka kneza Miloša u Topčiderskom parku. Svečano otvaranje ove tradicionalne svetkovine zakazano je u 12 časova, a posetioce koji odluče da praznično subotnje popodne provedu u zelenoj oazi Topčidera, očekuje bogat kulturno- umetnički i zabavni program. Treći po redu „Petrovdanski sabor” obeležiće klovnovske i druge predstave namenjene deci, dok će stariji posetioci imati priliku da čuju priče i predanja o Petrovdanu, kao i običajima i verovanjima koja se vezuju za ovaj praznik. Starija i mlađa publika sigurno će uživati u nastupima Kulturno- umetničkih društava koja će se predstaviti tradicionalnom igrom i pesmom na letnjoj pozornici. Topčiderska crkva, Svetih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: slava