Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Beograd

28.01.2022 u 11:40

Zemlja smeća ili sreće

Ambijent u koji razmešta dela za slikarku Tatjanu Milošević važan je koliko za čoveka ognjište. Zbog toga ona publiku upućuje, osim na svoje stvaralaštvo, i na prostor u kome na umetnički način interveniše. Pokreće i pitanja koja se tiču našeg staništa i ekologije. Zajedno sa njenim platnima i radovima na papiru, različitih dimenzija, tehnika i motiva, pod krov kuće u Venizelosovoj ulici 31 umetnica je unela i zanimljivu priču o prohujalom dobu. – Ova kuća je sama po sebi izložba. Kada sam prvi put prešla prag, želela sam da se setim Vlade Ilića, prvog gradonačelnika Beograda. Ovo je bio njegov dom – kaže Miloševićeva. Zbog toga izložba „Zemlja smeća ili sreće” nije zamišljena kao klasična, već autorka pruža mogućnost da se prati trag vremena. – Naziv izložbe je paradigma doba u

Kultura

27.01.2022 u 14:45

Tragovi seoba u evropskoj prestonici kulture

Novi Sad – Seobe su neretko i inspiracija u umetnosti i dovode do preplitanja kultura. U Novom Sadu, koji svoj identitet zasniva i na tome, migracije su tema koju ovaj grad, kao Evropska prestonica kulture 2022. godine, stavlja na svoj sto od 1. februara – Dana grada. Na taj dan će biti otvorene dve velike izložbe, Muzeja Vojvodine i Muzeja Novog Sada, čime počinju „Seobe”, kako je nazvan jedan od osam programskih lukova iz koncepta „Evropske prestonice kulture”. Muzej Vojvodine priredio je izložbu „Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine”, u čijoj žiži su tri pozlaćena rimska šlema iz 4. veka, koje čuva ova ustanova. Dva šlema su pronađena u ataru sela Berkasovo kod Šida, posle čega su predata muzeju. Još jedan iz tog perioda, iz okoline Hrtkovaca i Jarka

Kultura

27.01.2022 u 14:12

Izložba „Ruska emigracija u Beogradu” od 1. februara u Ruskom domu

Izložba pod nazivom „Ruska emigracija u Beogradu od 1920-ih do 1950-ih” biće otvorena 1. februara u Ruskom centru za nauku i kulturu „Ruski dom” u Beogradu, i trajaće do 16. februara. Projekat se organizuje u saradnji Istorijskog arhiva Beograda i Ruskog doma, a autori izložbe i kataloga su - profesor dr Aleksej Timofejev, dr Milana Živanović i Slobodan Mandić. Izložbu fotografija će otvoriti Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, a prisutnima će se obratiti Jevgenij Aleksandrovič Baranov, direktor Ruskog doma i mr Dragan Gačić, direktor Istorijskog arhiva Beograda. Sadržajna postavka predstavlja materijal na 32 izložbena panoa i u dve vitrine, dok izložbu prati i bogato ilustrovani katalog, koji uz kataloški popis dokumenata, sadrži i dragocenu uvodnu studiju na više od

Kultura

27.01.2022 u 09:27

Blizanci na stazama mladosti

Naši slikari poznati na međunarodnoj sceni pod imenom Blizanci (Les Jumeaux), Slobodan i Vladimir Peškirević (1962), predstaviće večeras u Galeriji sadašnjeg vremena, u gimnaziji Antoan de Sent Egziperi u Kreteju (deo Pariza), svoje najnovije slike nastale u leto 2021. godine. Tokom poslednjeg leta, kako nam priča Vladimir, poželeli su da se vrate na staze svoje mladosti, pa su jednog dana otišli u gimnaziju koju su pohađali u Kreteju. „Šetali smo i već sutradan smo se tamo vratili i počeli da slikamo. Slikali smo celo leto. Tako su nastale 33 slike koje će biti na izložbi”, rekao je Vladimir, a Slobodan dodaje da su one nastale „podstaknute uspomenama”. „Izložba je za nas sentimentalna, poetska”, rekao je Slobodan, istakavši da je tema slika „Kretej prošlosti, sadašnjosti i

Kultura

26.01.2022 u 13:49

Dela ruskih slikara u Vršcu

Vršcu je pripala izuzetna i retka čast da posle Moskve bude drugi grad u kom verovatno naš najveći kolekcionar dela ruskih slikara u Srbiji, Beograđanin Vladimir I. Pešić, izlaže deo svoje zbirke u velikoj dvorani zgrade „Konkoridija” Gradskog muzeja, pod nazivom „Sjaj ruskih slikara”. Tako već u januaru ova izložba slika ruskih autora postaje kandidat za kulturni događaj godine u Vršcu. Vršac nije slučajno izabran za izlaganje 36 likovnih dela, i velikog formata, vrhunskih ruskih slikara, stvorenih u periodu od kraja 19. veka do pedesetih godina 20. veka. U Sterijinom gradu izvesno vreme je živeo poznati ruski umetnik Nikolaj Kuznjecov. On se 1920. godine nastanjuje i stvara u Vršcu. Njegova su dela takođe prisutna na ovoj izložbi. Otvaranju izložbe prisustvovale su brojne ugledne

Kultura

25.01.2022 u 13:35

Kako pamtimo vladare

Tokom vladavine kneza Miloša, kneza Mihaila i kneza Milana Obrenovića zbili su se mnogi važni događaji koji su obeležili našu istoriju. Na taj period, njegove vetrove i boje podsetiće nas izložba koja se večeras u 18 sati na prvom spratu otvara pod svodovima prestoničkog Narodnog muzeja. Pod nazivom „Kako pamtimo vladare? Predstave Obrenovića iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu” publiku će dočekati 25 radova iz Zbirke crteža i grafika srpskih autora 18. i 19. veka, a biće zastupljeni i strani stvaraoci. Pored činjenice da će dela koja su odabrana do 24. aprila, do kada traje izložba, pružati uvid u različite aspekte vizuelne reprezentacije vladara pomenute dinastije, izloženi portreti otkrivaće i način konstruisanja predstave o vladarskom liku, dok će prikazi istorijskih

Kultura

17.01.2022 u 17:50

Moje najveće veselje jeste da razveselim sve ljude oko sebe

Voleo bih da proslavim 20 godina otkako sam prvi put posetio Beograd. Bilo je to baš u ovom periodu 2002. godine, kada sam se bezuslovno zaljubio u taj „beli” grad podno Avale, koji po meni ima najveću dušu na svetu. To potvrđuje i moja životna izreka koja se glasi: „Rogaška Slatina ‒ Beograd – Kosmos”, kaže za „Politiku” slovenački multumedijalni umetnik Aleksander Stanislav Jurkovič koji decenijama unazad koristi umetničko ime Nani Poljanec, a koji u sebi nosi poslanstvo da okuplja ljude, radi lepe stvari za prijatelje, za Rogašku Slatinu… Ovaj svojevrsni ambasador slovenačko-srpskog prijateljstva, koji živi i stvara u rodnoj Rogaškoj Slatini, čiji je zaštitni znak tokom prethodnih 20 godina, svaki slobodan trenutak koristi da poseti Beograd, a veze su, reklo bi se, sudbonosne. Baka

Kultura

17.01.2022 u 09:01

Slika kao prozor u prostor

Valjevo – Moderna galerija u Valjevu, hram umetnosti fantastike koji je pre skoro četiri decenije u gradu na Kolubari zasnovao Ljuba Popović, domaćin je još jedne izuzetne postavke. Otvorena je izložba u organizaciji Fondacije „Mihajlović – Feniks”, na kojoj je predstavljeno 18 od ukupno 36 dela sa prošlogodišnjeg prvog Bijenala fantastike u Srbiji, festivala umetnosti nadrealnog, magičnog, vanpojavnog i metafizičkog. Posle Beograda u oktobru i Novog Sada u novembru, Valjevo je dobilo priliku da ugosti majstore fantastičnog slikarstva Srbije. – Ovde je svaka slika prozor u prostor. Taj prostor je negde vrlo produbljen, kao kod fantastičnih pejzaža, negde je sveden, ali tu u njemu žive određene figure. Sada čovek kao subkreator, kao onaj koji je pozvan da svet obogati novim sadržajima,

Kultura

14.01.2022 u 22:33

Za uspomenu i dugo sećanje

Samostalna izložba „Za uspomenu i dugo sećanje” otvorena je u galeriji „Artget”, čime je Kulturni centar Beograda započeo izlagačku sezonu izložbama u sva tri galerijska prostora. Postavku čine dela fotografkinje Milice Mrvić, a predstavlja je kustos Ivan Manojlović. U pitanju su režirane fotografije, naručeni grupni portreti nastali kroz proces saradnje sa portretisanima. Kako Manojlović objašnjava, zbog kompleksnosti i načina na koji su konstruisani, ovi portreti su bogati dokumenti savremenog načina života i potrebe da sebe i ljude koji nas okružuju izmestimo u drugačije okruženje koje nas intelektualno stimuliše ili sadrži simbole i vrednosti koje delimo, potvrđujući činjenicu da identiteti i njihove slike mogu biti kulturološki određeni na kompleksan, dubok i misteriozan način.

Kultura

14.01.2022 u 12:12

Početak izložbene sezone u KCB

Kulturni centar Beograda počeće ovogodišnju izlagačku sezonu danas u 13 sati otvaranjem izložbi u sva tri galerijska prostora. Ivan Manojlović, koji je bio umetnički direktor Galerije „Artget” u 2018. godini, u toj galeriji sada će predstaviti Milicu Mrvić sa izložbom „režiranih” fotografija pod naslovom „Za uspomenu i dugo sećanje”. Kako kažu iz KCB, na njenim fotografijama pažljivo i do detalja izrađena je koreografija, precizno izvedeni performativni elementi stvaraju jedinstvenu artificijalnost i izvesnu dozu fantazije koja nas pre stimuliše na preispitivanje nego na čitanje. Naručeni grupni portreti Milice Mrvić nastaju kroz proces saradnje sa portretisanima. Pružaju nam neposredan uvid u nade, želje, a možda i strahove naručioca. Rezultat je zajedničko kolaborativno fotografsko delo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: izložbe