Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Beograd

31.08.2018 u 08:15

Sedam decenija planiranja Beograda

Zavod ima važnu ulogu u razvoju grada, poručio je na otvaranju postavke Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, i podsetio da ova institucija učestvuje u onome što je najvažnije – u planiranju. – Ideja „Idemo na reke” bio je san koji je ovaj grad imao duže od veka. U tome je uloga Zavoda ključna. Pozivam vas da dajete svoj doprinos razvoju Beograda. Sve što se izgradi u prestonici i sve što se novo uradi počelo je upravo u ovom zavodu. Zato treba da budete ponosni – naglasio je zamenik gradonačelnika. Vesić je dodao i da je pre nekoliko dana razgovarao sa stručnjacima iz čuvenog arhitektonskog biroa u Njujorku. – Pregovarali smo sa njima da rade i u Beogradu. Nadam se da ćemo biti u prilici da u nekom budućem periodu objavimo da ćemo dobiti jednu novu javnu površinu koja će biti

Kultura

30.08.2018 u 08:42

Moraš živeti drukčije

Nije lako trpeti pogled slikara. Dok radimo portret, mi umetnici vidimo mnogo toga što na licu osobe ispred nas „piše”. U prvom susretu neki su stidljivi, sputani, ćutljivi, zabrinuti… Zato ja prvog dana svoje modele ne portretišem. Mi razgovaramo – objašnjava umetnica Ljubica Radović. Izložba njenih slika predstavljena je u galeriji ULUS u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu i nosi naziv „Moraš živeti drukčije”. Ova rečenica preuzeta je iz Rilkeove pesme „Arhajski torzo Apolonov”. Polazeći od prizora koji je okružuju, Radovićeva stvara svoju prepoznatljivu likovnu priču. Portret, odnosno ljudi iz njenog okruženja, tema je koja najviše zaokuplja njenu pažnju, istakla je kustoskinja Olivera Vukotić. Tokom otvaranja postavke Ljubica je bila među mnogobrojnom publikom jer, kako

Kultura

27.08.2018 u 10:00

Slikarstvo je posao koji se voli

Inspirisana strastvenim tangom Tatjana Pirović, beogradska slikarka, stvorila je svojevremeno nezaboravan ciklus ulja ovekovečujući parove obavijene muzikom i ljubavlju. U Beogradu su se tada uz ove njene radove organizovali hepeninzi. Sada je pred nama oko 40 njenih novih slika na izložbi „Tragovi u beskraju” koja je otvorena do 28. avgusta u Galeriji Ulus u Beogradu. U opusu Tatjane Pirović, tokom skoro tri decenije aktivnog rada, dominiraju neobični portreti, ali i pejzaži, sa dubokom ličnom porukom, koji nas vode ka apstraktnom. Oko njenih naslikanih ljubavnika pojavljuju se simboli u vidu beogradskih zdanja, harfi, riba. Tatjana Pirović je učila u klasi profesora Mirjane Mihać, Čedomira Krstića i Jovana Sivačkog na beogradskom FLU. Njeno stvaralaštvo je obeležio i Prag gde je na

Beograd

25.08.2018 u 23:23

Ploče i skulpture za kraj leta u muzeju

Muzej Jugoslavije završio je ovogodišnji program „Leto u muzeju” uz „Veče Ju vinila” na kom su nastupili „Dr Smeđi Šećer” i „Tetkine Radosti”, vodeći istraživači jugoslovenskog fank zvuka u regionu. Za sve ljubitelje i kolekcionare vinila, na platou ispred muzeja bila je organizovana berza ploča. Posetioci su mogli da razgledaju i pazare zaboravljene jugoslovenske vinile i da uživaju u dobroj muzici. Bilo je ovo veče za odmor brojnih posetilaca. Neki su samo krenuli u šetnju s mališanima, drugi su izveli kućne ljubimce, ne nadajući se da će posetiti zanimljiv muzički događaj u komšiluku. Gramofoni, stare ploče oduševili su mnoge koji su rođeni u eri kada je praktično prevaziđen i ce-de, a naročito audio kasete sa trakama. Pojedini klinci ispitivali su prodavce šta je to tako veliko i

Beograd

22.08.2018 u 23:58

Tragovi u beskraju

Stidljivost i potisnuta osećanja čovek nosi duboko u sebi, a najbolje i najlakše ih pokreće umetnost, otuda i želja da kroz svoja dela provučem čulnost, senzualnost, dodir, toplinu, zagrljaj... – kaže umetnica Tatjana Pirović. Izložba njenih slika „Tragovi u beskraju” otvorena je u Galeriji ULUS do 28. avgusta. Postavku čini četrdeset radova u tehnici ulje na platnu, koje je autorka naslikala ove godine, potvrđujući tako svoj stvaralački kontinuitet jer je do sada imala četrdeset izložbi. Na delima velikog formata dominiraju ljudske figure međusobno povezane, uz gotovo neizbežan muzički instrument, ali ima i nekoliko slika na kojima su bespolna bića. I nazivi slika, kako kaže Pirovićeva, mogu biti inspirativna priča za posmatrača – „Po belom žalu”, „Zapisano oko”, „Orošene

Beograd

21.08.2018 u 23:44

Unutrašnja tišina

Izazov je osetiti i uhvatiti unutrašnju tišinu. U ovaj poduhvat upustila se umetnica Zorica Todorović. Ona je izložbu svojih slika u tehnici akril na papiru nazvala „Unutrašnja tišina”. Postavka je priređena u galeriji „Singidunum”, a posetioci su mogli da vide osamnaest dela među kojima ima i nekoliko crteža. – Posedujući svest o prirodi i stvarima koje nas okružuju govorim o motivaciji i spremnosti da se poetika, stvari i pojave prikažu u celini – kaže autorka. Ona naglasak stavlja na portret i pogled usmeren ka prirodi. Iz tog skupa pogleda i portreta Todorovićeva je stvorila jedinstvenu celinu. Akcenat je na pokretu tela. Posebnu pažnju usmerila je na kruženje materije i energije. Zorica Todorović diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Zorana

Politika

21.08.2018 u 22:00

Mikija i Paju iz izloga preselili na prvi sprat

Posle bure koja se digla u srpskoj javnosti, ali i našoj dijaspori u Francuskoj, po nalogu Ministarstva kulture, Miki Maus i Paja Patak su iz izloga srpskog Kulturnog centra u Parizu premešteni na prvi sprat ove institucije. Oni su i dalje deo kolektivne izložbe „Kraj i početak” mladih srpskih vajara i kustoskinje Ksenije Marinković i stajaće u Kulturnom centru do 31. avgusta. Na mestu Paje i Mikija sada se nalazi apstraktna skulptura od metala. Diznijevi junaci, postavljeni u položaj koji asocira na seksualni čin, izazvao je zgražavanje dela javnosti i uzburkao duhove, a u Ministarstvu kulture tvrde da, iako je reč o izložbi koja je dobila njihovo „zeleno svetlo”, odgovornost za to što se sporni rad umetnika Milorada Stajčića našao u izlogu – snose kustos i direktor Kulturnog centra.

Magazin

23.08.2018 u 08:15

Prizori iz zemunskog podzemlja

Zemun, omiljeno mesto letnjih izlazaka žitelja našeg glavnog grada ali i mnogobrojnih turista, prepoznatljiv je pre svega po kuli Gardoš i okolnim ulicama, šetalištu uz Dunav, kupalištu Lido na Velikom ratnom ostrvu, mnogobrojnim ribljim restoranima i raznovrsnim kulturnim sadržajima. Ipak, čitav jedan fantastični svet ostao je skriven za oči svih tih mnogobrojnih posetilaca. Podzemni svet zemunskih laguma. Zahvaljujući grupi entuzijasta različitih profila – arheologa, antropologa, istoričara, arhitekata i vizuelnih umetnika okupljenih oko projekta UNDERGRAD – sada su slike „zemunskog podzemlja” dostupne javnosti. Na izložbi koju su organizovali Centar za urbani razvoj i URBEX Srbija u Galeriji Čubrilo na Gardošu, pod nazivom „Podzemun”, postavljene su čudesne fotografije autora

Beograd

16.08.2018 u 22:41

Lica na beogradskim ulicama

Reportersko oko Petra Jončića zapaža ono što drugima promiče. Često su to obični ljudi koji prolaze ulicama, neki među njima uperenog pogleda čekaju možda drage ljude ili bolje sutra. Ove slike svakodnevice na kojima je u fokusu čovek predstavljene su na izložbi pod nazivom „(U)lica” u Galeriji Beogradske tvrđave u Unutrašnjoj Stambol kapiji. Jončić kao novinar Studija B obilazi grad „uzduž i popreko” baveći se različitim temama, i dok su kamere i foto-aparati uprti u glavne vinovnike događaja, on beleži one koji su iza objektiva. Tako sklapa zanimljiv mozaik u kome jednostavni prizori dolaze u centar pažnje. – Teško je napraviti kontrast na jednoj fotografiji, retko kome se „namesti” takva prava prilika. Zato sam pripremajući ovu postavku odlučio da kombinujem po dve fotografije

Beograd

15.08.2018 u 10:25

Mentalni kvadranti

Izložba „Mentalni kvadranti” predstavljena je u Kući legata. Svoje radove prikazali su Balša Raičević, Boško Atanacković, Dragan Jovićević Macola, Dragiša Stanisavljević, Ivana Stanisavljević Negić, Đorđe Aralica, Milija Nešić, Milan Stanisavljević, Radomir Stančić, Sanja Sremac, Nenad Glišić i Rade Marković. Ovi umetnici su koristili simbole raspeća i krsta u različitim formama. Autor izložbe Rade Marković istakao je da krst u likovnom i fizičkom smislu deli prostor na četiri dela odnosno kvadranta, a kao simbol može biti simbol razdvajanja i potpuno suprotno – simbol spajanja. Ako se krst uvede u polje mentalnog, može se reći da se mentalni prostor deli na polja ili kvadrante. – Polazeći od ove kontroverznosti samog simbola, a s obzirom na to da su krst i raspeće jedan od najviše

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: izložbe