Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.36
102.24	102.85	102.55
127.09	127.86	127.47

Beograd

14.03.2017 u 08:17

Umeće mira sa Dalekog istoka

Inspirisana filozofijom Dalekog istoka, umetnica Gordana Tomić prenela je „Umeće mira” na slikarsko platno. Na istoimenoj izložbi u Galeriji ULUS, ova autorka predstavila je radove velikog formata koji plene svojim valerima boja i svetlosti. Šum bambusa dočarala je zelenom bojom, u delo „Lepota izazova” umešala je plavu, žutu i smeđu, poigrala se sa pedeset nijansi crvene i bele koristeći oštre zamahe četkicom. Traganje za unutrašnjim spoznajama, mirom u sebi i sa onima koji nas okružuju deo je Gordanine stvaralačke putanje. Ona je u svom radu inspirisana i učenjem čuvenog Moriheja Uešibe, oca aikdoa, čije su vrline zasnovane na poretku ljubavi i čistote srca. U Gordanine slike unose spokoj pa se može reći da je postavka „Umeće mira” opravdala svoje ime.

Srbija

13.03.2017 u 15:30

Seoba – muzej sećanja

Vršac – Pre sedam decenija, Makedonci su počeli da se doseljavaju u Srbiju, uglavnom u Vojvodinu, južni Banat, u organizaciji tadašnje države. Iako su napuštali siromašna rodna mesta u potrazi za boljim životom, ipak, ih je mučila neizvesnost kako će ih u novim krajevima prihvatiti i kakve će uslove za život zateći. Prvi doseljenici u vršačkom kraju stigli su u vinogradarsku Guduricu, potom u Veliko Središte, a u plandištanskoj opštini u: Veliku Gredu, Hajdučicu, Stari Lec, Dužine... u tim mestima je do oktobarskih dana 1944. godine živela poveća nemačka nacionalna zajednica. Iz Makedonije su poneli ono što su od predaka nasledili: vrednoću i štedljivost, karakterističnu uglavnom za ljude koji imaju posebno brižan odnos prema teško zarađenom novcu. Naravno i jezik,

Kultura

11.03.2017 u 09:50

Umetnici – akademici SANU iz kolekcije Pavla Beljanskog

Izložba „Umetnici, akademici SANU iz kolekcije Pavla Beljanskog” predstavljena je u Domu Vojske Srbije. Priređivanje ove postavke jedno je od centralnih dešavanja kojim Spomen-zbirka Pavla Beljanskog tokom 2017. godine obeležava šest decenija otkako ju je diplomata, kolekcionar i darodavac Pavle Beljanski potpisivanjem Ugovora o poklonu pravno osnovao 18. novembra 1957. godine. Ujedno je obeleženo i pola veka od osnivanja Umetničkog saveta Galerije SANU, kao i same galerije ove značajne institucije. Na skupu Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, u januaru 1966, iznet je predlog da se osnuje likovna galerija, a dve godine kasnije i zvanično otvori za javnost. U okviru pratećeg programa izložbe biće održana tumačenja postavke, kreativne radionice za decu i projekcije

Beograd

10.03.2017 u 08:11

Blago Kragujevca

Izvornim pesmama, poetskim stihovima, anegdotama, ali i bogatom zbirkom ručnih radova članovi Udruženja Kragujevčana i prijatelja Kragujevca predstavili su znamenitosti i etnoblago svoga kraja u Kući Đure Jakšića. U programu „Kragujevačko etnoveče” učestvovali su glumica Gorica Popović, potpredsednica Skupštine Udruženja Kragujevčana, Vesna Dušković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju, Milenko – Crni Ivanović, frulaš, Ljuba Manasijević, pojac, i Mina Mladenić, interpretator etnopesama. Program je vodio Saša Jakovljević. Pažnju posetilaca privukla je postavka unikatnih radova Suzane Gorjanac i Ljiljane Marić. Prostor su krasile ručno slikane ešarpe, tkani šalovi i ogrtači.

Kultura

10.03.2017 u 17:09

Pavle Beljanski, prijatelj sa distancom

Oni koji Pavla Beljanskog (1892-1965) nisu poznavali pitaju se, možda, kakav je bio karakter čoveka čiji je umetnički ukus formirao vrednu zbirku dela naših najpoznatijih stvaralaca, iz koje će od večeras u 19 sati, u Domu vojske Srbije, biti izloženo četrdesetak slika, crteža i skulptura koje je naslikalo, nacrtalo i izvajalo 16 naših akademika. Među njima Milan Konjović, Petar Lubarda, Cuca Sokić, Peđa Milosavljević, Ivan Tabaković, Zora Petrović, Milo Milunović, Sreten Stojanović, Risto Stijović... Jasna Jovanov, upravnica novosadske spomen-zbirke koja nosi ime ovog poznatog diplomate i kolekcionara, njegovu vezu sa umetnicima opisuje ovako: „Većinu autora poznavao je lično. Nije s njima delio samo lepe trenutke, već i svoju i njihove lične tragedije. To su bila prijateljstva za čitav

Beograd

07.03.2017 u 22:50

Staro srpsko izdavaštvo od 1494. do 1918. godine

Čudesni svet velikih izdavača, urednika, pisaca, lektora, korektora, redaktora i dizajnera oživljen je na izložbi „Staro srpsko izdavaštvo (1494–1918)” čiji je autor mr Vladimir Anđelković. Postavka je priređena u Galeriji RTS-a i na njoj dominira 150 printova velikog formata na kojima su prikazani portreti i poslovne biografije svih velikih izdavača, dokumenti o njihovom poslovanju i artefakti o vremenu nastajanja izdavaštva kao posebne profesije, ali i stotinak izuzetnih knjiga odštampanih na davno zaboravljenom slavenoserbskom pismu. Posetioci su u prilici da saznaju i kako je nastajalo srpsko izdavaštvo i na koji način su se stvarale izdavačke imperije. U galerijskom prostoru svila se uzbudljiva priča o usponu dvestotinak izdavača koji su oblikovali modernu srpsku kulturu u

Beograd

07.03.2017 u 08:18

Umetnost u ugaonim garniturama

Da li umetničko delo ima isti tretman kao i nameštaj, koji ako nam smeta i nije udoban menjamo za lepši ili ga stavimo u ćošak da ne ometa naš „stvarni” život – pokušao je da, istražujući položaj kulture u današnjem društvu, odgovori umetnik Igor Antić. On je priredio neobičnu postavku u galeriji „Lucida” u Čika Ljubinoj ulici i nazvao je „Ugaone garniture”. Postavka se sastoji od 13 radova izvedenih na licu mesta, u galeriji, i to tokom proteklih petnaestak dana. Osnovni modul radova je drvena kocka. One liče na lego kockice koje autor spaja, lepi, slaže i fiksira selotejpom. Tako oblikuje prostorne strukture čiji oblici upućuju na mesto uglova koje zauzimaju u prostoru, ali i prazninu između njih. Na ovaj kontrast punog i praznog prostora, forme i sadržaja autor pokreće napetu igru

Beograd

07.03.2017 u 08:18

Svakodnevica zatvorenika na fotografijama

Knjiga fotografija „Iza rešetaka – život osuđenika iz Okružnog zatvora u Beogradu” čiji je autor Igor Čoko, nastala u produkciji Službe za tretman Okružnog zatvora u Beogradu kao vid rehabilitacije osuđenih lica umetnošću, predstavljena je u galeriji „Bartselona” u dizajn zoni Čumićevog sokačeta, gde su posetioci mogli da vide i istoimenu postavku fotografija. Knjiga se sastoji od 74 odabrane fotografije i građa za nju prikupljana je tokom prethodne dve i po godine. Na slikama je prikazana svakodnevica zatvorenika, od igranja šaha do sportske rekreacije. Čoko je dokumentarnim pristupom prikazao neposrednost, emocije i niz pratećih detalja iz života zatvorenika. – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija i Okružni zatvor u Beogradu prepoznali su značaj ovakve vrste rehabilitacije

Beograd

06.03.2017 u 08:09

Devojačka sreća uz plavu orhideju

Za samo dva dana džentlmeni će imati mogućnost da pokažu svoju nežnu stranu i svoje dame obraduju poklonom. U red darova koji usreće najveći broj žena svrstava se i cveće. Za one koji žele da sreća njihove lepše polovine traje malo duže, otvorena je izložba cveća u holu Doma sindikata. Tu se mogu pazariti različite cvetnice u saksijama, perene, kaktusi, neobične sanseverije, egzotične biljke, ali i prigodni aranžmani od suvog cveća i grnčarija. – Ljubiteljima cveća za oko odmah zapadne plava orhideja. Ona je zaista ekskluzivna i raste na samo jednoj grani. Zašto je plava, nismo ni mi sigurni, ali se među cvećarima pominju dva tumačenja. Prema jednom, ovu boju, s blagim primesama žute, orhideja ima jer je u toku njenog odgoja došlo do izvesnih mutacija ili oboljenja. To nije

Život i stil

06.03.2017 u 15:00

Srpska svadba samo pre podne u Vojvodini

Novi Sad – Nekada su svadbe kod Srba u Vojvodini bile samo pre podne, jer sunce tada napreduje i ide do svog zenita, pa je i bračna zajednica trebalo da ide tim putem. Zato je izložba „Hajde brate, kupi svate – srpska svadba i običaji”, koju posetioci mogu da vide u Muzeju grada Novog Sada do 18. aprila, otvorena simbolično u pet do 12, dok još nije podne, kaže autorka izložbe i viši kustos muzeja Dušanka Marković. Zvanice su na ulazu u muzej okićene ruzmarinom, ponuđene slatkišima i rakijom. Korpice za uzvratni gest ipak nije bilo, ali tamburaške bande i „provodadžisanja” – jeste, pa je u tom štimungu pred publiku pozvana „gospođica direktorka” Muzeja grada Vesna Jovičić, da joj se belo platno veže preko grudi. Ruzmarin, rakija, odlazak po kuma, deverovo otkupljivanje mlade

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: izložbe